Мило Манара и Хуго Прат
1983
Издање за Србију: Бели пут (2008)
„Wоре мy јацкет анд И wоре yоур сwеатер
Ундернеатх тхе бридге wас ан Индиан суммер“
Паул Wестерберг – ФирстГлиммер
Михољско лето – онај чаробни део године када се све претвара у топло златну бакарну боју под великим мирним сунцем. Лето је заправо на издисају а природа врви од магије и сна који се сања отворених очију. Тако некако можемо и доживети наслов „Индијанско лето“, ремек -дело двојице великана: Мила Манаре и Хуга Прата. Наслов који је засенио стрип свет те 1983. и отоворио ново поглавље у самом презентовању девете уметности. Стрип је имао премијеру у италијанском часопису ЦортоМалтесе, у коме је у наставцима излазио током 1984. и 1985. године. По завршетку излажења одмах је изашао у облику стрип албума на 144 стране, поставши један од највећих стрип бестселера у своје време.Превасходно, он је донео тај филмски набој где је свака сличица тј сваки прозор намештена сцена са актерима који перфектно знају своје позиције и улоге. Откривање Америке од стране колонија Нове Енглеске 17 века, конзервативност пуританске цркве, слагање и неслагање са суровим али праведним урођеницима…све су ово делови мапе која нас води кроз авантуру пуну љубави и скривених породичниих тајни.
Стрип „Индијанско лето“ је попут таласа који постепено расте јер му је жеља да сруши све пред собом. Тако се ово остварење и отвара, тихо, меланхолично, без текста а завршава се ватром и трагедијом. У центру нарације налази се многобројна породица Луис која је свој, привремени, мир нашла у срцу шуме где све своје дане дели са побратимским индијанским племеном. И као и увек, мора доћи до проблема у рају а стара пушка на зиду ће опалити у кулминацији сваке сторије. По свом сензибилитету, можемо рећи да је ово можда и понајбољи Манарин цртеж у читавом његовом опусу. Иако ће Хуго Прат и он радити на још једном наслову, „Гаучо“, у случају „Индијанског лета“ ће се испоставити да су открили златни пресек односа нарација/цртеж. Кренули су у ову причу 1983. подстакнути делима америчког писца Џејмса Оливера Карвуда. Идеално су дочарали и сценаристичку запремину односа васколике борбе светла и мрака а стрип универзуму су понудили и једног од највећих негативаца икада: Велечасног Блека, откровења човечије таме и тела затвореног у кавез лицемерног хришћанства и вечне пожуде. Наравно, многе табле су, очекивано понајвише од Манариног каприца, набијене јаком сензуално-сексуалном тензијом. У овом случају, као да је и сам цртач на страни конзервативних кулиса тако да он своје јунакиње (понајвише) лови оловком кроз скривене пасаже чежње и исчекивања. Тако је и са читањем ове сторије, не можемо ни да предпоставимо шта крије наредна страница. Са друге сна, сценариста Хуго Прат каже да је „требало пронаћи и прочитати гомилу књига да би се на прави начин написала једна таква прича“. Након што је претражио своју личну колекцију књига, Прат је кренуо да тражи материјал по разним библиотекама, наилазећи на чуђење када је тражио књиге о периоду насељавања Америке у XВИ и XВИИ веку.
Све је то ипак упаковано у сензуални колорит, топле боје и линије које некако увек наводе читаоца на сањарење. Аутори су толико бранили своје главне ликове да их и у тешким ситуацијама нису предавали нама тека тако. Заправо, прави превод овог стрипа гласио би: „Све почиње са индијанским летом“. И то није далеко од филозофске истине једног наслова који, из године у годину, постаје све битнији за сагледавање човечије културне заоставштине на планети Земљи.
Текст: Душан Мајкић