Текст: Жикица Милошевић
Фотографије: Срђан Ћурчић, Тијана Никић
Владимира Цветковића – Цвелета, упознао сам 2010. када се после успешне манекенске каријере доселио кући у Нови Сад, и већ 2011. смо отишли на наше прво заједничко путовање: Меминген, Порто и Рим.
Ишли смо том приликом, током тих 15 дана и кроз Португал и Шпанију, али је Цвеле тада живео „лудо и брзо“ и обишао је другачија места, са краћжим задржавањима, него ја, који сам се фокусирао на пријатеље у Португалу којима сам предавао португалски пре тога, и на Толедо и Сеговију. Већ тада сам знао да ћемо на много путовања ићи заједно. И већ тада је био видљив Цвелетов дар за фотографију и детаљ.
Данас, живи своју трећу инкарнацију: прво је био успешан манекен и модел, пре свега у Азији и на Далеком Истоку, па је био послован човек, а онда је открио свету своју страст: он је светски путник који, како рекосмо, има изразито добро и оштро око за путописне фотографије. Јер то је и било логично – имао је смисао за естетику, а и „ноторна“ је Девица у хороскопу – са највећим смислим за детаљ који сам икада видео.
“16.000 км” – изложба која покрива два најудаљенија краја света од нас – Тасманију и Ускршња острва, трећа је Цвелетова самостална изложба фотографија, после Централне Америке и Мексика у КЦ Нови Сад прошлог лета и САД у Америчком кутку ове зиме.
Идеја је била да се повежу две најудаљеније тачке на које можете отићи из Новог Сада – а обе је обишао недавно. Цвелетово оштро фотографско око ухватило је тасманијске ђаволе, који су зараво много слађи и мирољубивији него из цртића о Душку Дугоушку, Хобарт, главни град Тасманије, као и моаије и остала чудеса Рапа Нуија, како локални Полинежани називају Ускршња острва. Испод сваке фотографије се налазе занимљиви и детаљни описи, у складу са Цвелетовим зодијачким „државаљанством“.
Изложба се одржава у Културној станици Свилара на Подбари, уз сарадњу са КЦ Нови Сад, док је вински спонзор била Винарија Фруг.
Изложба траје до 12. јуна (закључно), а сигуран сам да није последња, и да ћемо га тек гледати да далеким обалама! Било је уживање делити са њим утиске на многим путовањима, а и то смо тек “почели”.
