Tekst: Žikica Milošević
Bilo je to u potpuno dramatičnu jesen 1989. kada je padao Berlinski zid, kada se raspadao socijalizam da bi došli posle njega popovi, topovi i lopovi, kada se na MTV pojavio singl “Fool’s Gold” (ili “Fools Gold” negde), sa nenormalnom, neuhvatljivom melodijom i bas linijom. Gledali smo na 3K.
Odmah posle toga izašao je i prvi album, sasvim drugačiji, tog nekog benda koga smo svi očekivali – bez tog singla. Ali su sve pesme bile zanimljive i drugačije od svega iz 80ih, osim možda the Smiths. Zajedno sa The House of Love, Happy Mondays, The La’s, Inspiral Carpets i The Charlatans, pokrenulo se nešto novo. Indie-rock ili indie-pop. The Smiths više nisu bili usamljena pojava.
Svaka bas linija bila je savršenstvo za sebe, koje se urezivalo u sećanje. Pa tako i ova – ni ne izdvajam po kvalitetu, više je random – “Made of Stone”. Meni je pesma značajna jer sam 10 godina kasnije mahinalno upotrebio reči “I fantasise” da započnem refren svoje prve autorske pesme, “The Drinkable World”. Uz prerađenu melodiju “Have You Ever Been This Low” od Suede.
Bili su bend koji nije znao da se sastavi, slučajni genijalci, svađalice i trebalo im je milion godina da naprave drugi album, prepotentno nazvan “Second Coming”, da bi na kraju 1994. ta muzika koju su oni svirali postala “obsolete” baš zbog muzike bendova koji su nastali slušajući njih u međuvremenu. Nastao je britpop.
Ničega ne bi bilo da nije bilo njih. Ni Oasis.
Mani, sada te više niko ne može povrediti, kako bi rekao pesnik. Now you’re made of stone.
