Текст: Жикица Милошевић
Фотографије: Жикица Милошевић и Владимир Мањко
Дуго нам је требало да дођемо до Андоре, једне од земаља које светски путници обично последње посете у Европи, уз Лихтенштајн, Луксембург, Сан Марино, Ирску и евентуално Малту, Исланд и Кипар, али успели смо то, аутобусом из Барселоне. По цени 60-ак евра и све у свему чак 7 сати вожње тамо и назад. Али, вредело је. Јер, Андора личи на многе земље, помало и своје суседе, али је апсолутно уникатна.
Река Валира која протиче кроз Андору Ла Вељу. Фото: Жикица Милошевић
Прва мисао, после посете свим «микроземљама» Европе је да је, на неки бизаран начин као да је феудализам победио – најмање државе Европе, неуједињење с матицама, најбоље живе, а поготово монархије: Монако, Лихтенштајн, Луксембург… Па шта су нас онда учили на часовима историје да је уједињење Италије, Немачке и осталих земаља било добро кад је Андора, дом Каталонаца којима не пада на памет да се уједини с Каталонијом, (јер неће ни са Шпанијом ни Француском, па џаба позивања на етничко јединство путем „великокаталонске“ заставе са петокраком од којих један крак представља Андору), јесте једна од најбогатијих земаља света? Каже Светска банка да је 26. најбогатија од њих 195.
Зграда Владе Андоре. Фото: Владимир Мањко
Кренули смо аутобусом са станице Барселона Норд, што на каталонском сасвим логично значи Север, те аутобуси одавде иду пут севера, хоће рећи Пиринеја. Аутопутем се у пуној брзини пењемо и пењемо, до града Берга и до града Рипољ (Шакирино презиме по мајци, али нема везе), да бисмо у неком тренутку дошли у Сеу де Урхељ, живописно мало место са огромном бискупском катедралом, последња станица у Шпанији пред границу. Све савршено као и у целој Шпанији, чини вам се да никоме овде није досадно ни неуредно иако су у «недођинцима». Али, бициклизам је развијен, хајкинг, трекинг и све оне фенси речи се спомињу свуда и свуда има заљубљеника у планине. Нека врста шпанске Словеније, ако ћете тако. А не би било лоше да се и ове наше земље у «Регији», будући да су планинске, мало угледају на Шпанију, ако већ неће на Словенију.
Бициклизам је овде "биг тхинг". Фото: Жикица Милошевић
У неком тренутку прелазимо границу, а то не само да видимо по табли, већ и по томе што крећу одмах, али одмах после 10 метара, низови робних кућа и тржних центара. Пре саме престонице. Наравно, што би неко ко је дошао у шопинг, теглио ствари из Андоре Ла Веље, када може само хоп, прескочити границу, и купити све шта треба по 50% цене из Шпаније? Кажу да је тако и са француске стране границе. Бесцарински рај. Али ми идемо до престонице, нећемо се млатарати по малим местима, идемо у највећи град државе, који има 22.000 становника, од чега, као Дубаи, 20% локалаца. Или тако неки проценат.
"Племенитост времена" - скулптура Салвадора Далија и мост на Валири. Фото: Жикица Милошевић
Име града Андорра Ла Велла у директном преводу значи “Стара Андора“, али је овде у питању замка, јер је ово деформисан облик од Андорра Ла Вила – Град Андора. Једна од најмањих и најбогатијих држава Европе, базира се на трговини и продаји свега. Она је СУКНЕЖЕВИНА, иако воли за себе да каже да је само Кнежевина Андора. Два су-кнеза су бискуп од Урхеља (Шпанија) и Председник Француске (некада Краљ Француске), тако да је у питању кондоминијум, као Дистрикт Брчко.
Иако је сукнежевина, Андора воли да мисли да је кнежевина. Фото: Жикица Милошевић
Наиме, у Средњем веку није било лако договорити се око тако малих парчића територије па су кондоминијуми (не мисли се на стамбене зграде) било врло чести да се избегне сукоб. Тако су иу краљ Француске и бискуп од Урхеља договорили да заједно владају Андором. За сваки закон требају потписи оба су-кнеза.
Семафор "одоздо" - светла и на плочнику, ако буљите у мобилни на пешачком. Фото: Жикица Милошевић
Устав је Андора добила 1993, а тад је постала и чланица УН. Пре усвајања устава, Андора је у непарним годинама плаћала почаст француском владару од приближно 460 долара, док је парних година шпанском бискупу плаћала почаст од приближно 12 долара, плус шест шунки, шест сирева, и шест живих пилића. Овај средњовековни обичај је касније напуштен 1993. године. Забавна држава. Била.
Желите град од тржних центара на врху брда? Може! Фото: Жикица Милошевић
Занимљиво да је један руски авантуриста умало уништио репутацију државе, тј. дана 12. јула 1934. монархијски систем Андоре оспорио је авантуриста по имену Борис Скосирев, који је издао проглас у Урхељу у којем се прогласио „Борисом Првим, краљем Андоре“. Иако је у почетку уживао одређену подршку унутар политичког естаблишмента Андоре, на крају су га ухапсиле шпанске власти 20. јула 1934. након што је објавио рат бискупу Ургела (који је одбио да се одрекне својих права на кнежевину). Скосирев је протеран и никада се није сматрало да је био андорски монарх у било ком правном смислу. Као на филму.
За разлику од Шпаније, у Андори можете срести ускршњег Зеку. Фото: Жикица Милошевић
Било је и претње абдикацијама су-кнежева. Француски председник Никола Саркози је 2009. запретио да ће абдицирати као француски ко-принц ако кнежевина не промени своје банкарске законе како би елиминисала свој дугогодишњи статус пореског раја. Жоан Енрик Вивес и Сисилиа је 2014. године рекао да ће абдицирати као бискуп Урхеља и су-кнез Андоре ако парламент Андоре усвоји закон о легализацији абортуса. Нико није абдицирао још увек.
Робне куће и кесе. ресторани и кафићи. Фото: Жикица Милошевић
Па ипак, Андора је самоодржива држава. Она прими 10 милиона туриста годишње. 80% прихода су од туризма, а остало је од бесцаринске продаје роба и због тога што је то порески рај, па се овде региструју компаније. Саркози није баш успео у својим претњама. Углавном, седнете на кафу од 1,30 евра или пиво од 3,50, и видите да је и све угоститељско јефтиније ако нема царине. Људи тегле огромне телевизоре и белу технику кроз главну улицу која има 12 метара високе робне куће. На главном новом тргу скулптура «Племенитост времена» Салвадора Далија, заштитни знак града.
Све што је другде скупо, овде је упола цене. Фото: Жикица Милошевић
Историја? Нема баш пуно. Романичке цркве као и свуда у Пиринејима. Као што рекосмо, Андора Ла Веља је иначе сасвим нови град пун робних кућа и продавница бицикала и скија, а најстарији део је око Цркве Светога Стефана из 11. и 12. века. Пре продајног и туристичког бума ово је било срце Андоре Ла Веље која је била мало више од села на брду. А били смо тамо баш на католички Ускрс, и за разлику од Шпаније, који нису нешто фасцинирани ускршњим зекама и јајима, овде их има помало. Вероватно је то северноевропска традиција, Германи, Словени и екипа.
Црква Светог Стефана из 11-12. века. Фото: Жикица Милошевић
Све у свему, продајно оријентисана као Сан Марино, пуна солитера као Монако и чиста и планинска као Лихтенштајн, Андора је занимљива земља са три језика, на врх брда. Шпански се најчешће чује, каталонски је званичан, а француски је такође присутан на сваком кораку. И никоме не смета. Тако је то када има пара.
Црква Светог Стефана из 11-12. века. Фото: Жикица Милошевић
Враћамо се преко Понтса. Та област Каталоније је «пуста Шпанија», одакле су се људи иселили, а мало их је било и пре. Шпанија не губи становништво као Србија, али многе регије да. Врло тужно, за крај. После потрошачки насмејане Андоре.
Посетите и сајт заједничког пројекта ОКО СВЕТА: www.окосвета.рс.
