Tekst: Žikica Milošević
Da kvalitetan konceptualni album nije mrtav, pokazuje nam novi album Bretta Andersona, “Wilderness”. Ex-pevač bendova Suede i The Tears je na vrhuncu „povratničke“ pop-slave, u trenutku kada se ponovo ustoličio kao pop-seks-simbol (sa The Tears, 2004.), odlučio da iskorači u „tamnu stranu“, senovitu stranu pop-industrije, stranu tuge, i napravi solo-karijeru sa dva spora, beskrajno tužna i akustična baladerska albuma. Sada je sve jasno: u Suede i u The Tears, „veseli“ deo benda bili su Bernard Buttler (koji se danas bavi „vedrijim“ projektima, poput Duffy) ili Richard Oakes. Brett Anderson je bio onaj „setni“ element, i na albumu „Wilderness“ pokazuje nam svoju tužnu dušu, pokazuje ko je u suštini.
Sa 9 savršenih balada, samo sa akustičnom gitarom, klavirom i gudačima, Brett hrabro korača kroz svet samoće, „podvlačenja crta“, dubokih emocija i preispitivanja i predstavlja dašak zdravog vetra u današnjoj muzici, u kojoj je „dopadanje masama“ imperativ. Sve više kamerni karakter njegovih ploča idealan je zanintimne koncerte i za pozadinu za filmove, za šta se sve više koriste njegove pesme. Singlovi „A Different Place“ i „Back To You“ (duet sa danskim bendom Pleasure i glumicom Emanuelle Seigner) za nijansu se izdvajaju od ujednačene pozadine. Dirljivo, za chill out, za plakanje, za odmor od sunčanog letnjeg dana, od napetosti, za kvalitetnu depresiju, za kišni sumrak. Za vraćanje samom sebi. Sjajan album. Nije za svakoga, i nije za svaki dan.
Ocena: 5*
