Цена 300 динара + поштарина
Друга збирка песама Жикице Милошевића “Бунтовник без бунта” (наравно, са бунтовничким песмама уместо љубавних) изашла је почетком 2021. Pецензије су написали Дијана Kнежевић и Никола Оравец. “Kад кажем бунтовничке, мислим смитсолике. Време је немуштог бунта, време је бунтовника који се буне на Фејбуку и мрмљају себи у недра! Време је беса који се не артикулише!” – наводи Милошевић.
Из предговора:
ИЗМЕЂУ СМЕХА И КРИКА
Жикица Милошевић, истовремено горко и нежно, пребира по сопственој и људској души уопште, хватајући фрагменте страдања, радовања, љубави, туђих и личних снага и слабости.
„Бунтовник без бунта“ је збирка поезије која, пре свега, омогућује једно унутрашње путовање. Лутање кроз лавиринте сопства, преиспитивање оног одбаченог, колико и свеже зачетог, а све то у циљу хватања у коштац са једном сталном, непромењеном радошћу коју живот непрекидно исијава. Чини се да Жикицина поезија и јесте покушај да се и стигне до тог константног врела живота на ком ране постају распевани кратери из којих могућности само расту и расипају се.
Из његових речи, сасвим једноставно надолази, као из вулкана лава, жеља да се живот испије до краја; Поезија између смеха и крика која греје до последње странице.
И потом.
Дијана Кнежевић
НЕМАТИ МИЛОСТИ ЗА СТАНОВНИКЕ НЕБЕСА
Као што и сам наслов ове књиге говори (Бунтовникбезбунта), човек је бунтовник, он је биће отпора. Током свог живота он то стално показује, нигде се потпуно не уклапајући. Њега ни друштво ни природа не задовољавају, нити је икада потпуно задовољан самим собом, ни својим телом нити својим самоостварењем у свету. Али, то што смо рођени као бунтовници и с обзиром да сви мање-више то показујемо, то не значи да ће наше бунтовништво увек произвести прави бунт – побуну, револуцију после којег би успели да живимо један другачији живот, са потпуно другачијим правилима где бисмо евентуално могли постићи срећу.
На жалост, бунтовништо остаје вечито тињање варница у нама, вечита напетост докле год смо живи. Али, прави живот остаје нам ускраћен. Ретко ко се одважи да ту напетост спроведе у један јавни чин бунта. Жикица у својој збирци нас води кроз различите ситуације, кроз вечиту борбу са другима и са самим собом. Он поставља питање како себе остварити у немилосрдном савременом света а да не издамо властите снове и најдубље жеље. Како бити становник Земље а не бити заточеник Небеса? Он показује како тај првенствено тинејџерски или дендијевски бунт полако јењава док се човек уклапа у свет са свим његовим компромисима, заборављајући своје снове.
Путем рокенрола, поп културе, кроз ничеанско разрачунавање са судбином, кроз успоне и падове, до инстант поезије (која је опет супротна инстант производима где додате воду и подгрејете) Жикица нас води кроз своју поетику, обраћајући се сатирично и иронично нашим слабостима и храбрећи наше пустоловне духове да се отисну „на другу страну“, изван конформизма и да живе аутентично и слободно. Жикица нам све време, док нам се обраћа у својој поезији, скреће пажњу на то како треба стално обнављати тај наш нагон за бунтом. Јер, бунт, отпор, је оно што нам преостаје и што нас одржава у животу а када тога нестане ми смо изгубили основу, изгубили смо со своје егзистенције.
Никола Оравец
