Текст: Жикица Милошевић
Већ дуго се на нашим кабловским телевизијама на различитим каналима „врти“ серија „Млади инспектор Морс“, или у оригиналу, „Ендеавоур“. Разлог зашто није преведена тако како звучи у оригиналу је зато што је посреди игра речи (Ендеавоур значи Подухват, па је двосмисленост наслов немогуће превести, а и то је име (врло ретко) самог Морса. Но, да оставимо то по страни, у Сезони 6, епизода 4, млади Ендевор Морс се суочава са тешким случајевима корупције и једном великом трагедијом у Оксфорду, а епизода се у оригиналу зове „Дегüелло“ или „Ни педља назад“, у пренесеном значењу.
ЦРАНМЕР ХОУСЕ
Епизода почиње дивљењем новом социјалном пројекту у Оксфорду, у послератној Енглеској, где су тоалети били ван кућа, а по пет или десет кућа (террацед хоусес, куће идентичног излгледа, спојене у низу, типичне за Британију) је често имало један тоалет и није имало ни текућу воду ни канализацију како доликује. Ту се појављује идеја прављења вишеспратница функционалистичког типа, са префабрикованим зидовима, који се спајају на локацији, а сви станари коначно могу одахнути од пацова, мишева, буђи, и имају текућу воду, купатило и WЦ у свом стану. Рај? Да, упркос неинспиративном дизајну, био би то рај да се нису почеле појављивати пукотине у зидовима, крчање и брундање зграде, тачкице на фасадама које су испрва погрешно протумачене као буђ, а испоставило се да су пукотине у материјалу. Цранмер Хоусе, фиктивна идеална зграда из Оксфорда, сручила се као кула од карата (један њен део) и убила много својих становника, што је полицију града, самог Морса и остале довело до ланца корупције, грађевинског предузећа које је штедело на цементу, лошег бетона, подмићивања и „уграђивања“ јавних чиновника до највишег нивоа… Који су покушали да пребаце одговорност за пад дела зграде експлозији гаса, али је касније откривено да није било никакве експлозије. Звучи познато? Али, то је Британија крајем 1969. године.
Заправо, колапс зграде Цранмер Хоусе јасна је референца на трагедију из стварног живота – рушење дела зграде под именом Ронан Поинт. Ронан Поинт је била зграда у четврти Цаннинг Тоwн, која се делимично срушила 16. маја 1968, око 18 месеци пре него што су се одиграли догађаји у овој епизоди „Младог инспектора Морса“. Четири особе су погинуле, а још 17 је повређено у овој несрећи. Као и код Цранмер Хоусеа, урушавање Ронан Поинта је првобитно приписано експлозији гаса, али је касније утврђено да су главни узрок урушавања били алармантни структурни недостаци. Као резултат трагедије у Ронан Поинту, закони су промењени и пооштрени.
ШТА СЕ ДЕСИЛО У РОНАН ПОИНТУ?
У историји, а нарочито у историји грађевине, постоји израз „Цхернобyл Момент“, односно, „Чернобиљски тренутак“, када се због једне трагедије, која је изазвана на први поглед објективним догађајима, промени читав ток историје, и дође до пада или комплетне државе (као у случају нуклеарке у Припјату), или се ток историје потпуно промени, у смислу промене закона или потпуне обуставе дотадашњих начина градње или урбанизма. Ронан Поинт је, у том смислу, био британски „Цхернобyл Момент“ или „британска Надстрешница“, ако тако желите. После њега ништа више у УК неће бити исто.
Ронан Поинт је потрајао свега – два месеца! Дословно је отворен у марту 1968. када је примио прве станаре, а у мају се десила експлозија гаса, коју је зграда требала да издржи, али није. Она је, напротив, разнела неке носец́е зидове, што је изазвало урушавање целог једног угла зграде. Природа квара (изазвана и лошим пројектовањем и лошом конструкцијом) довела је до губитка поверења јавности у вишеспратнице, а резултирале су и велике промене у британским грађевинским прописима. Касније ће се ова прича, нажалост поновити, са пожаром у Кули Гренфелл (Гренфелл Тоwер).
„АНГЛСОЦ“ НА ДЕЛУ
У Орвеловој „1984.“ постоји термин „Англсоц“ за енглески социјализам, и сви становници Британије живе уз оваквим зградама. Орвел је инспирацију црпео из СССР-а и њихових „новостројки“, али се испоставило да су, колико год дистопијски деловале, совјетске зграде биле издржљивије од британских. Наиме, Ронан Поинт је био део таласа станбених кула изграђених током 60-их као јефтине, приступачне монтажне куц́е за становнике Вест Хема и других области Лондона. Зграда је добила име по заменику градоначелника Харију Ронану, бившем председнику лондонског округа Њухамовог стамбеног комитета. Торањ је изградио Тејлор Вудро Англијан користец́и технологију изградње система великих панела, која укључује ливење великих бетонских делова ван локације и њихово спајање заједно да би се изградила зграда. Коришц́ени префабриковани систем је дански Ларсен & Ниелсен систем. Изградња је почела 1966. године, а завршена је 11. марта 1968. године. Све делује лепо, и „социјалистички“, али неће бити хепиенда.
Становница 18. спрата Ајви Хоџ покушала је у рано јутро 16. маја да упали гасни шпорет, што је изазвало експлозију, која је, иако није била јака, „одувала“ цео носећи зид и потпорне стубове за четири стана испод ње, те су се сви они обрушили један на други, те је 18 станова са југоисточне стране зграде нестало за неколико секунди. Срећом, многи станови нису били усељени па је број жртава био многоструко мањи. Такође, страдале су све собе осим спаваћих, а у 5:45х ујутро је већина станара, срећом спавала – те је број жртава био и ту мањи него што би то било да се десило у неко друго доба дана.
ПОСЛЕДИЦЕ
Као једна од главних последица десило се потпуно губљење вере јавности у куле за становање и ревизија закона и прописа, који су – невероватно је али је тачно – били прилично „лабави“. Наиме, комисија коју је овластила Влада УК донела је одлуку да се све зграде преко 6 спратова морају прегледати – и од стране структурног грађевинског инжењера, да се провери њихова стабилност пре давања употребне дозволе. Такође, дотада су се зграде градиле тако да је дословно свака могла да се сруши као кула од карата због једне нестабилне „карте“, а од тог тренутка су зграде морале бити тако грађене да ако једна компонента има нестабилности и сруши се, друге „не пођу за њом“.
Иако је Ронан Поинт обновљен и ојачан, пројекти као ова зграда су перманентно обустављени у Британији. Многи становници других истоветних зграда, које су евакуисане да би биле структурно проверене и ојачане, су одбили да се врате после ојачања зграда. Поверење јавности је било изгубљено. Архитекта Сем Веб, који је касније упозоравао и на опасности од пожара због коришћења греда (2009. и 2010.) и на опасности које носи сам Гренфелл Тоwер (који је на крају страдао), рекао је у сведочењу пред комисијом да су зграде од префабрикованих делова као што је Ронан Поинт тако лоше урађене да би после 15 година сигурно показале склоност опасним дефектима и рушењу. Издејствовао је после дуге битке да се Ронан Поинт растави на делове и анализира, што се и десило 1986.
Када је то урађено, обим пронађених недостатака шокирао је чак и самог Веба. Откривено је да већина механичких веза између подних плоча и бочних зидова није била правилно причвршћена током изградње. Значајно сечење углова је такође предузето током изградње, при чему су завртњи често недостајали. Пронађене су рупе које је требало попунити бетоном натрпане ђубретом и новинама. На доњим спратовима пронађене су пукотине у бетону где је био пунктован, а наводно би додатни притисак на те тачке током јаког ветра (као на пример током Велике олује 1987. године, једва годину дана након рушења) убрзо довео до урушавања зграде.
Недуго затим, донет је Амандман #5 Правилнику о зградама, којим је прецизирано да се зграде морају тако градити да се не сруше због „непропорционалне силе”, дакле, због удара ветрам експлозије гаса, или удара моторног возила у зграду, што раније није било обавезно! Одмах затим је много земаља „преписало” овај амандман, укључујући и САД. Када је Гренфелл Тоwер изгорео 2017, испоставило се да је управо примена Амандмана #5 на његову градњу спречила да се он сруши после избијања пожара – Амандман #5 је донет 1971, а Гренфелл Тоwер је саграђен 1974. И овако се десила озбиљна трагедија са Гренфеллом, а била би многоструко већа да се нису донели нови прописи пре његове градње. Просто, срушио би се и убио много више људи од 72.
И последња последица – скоро све зграде грађене на овај начин, а и многе друге – срушене су после ове трагедије, као што су Тангмере Блоцк (у облику зигурата) и Нортхолт Тоwер. Јавност је била бесна. Ток историје се променио. У СССР, цела држава је пропала због нуклеарке. У УК, држава је опстала, али је ток историје градње заувек скренут на другу страну.
