Tekst: Žikica Milošević
The Beatles su se „zarazili“ Nemačkom i stvorili prepoznatljivi britanski muzički stil šezdesetih godina. Bowie je isto učinio sedamdesetih, a Duran Duran, Depeche Mode i Nick Cave tokom osamdesetih i kasnije. Bez Nemačke, muzika kakvu danas poznajemo verovatno ne bi postojala. Ne bi postojala ni Britanija kakvu poznajemo. Ali čekajte – to se već jednom dogodilo. Sećate li se Princa Alberta, supruga Kraljice Victorije? Sećate li se kako je preoblikovao Britaniju? Pa, to je sasvim dovoljno da se razume koliki je bio uticaj nemačke kulture.
Ne mislim na pobedu na Pesmi Evrovizije 1982. godine, niti na simpatičnu Lenu iz 2010. Ne mislim ni na Modern Talking. Ni na Sandru, ni na Nenu.
Mislim na ljude koje je dodir Nemačke toliko duboko promenio da su stvorili potpuno nove muzičke pravce. Na ljude koji su svojim osećanjima, tekstovima i muzikom uticali na druge muzičare i na bezbroj slušalaca, menjajući naš svet zauvek.
A evo i najveće tajne od svih: sve je počelo u Nemačkoj.
HAMBURG
Nije nikakva tajna da su The Beatles u početku bili samo mladi rok-en-rol entuzijasti iz lučkog Liverpula, na samoj periferiji Evrope, snažno inspirisani američkom muzikom. Realno gledano, bili su još jedan bend koji je pokušavao da zvuči kao njihovi američki uzori.
A onda su stigli u Nemačku i pokucali na vrata drugog velikog lučkog grada. Samo što ovaj nije bio ni provincijski ni amerikanizovan. Bio je to stari dobri Hamburg, hanzeatski grad i raskrsnica različitih kulturnih uticaja.
Poput feniksa koji se uzdiže iz pepela, Hamburg se 1960. godine iznova oblikovao u moderan i kosmopolitski grad. Istoričar The Beatlesa Mark Lewisohn zapisao je:
„U Hamburg su stigli u sumrak 17. avgusta, baš u vreme kada je četvrt crvenih fenjera počinjala da oživljava. Blještava neonska svetla reklamirala su razne oblike zabave, dok su oskudno odevene žene bez ustručavanja sedile u izlozima čekajući mušterije.“
Za mlade Britance to je bio pravi kulturni šok.
U to vreme The Beatles su još bili petočlani sastav. Jedan od ključnih članova bio je Stuart Sutcliffe, Lennonov prijatelj, koji se zaljubio u Astrid Kirchherr, nemačku fotografkinju i jednu od ikona tadašnje hamburške umetničke scene.
Njeni prijatelji, inspirisani francuskim egzistencijalistima, nosili su crne rolke i kosu spuštenu preko čela. Astrid je 1961. godine Stuartu napravila prvi „evropski“ imidž i novu frizuru, a ubrzo su i ostali članovi benda odbacili svoje „Elvis“ frizure i prenaglašene američke sakoe i prihvatili hamburški stil.
Tako je nastala potpuno nova estetika, ali i nova muzika. The Beatles su počeli da stvaraju pesme koje su spajale američki rok-en-rol sa evropskom tradicijom, dodajući svemu nemački uticaj i nesumnjivo britanski senzibilitet.
Neke od svojih prvih pesama čak su snimili na nemačkom jeziku. Ako želite da čujete „I Want to Hold Your Hand“ na nemačkom, potražite na YouTube-u verziju pod nazivom „Komm, gib mir deine Hand“. Dirljivo je slušati je i danas.
BERLIN
Ko nije bio promenjen Berlinom?
Počnimo od Davida Bowieja. Verovatno najvažniji muzičar koji je ikada hodao ovom planetom živeo je u Berlinu između 1976. i 1979. godine, tokom kojih je snimio tri ključna albuma svoje karijere.
Do kraja 1976. godine, Bowiejevo interesovanje za tada rastuću nemačku muzičku scenu, kao i njegova zavisnost od droga, doveli su ga do odluke da se preseli u Zapadni Berlin, kako bi se „resetovao“ i ponovo pokrenuo svoju karijeru.
Tamo su ga često viđali kako vozi bicikl između svog stana u Hauptstraße u Schönebergu i Hansa Tonstudija, studija za snimanje u Köthener Straße u Kreuzbergu, nedaleko od Berlinskog zida.
Inspirisan Krautrockom i ranim elektronskim zvukom Kraftwerka, Bowie je uhvatio duh vremena. Album Heroes može se posmatrati kao jedan od najjasnijih muzičkih izraza podeljene Evrope i Hladnog rata. Bowie je tada postao – i ostao – ultimativni uticaj.
Što se tiče možda najvećeg benda savremenog doba, Depeche Mode, muzička istorija beleži sledeće:
„Za njihov treći album Construction Time Again, Depeche Mode je radio sa producentom Gareth Jonesom, u John Foxxovom Garden studiju i u Hansa Studios u Zapadnom Berlinu (gde su ranije snimani i ključni albumi Davida Bowieja u saradnji sa Brian Enom). Album je označio dramatičnu promenu u zvuku benda, delom zahvaljujući korišćenju Synclaviera i E-mu Emulator semplera. Samplovanjem zvukova svakodnevnih predmeta, bend je stvorio industrijski, eksperimentalni zvuk, sličan grupama kao što su Art of Noise i Einstürzende Neubauten, koji su kasnije objavljivali za Mute label.“
Einstürzende Neubauten, pioniri industrijske muzike, udarajući po metalnim buradima i stvarajući „mašinske“ zvuke, promenili su zvuk britanske pop i elektro scene iz vedrog sint-popa u nešto mračnije i gotovo preteće.
Ipak, Depeche Mode je uspeo da spoji prelepe melodije sa dubokom tamom. I sve to ponovo dolazi iz Nemačke. Iz Berlina. Iz podeljenog grada. U tome postoji nešto suštinski nemačko – i nije čudo što su tamo i danas toliko popularni.
Nick Cave? I on se preselio u Zapadni Berlin 1985. godine i tada drastično promenio svoj muzički pravac. Na njega su uticali Einstürzende Neubauten, a Blixa Bargeld je kasnije postao član njegovog benda The Bad Seeds.
Cave je u Berlinu upio goth i mračnu atmosferu, kao i blues i „gothic Americana“, ali ključni osećaj koji je oblikovao njegov rad dolazio je iz mračnih, sivih ulica Zapadnog Berlina – grada okruženog zidom.
Gde bi jedan „mučeni umetnik“ mogao bolje da se oseća nego u gradu koji sam po sebi deluje kao kavez?
Berlin ga je obeležio zauvek. I bez obzira gde je kasnije živeo, Berlin nikada nije izašao iz njega – niti iz svih nas koji slušamo njegovu muziku.
DÜSSELDORF
Na kraju, ali ne i najmanje važno – magični Kraftwerk.
Bend koji je možda imao uticaj koliko i The Beatles, ali koji je istovremeno bio istinski nemački.
Svesno naglašavajući „nemački duh“ u svojoj muzici, bili su:
a) visokotehnološki (među prvima koji su koristili sintisajzere),
b) tačni,
c) repetitivni,
d) melodijski,
e) ne-verbalni,
f) uniformisani.
Njihova usklađena odeća, repetitivne melodije, gotovo statičan scenski nastup i hladan, distanciran vokal stvorili su potpuno novi muzički pravac – elektronsku muziku kakvu danas poznajemo.
Ovaj pravac i dalje dominira muzikom i prisutan je gotovo svuda.
Kraftwerk je direktno uticao na čitave generacije muzičara, uključujući i bendove kao što je Duran Duran, koji su definisali novi britanski zvuk osamdesetih godina.
Originalni tekst na: https://www.diplomacyandcommerce.rs/germany-the-cradle-of-modern-pop-and-rock-music-the-country-thats-changed-it-all-thats-changed-everyone/
Tekst je originalno objavljen na engleskom u štampanom izdanju Diplomacy&Commerce, izdanje Color Media Communications, sva prava zadržana.
