Cena 300 dinara + poštarina

Druga zbirka pesama Žikice Miloševića “Buntovnik bez bunta” (naravno, sa buntovničkim pesmama umesto ljubavnih) izašla je početkom 2021. Pecenzije su napisali Dijana Knežević i Nikola Oravec. “Kad kažem buntovničke, mislim smitsolike. Vreme je nemuštog bunta, vreme je buntovnika koji se bune na Fejbuku i mrmljaju sebi u nedra! Vreme je besa koji se ne artikuliše!” – navodi Milošević.

Iz predgovora:

IZMEĐU SMEHA I KRIKA

Žikica Milošević, istovremeno gorko i nežno, prebira po sopstvenoj i ljudskoj duši uopšte, hvatajući fragmente stradanja, radovanja, ljubavi, tuđih i ličnih snaga i slabosti.

„Buntovnik bez bunta“ je zbirka poezije koja, pre svega, omogućuje jedno unutrašnje putovanje. Lutanje kroz lavirinte sopstva, preispitivanje onog odbačenog, koliko i sveže začetog, a sve to u cilju hvatanja u koštac sa jednom stalnom, nepromenjenom radošću koju život neprekidno isijava. Čini se da Žikicina poezija i jeste pokušaj da se i stigne do tog konstantnog vrela života na kom rane postaju raspevani krateri iz kojih mogućnosti samo rastu i rasipaju se. 

Iz njegovih reči, sasvim jednostavno nadolazi, kao iz vulkana lava, želja da se život ispije do kraja; Poezija između smeha i krika koja greje do poslednje stranice.

I potom.

Dijana Knežević

NEMATI MILOSTI ZA STANOVNIKE NEBESA

Kao što i sam naslov ove knjige govori (Buntovnikbezbunta), čovek je buntovnik, on je biće otpora. Tokom svog života on to stalno pokazuje, nigde se potpuno ne uklapajući. Njega ni društvo ni priroda ne zadovoljavaju, niti je ikada potpuno zadovoljan samim sobom, ni svojim telom niti svojim samoostvarenjem u svetu. Ali, to što smo rođeni kao buntovnici i s obzirom da svi manje-više to pokazujemo, to ne znači da će naše buntovništvo uvek proizvesti pravi bunt – pobunu, revoluciju posle kojeg bi uspeli da živimo jedan drugačiji život, sa potpuno drugačijim pravilima gde bismo eventualno mogli postići sreću.

Na žalost, buntovništo ostaje večito tinjanje varnica u nama, večita napetost dokle god smo živi. Ali, pravi život ostaje nam uskraćen. Retko ko se odvaži da tu napetost sprovede u jedan javni čin bunta. Žikica u svojoj zbirci nas vodi kroz različite situacije, kroz večitu borbu sa drugima i sa samim sobom. On postavlja pitanje kako sebe ostvariti u nemilosrdnom savremenom sveta a da ne izdamo vlastite snove i najdublje želje. Kako biti stanovnik Zemlje a ne biti zatočenik Nebesa? On pokazuje kako taj prvenstveno tinejdžerski ili dendijevski bunt polako jenjava dok se čovek uklapa u svet sa svim njegovim kompromisima, zaboravljajući svoje snove.

Putem rokenrola, pop kulture, kroz ničeansko razračunavanje sa sudbinom, kroz uspone i padove, do instant poezije (koja je opet suprotna  instant proizvodima gde dodate vodu i podgrejete) Žikica nas vodi kroz svoju poetiku, obraćajući se satirično i ironično našim slabostima i hrabreći naše pustolovne duhove da se otisnu „na drugu stranu“, izvan konformizma i da žive autentično i slobodno. Žikica nam sve vreme, dok nam se obraća u svojoj poeziji, skreće pažnju na to kako treba stalno obnavljati taj naš nagon za buntom. Jer, bunt, otpor, je ono što nam preostaje i što nas održava u životu a kada toga nestane mi smo izgubili osnovu, izgubili smo so svoje egzistencije.  

Nikola Oravec