Tekst: Žikica Milošević
Već dugo se na našim kablovskim televizijama na različitim kanalima „vrti“ serija „Mladi inspektor Mors“, ili u originalu, „Endeavour“. Razlog zašto nije prevedena tako kako zvuči u originalu je zato što je posredi igra reči (Endeavour znači Poduhvat, pa je dvosmislenost naslov nemoguće prevesti, a i to je ime (vrlo retko) samog Morsa. No, da ostavimo to po strani, u Sezoni 6, epizoda 4, mladi Endevor Mors se suočava sa teškim slučajevima korupcije i jednom velikom tragedijom u Oksfordu, a epizoda se u originalu zove „Degüello“ ili „Ni pedlja nazad“, u prenesenom značenju.
CRANMER HOUSE
Epizoda počinje divljenjem novom socijalnom projektu u Oksfordu, u posleratnoj Engleskoj, gde su toaleti bili van kuća, a po pet ili deset kuća (terraced houses, kuće identičnog izlgleda, spojene u nizu, tipične za Britaniju) je često imalo jedan toalet i nije imalo ni tekuću vodu ni kanalizaciju kako dolikuje. Tu se pojavljuje ideja pravljenja višespratnica funkcionalističkog tipa, sa prefabrikovanim zidovima, koji se spajaju na lokaciji, a svi stanari konačno mogu odahnuti od pacova, miševa, buđi, i imaju tekuću vodu, kupatilo i WC u svom stanu. Raj? Da, uprkos neinspirativnom dizajnu, bio bi to raj da se nisu počele pojavljivati pukotine u zidovima, krčanje i brundanje zgrade, tačkice na fasadama koje su isprva pogrešno protumačene kao buđ, a ispostavilo se da su pukotine u materijalu. Cranmer House, fiktivna idealna zgrada iz Oksforda, sručila se kao kula od karata (jedan njen deo) i ubila mnogo svojih stanovnika, što je policiju grada, samog Morsa i ostale dovelo do lanca korupcije, građevinskog preduzeća koje je štedelo na cementu, lošeg betona, podmićivanja i „ugrađivanja“ javnih činovnika do najvišeg nivoa… Koji su pokušali da prebace odgovornost za pad dela zgrade eksploziji gasa, ali je kasnije otkriveno da nije bilo nikakve eksplozije. Zvuči poznato? Ali, to je Britanija krajem 1969. godine.
Zapravo, kolaps zgrade Cranmer House jasna je referenca na tragediju iz stvarnog života – rušenje dela zgrade pod imenom Ronan Point. Ronan Point je bila zgrada u četvrti Canning Town, koja se delimično srušila 16. maja 1968, oko 18 meseci pre nego što su se odigrali događaji u ovoj epizodi „Mladog inspektora Morsa“. Četiri osobe su poginule, a još 17 je povređeno u ovoj nesreći. Kao i kod Cranmer Housea, urušavanje Ronan Pointa je prvobitno pripisano eksploziji gasa, ali je kasnije utvrđeno da su glavni uzrok urušavanja bili alarmantni strukturni nedostaci. Kao rezultat tragedije u Ronan Pointu, zakoni su promenjeni i pooštreni.
ŠTA SE DESILO U RONAN POINTU?
U istoriji, a naročito u istoriji građevine, postoji izraz „Chernobyl Moment“, odnosno, „Černobiljski trenutak“, kada se zbog jedne tragedije, koja je izazvana na prvi pogled objektivnim događajima, promeni čitav tok istorije, i dođe do pada ili kompletne države (kao u slučaju nuklearke u Pripjatu), ili se tok istorije potpuno promeni, u smislu promene zakona ili potpune obustave dotadašnjih načina gradnje ili urbanizma. Ronan Point je, u tom smislu, bio britanski „Chernobyl Moment“ ili „britanska Nadstrešnica“, ako tako želite. Posle njega ništa više u UK neće biti isto.
Ronan Point je potrajao svega – dva meseca! Doslovno je otvoren u martu 1968. kada je primio prve stanare, a u maju se desila eksplozija gasa, koju je zgrada trebala da izdrži, ali nije. Ona je, naprotiv, raznela neke noseće zidove, što je izazvalo urušavanje celog jednog ugla zgrade. Priroda kvara (izazvana i lošim projektovanjem i lošom konstrukcijom) dovela je do gubitka poverenja javnosti u višespratnice, a rezultirale su i velike promene u britanskim građevinskim propisima. Kasnije će se ova priča, nažalost ponoviti, sa požarom u Kuli Grenfell (Grenfell Tower).
„ANGLSOC“ NA DELU
U Orvelovoj „1984.“ postoji termin „Anglsoc“ za engleski socijalizam, i svi stanovnici Britanije žive uz ovakvim zgradama. Orvel je inspiraciju crpeo iz SSSR-a i njihovih „novostrojki“, ali se ispostavilo da su, koliko god distopijski delovale, sovjetske zgrade bile izdržljivije od britanskih. Naime, Ronan Point je bio deo talasa stanbenih kula izgrađenih tokom 60-ih kao jeftine, pristupačne montažne kuće za stanovnike Vest Hema i drugih oblasti Londona. Zgrada je dobila ime po zameniku gradonačelnika Hariju Ronanu, bivšem predsedniku londonskog okruga Njuhamovog stambenog komiteta. Toranj je izgradio Tejlor Vudro Anglijan koristeći tehnologiju izgradnje sistema velikih panela, koja uključuje livenje velikih betonskih delova van lokacije i njihovo spajanje zajedno da bi se izgradila zgrada. Korišćeni prefabrikovani sistem je danski Larsen & Nielsen sistem. Izgradnja je počela 1966. godine, a završena je 11. marta 1968. godine. Sve deluje lepo, i „socijalistički“, ali neće biti hepienda.
Stanovnica 18. sprata Ajvi Hodž pokušala je u rano jutro 16. maja da upali gasni šporet, što je izazvalo eksploziju, koja je, iako nije bila jaka, „oduvala“ ceo noseći zid i potporne stubove za četiri stana ispod nje, te su se svi oni obrušili jedan na drugi, te je 18 stanova sa jugoistočne strane zgrade nestalo za nekoliko sekundi. Srećom, mnogi stanovi nisu bili useljeni pa je broj žrtava bio mnogostruko manji. Takođe, stradale su sve sobe osim spavaćih, a u 5:45h ujutro je većina stanara, srećom spavala – te je broj žrtava bio i tu manji nego što bi to bilo da se desilo u neko drugo doba dana.
POSLEDICE
Kao jedna od glavnih posledica desilo se potpuno gubljenje vere javnosti u kule za stanovanje i revizija zakona i propisa, koji su – neverovatno je ali je tačno – bili prilično „labavi“. Naime, komisija koju je ovlastila Vlada UK donela je odluku da se sve zgrade preko 6 spratova moraju pregledati – i od strane strukturnog građevinskog inženjera, da se proveri njihova stabilnost pre davanja upotrebne dozvole. Takođe, dotada su se zgrade gradile tako da je doslovno svaka mogla da se sruši kao kula od karata zbog jedne nestabilne „karte“, a od tog trenutka su zgrade morale biti tako građene da ako jedna komponenta ima nestabilnosti i sruši se, druge „ne pođu za njom“.
Iako je Ronan Point obnovljen i ojačan, projekti kao ova zgrada su permanentno obustavljeni u Britaniji. Mnogi stanovnici drugih istovetnih zgrada, koje su evakuisane da bi bile strukturno proverene i ojačane, su odbili da se vrate posle ojačanja zgrada. Poverenje javnosti je bilo izgubljeno. Arhitekta Sem Veb, koji je kasnije upozoravao i na opasnosti od požara zbog korišćenja greda (2009. i 2010.) i na opasnosti koje nosi sam Grenfell Tower (koji je na kraju stradao), rekao je u svedočenju pred komisijom da su zgrade od prefabrikovanih delova kao što je Ronan Point tako loše urađene da bi posle 15 godina sigurno pokazale sklonost opasnim defektima i rušenju. Izdejstvovao je posle duge bitke da se Ronan Point rastavi na delove i analizira, što se i desilo 1986.
Kada je to urađeno, obim pronađenih nedostataka šokirao je čak i samog Veba. Otkriveno je da većina mehaničkih veza između podnih ploča i bočnih zidova nije bila pravilno pričvršćena tokom izgradnje. Značajno sečenje uglova je takođe preduzeto tokom izgradnje, pri čemu su zavrtnji često nedostajali. Pronađene su rupe koje je trebalo popuniti betonom natrpane đubretom i novinama. Na donjim spratovima pronađene su pukotine u betonu gde je bio punktovan, a navodno bi dodatni pritisak na te tačke tokom jakog vetra (kao na primer tokom Velike oluje 1987. godine, jedva godinu dana nakon rušenja) ubrzo doveo do urušavanja zgrade.
Nedugo zatim, donet je Amandman #5 Pravilniku o zgradama, kojim je precizirano da se zgrade moraju tako graditi da se ne sruše zbog „neproporcionalne sile”, dakle, zbog udara vetram eksplozije gasa, ili udara motornog vozila u zgradu, što ranije nije bilo obavezno! Odmah zatim je mnogo zemalja „prepisalo” ovaj amandman, uključujući i SAD. Kada je Grenfell Tower izgoreo 2017, ispostavilo se da je upravo primena Amandmana #5 na njegovu gradnju sprečila da se on sruši posle izbijanja požara – Amandman #5 je donet 1971, a Grenfell Tower je sagrađen 1974. I ovako se desila ozbiljna tragedija sa Grenfellom, a bila bi mnogostruko veća da se nisu doneli novi propisi pre njegove gradnje. Prosto, srušio bi se i ubio mnogo više ljudi od 72.
I poslednja posledica – skoro sve zgrade građene na ovaj način, a i mnoge druge – srušene su posle ove tragedije, kao što su Tangmere Block (u obliku zigurata) i Northolt Tower. Javnost je bila besna. Tok istorije se promenio. U SSSR, cela država je propala zbog nuklearke. U UK, država je opstala, ali je tok istorije gradnje zauvek skrenut na drugu stranu.
