Tekst: Žikica Milošević
Malo je bendova u današnje vreme koji sa toliko konzistentnosti nastavljaju svojim putem, kao što je to elektropop-retro četvorka iz Liverpoola, koja nastavlja stazama koje su pre njih uspešno pohodili Kraftwerk, Depeche Mode, The Cure i ostali velikani (ranih) osamdesetih. Njihov četvrti album ponovo predstavlja malo konceptualno savršenstvo, hladno i udaljeno na prvi pogled, ali duboko emocionalno, razarajuće i razoružavajuće toplo i ljudski na drugi i ostale poglede.
Gosti Exita 2005, četvoro kreativnih ljudi sa svih krajeva sveta (bugarska Jevrejka, Škotlanđanka, Kinez i Englez), Ladytron vešto miksuju savršene pop pesme sa vizuelnim nastupom dostojnim “očeva elektronike”, Kraftwerka, i daju nam još jednom sjajan niz pevljivih, besnih, fatalističkih, odlučnih, setnih i tužnih pesama, dostojnih otuđene urbane sredine. Ovo je njihov najmračniji i “najgitarskiji” album, iz koga odjekuju stambeni blokovi, magla, kiša, nerazumevanje, ali iza svega – optimizam i ljubav. Njihovi uzori verovatno su ponosni na njih. I slika i zvuk su bez greške. Nažalost, fali jedna veliki hit, kakav su bili “Playgirl” ili “Seventeen”, i to je jedina mana ove odlične i ujednačene ploče.
Ocena: 4*
