Текст: Жикица Милошевић
Трансилванија? Прва асоцијација на овај географски појам су предвидиви стереотипи: високе планине обрасле густом шумом, гроф Дракула, вампири, ноћ, замкови. Шта је од овога свега тачно, а шта је пуки мит, запитали смо се и ми, упућујући се на ово, на географски тако блиско, а зачуђујуће неистражено и непознато подручје. Идемо да видимо грофа Дракулу, тј. не баш њега него његову родну кућу, и град одакле је потекао.
Улазна капија у град. Фото: Жикица Милошевић
ДРАКУЛА КАО БРЕНД
Статистике су прецизне; покаткад, наравно, ништа не открију, али понекад открију све у једној бројци. А статистика каже да 90% свих туриста који дођу у Румунију, обиђу родну кућу и замак грофа Дракуле. А сироти гроф изгледа да и није би неки вампир- више је био строг владалац, оштар и помало ‘крвожедан’ – у пренесеном значењу. Саски трговци из Брашова су током његове владавине Влашком писали писмо надлежнима, жалећи се да им је великим порезима на трговину Дракула ‘попио крв’.
Грб и застава Трансилванијских Саса. Фото: Жикица Милошевић
У 19. веку, романтичарски настојени Ирац Брам Стокер је дошао у посед тог писма, и мало-помало му је на памет пала идеја, коју је такође наслонио на балканско веровање у вампире, да напише књигу о овом средњевековном владаоцу. ‘Дракула’ је постао хит-роман романтичарске епохе, а многобројни холивудски филмови још су пластичније дочарали визију о грофу који дању спава у ковчегу, а ноћу пије крв.
Змај испред Дракулине родне куће. Фото: Жикица Милошевић
Но, од овог свега, тачно је само да је Влад Цепеш добио надимак Дракула (‘мали ђаво’, ‘мали змај’) због строге владавине. Кружи легенда да је у његово време на главном градском тргу у престоници Влашке, Трговишту, стајао златни пехар. Ко би га дотакао, био би набијен на колац.
Вампирасти сувенири. Фото: Жикица Милошевић
Драстичне мере за сузбијање криминала Дракула је пренео и на ратове с турским завојевачима- умео је и по неколико хиљада Турака да набије на колац дуж пута који је водио ка Отоманском Царству. Био је и панхришћански солидаран. Борио се против Турака у бици за Шабац.
Савршено очувано историјско језгро града. Фото: Жикица Милошевић
СЕГЕШВАР, СИГЕШВАР, ШЕГЕШВАР, СИГИШОАРА, ШЕЗБУРГ… САМО МЕ НЕМОЈ СЛОМИТИ!
Дракула је рођен у Сегешвару, најочуванијем средњевековном граду у Европи (уз естонски Талин), кога су 1191. основали- ко би други до Саси. У њихово време звао се Шезбург, Средњевековно језгро града, на брежуљку, са старим кулама које је сваки еснаф занатлија градио да би показао своју моћ, представља прави бисер архитектуре и одмор за очи.
Старо језгро града. Фото: Драгомир Вучков
Почев од средине 12. века, немачке занатлије и трговце познате као Трансилванијски Саксонци позива тадашњи краљ Мађарске, Геза ИИ, у Трансилванију да населе и бране границу свог царства и унапреде привреду региона. Хроничар Краус наводи саксонско насеље у данашњој регији где се налази Сегешвар око 1191, а у документу из 1280. године забележен је град подигнут на месту римске тврђаве као Цаструм Сеx (није то што мислиш, нажалост, драг читаоче), или „шестострани логор“, што се односи на облик утврђења, неправилног шестоугла.
Уличне табле у центру, од кованог гвожђа, на немачком уз румунски. Фото: Жикица Милошевић
Остала забележена имена укључују Шезбург или Шасбург (1282), Шеспург (1298) и Сегусвар (1300). Ако вам се Шес-бург учинило да има некакав бург у себи са шес’ делова, да, у праву сте. Али више није такав овај бисер међу градовима.
Бицикласти држачи за цвеће. Фото: Жикица Милошевић
КЛУБ ЗА ЗАНАТЛИЈЕ И БЕГ ОД ЖЕНА У АЛКОХОЛ
До 1337. године Сегешвар, који у нашој литератири налазимо и као Шегешвар или Сигишвар је постао краљевски центар за краљеве, који су 1367. доделили насељу урбани статус. Град је неколико векова играо важну стратешку и комерцијалну улогу на рубовима средње Европе. Сегешвар је постао један од најважнијих урбаних центара Трансилваније, а занатлије из целог Светог римског царства посећују насеље. Немачки занатлије и занатлије су доминирали градском привредом, као и подизањем утврђења која га штите. Процењује се да је током 16. и 17. века Сегешвар имао чак 15 цехова и 20 занатских огранака.
Цеховске куле - Кројачка кула (Турнул Цроиторилор, Сцхнеидертурм). Фото: Жикица Милошевић
Занатлије су имале исту бригу као и данашњи мушкарци – да се осаме од својих жена и да партијају до миле воље. Цеховске куле су имале сврху да буду и капије за улазак у град и осматрачнице, а занатлијама су служиле и за седнице и за клупске журке, што му дође на исто. Можда је најпознатија Кула чизмара грађена да би чизмари имали где да им буде клуб да беже од жена, лочу и друже се. Грађена је 1522.
Кула чизмара (Турнул цизмарилор, Сцхустертурм). Фото: Радомир Кантарџић
Школа Јозефа Халтриха на брду у Сегешвару, је посебна прича. Саградили су је Саксонци пре 501 годину и позната је као Бергшуле или Школа на брду, и немачка је и дан данас. У њу родитељи румунске и мађарске деце уписују децу да би се школовали на немачком течно. Ова зграда је гимназија у данашње време, будући да су одељења основне школе пресељена у другу зграду због пренатрпаности зграде. Оно што је нама, неукима и прераслима за школу било импресивно су дрвене наткривене степенице које воде на брдо, јер осећај да газиш по нечему што је старије од Америке је… импресиван, а одушевљење тиме је тако… америчко, реално!
Немачка Школа на брду. Фото: Дејан Стојадиновић
Сат-кула доминира градом и зацело је најлепша грађевина у граду. Она је заштитни знак града. Изграђена је уз Градски савет 1556, али је страдала у пожару 1676. Већ годину дана касније је потпуно обновљена а 1898. је обложена глазираним циглама при врху. Године 1648. су додате фигурице, њих 7, које означавају дане у недељи и смењују се у поноћ.
Сахат-кула
Вреди и освежити се у неком од кафеа у старом граду, где су цене пића, сендвича или кафе врло приступачне, тј. за 10-20% ниже него у нас. Владу Цепешу-Дракули је подигнута и биста испред његове родне куће, која је претворена у музеј и у којој се налази симпатична пивница, а има и занимљиве поставке које вам нећемо открити јер локалци налазе да је изненађење мајка сваког успеха, па нека им буде.
Посетите Дракулину собу, нећемо вам рећи шта добијате за 2 евра. Фото: Радомир Кантарџић
Сегешвар је иначе и место где је погинуо велики српско-словачки син и мађарски патриота и песник Александар Петровић коме је уметничко име било Шандор Петефи, 1849. године.
Сретан је онај коме је баба оставила кућу у старом граду. Фото: Жикица Милошевић
Сели смо у кафић на крају дана и гледали фасаде скоцкане као тортице (ако се понављам, нисам приметио, или јесам, али стварно су као тортице), туристе који купују дракуласте сувенире (приметили смо да нема пластичних Дракулиних зуба, а било их је 2002. и 2007, као да су их прерасли Румуни, а ми одрастање не подржавамо!), и сунце над Карпатима. Био је то диван дан, један од оних за који мислите да ће трајати вечно. А ако не траје вечно у стварности, трајаће у срцима, и на сликама које умивају сећања.
Посетите и сајт заједничког пројекта ОКО СВЕТА: www.окосвета.рс.
