Intervju vodio: Žikica Milošević
Fotografije: Arhiva Teodora Kerna
Mladi Teodor Kern je agilni ekonomista i komunikator koji povezuje kontinente i kulture: on je i lider organizacije pod imenom Evropska Ekonomska Alijansa za saradnju sa Azijom (skraćeno EEAA). Razgovaramo sa Teodorom i pokušavamo dobiti odgovore na pitanja: koliko je poznavanje kulture koja je toliko drugačija od naše bitno za uspešno obavljanje posla?
Alijansa se bavi jačanjem trgovinskih veza sa Azijom, koja nije čak ni „kontinent budućnosti“ (to je Afrika), već „kontinent sadašnjosti“. Kako napreduje preorijentacija i „otvaranje očiju“ poslovnih ljudi? Vidimo da se mnoge zemlje preorijentišu na nova, manje tradicionalna tržišta: Kanada potpusije ugovor sa Kinom, EU sa Mercosurom (Mercosulom)…?
Tako je, Evropska Ekonomska Alijansa za saradnju sa Azijom, ili skraćeno EEAA je osnovana 11. decembra 2025. godine od strane osnivača iz 7 država Evrope ( Austrija, Češka, Madjarska, Srbija, Bugarska, Severna Makedonija i Bosna i Hercegovina) i bavi se povezivanjem različitih tržišta na kontinentima Evrope i Azije. Da bi se neko tržište razumelo, potrebno je biti sveobuhvatan, znati kako pristupiti i poznavati lokalne potrebe, navike i raznolikosti. To, između ostalog, znači poznavati kulturu i tradiciju, kako iskazati poštovanje prema svom klijentu, od koga zavisite na lokalu. Na osnovu ovoga, može se razumeti da iako u nazivu naše organizacije stoji pridev ekonomska, mi se bavimo razmenom i zbližavanjem u oblastima kulture, nauke, turizma i naravno, privrede.
U potpunosti se slažem sa konstatacijom da je Azija kontinent sadašnjosti, ali šire gledano još uvek ne u punom potencijalu. Postoje regije koje će tek doći do izražaja u budućnosti kao što je region jugoistočne Azije, Indija, centralna Azija…
Razvijene države zapadne hemisfere su to uveliko prepoznale, i one su prisutne na tim tržištima decenijama unazad konstantno razvijajući odnose i investirajući. Za njih nije više pitanje preorijentacije i osvajanje tržišta već su zašli u kriznu fazu, gde umesto tradicionalne dominacije, superiornosti i prestiža, sada je krenula borba za opstanak i takmičenje sa lokalnim kompanijama koje imaju snažnu potporu lokalnih vlasti i postaju sve osposobljenije kako na domicilnom tržištu, samim tim i tendecioznije u nastupima na trećim tržištima, pa čak kao što vidimo i preuzimanje udela tržišta u tim istim državama razvijenog zapada. Najbolji primer za to je kineska auto industrija i internacionalna logistika.
U regionu centralne Evrope se do skora tapkalo u mesto i kompanije nisu razumele zaokret na istok na vreme. Zadnjih godina se mogu videti napori i manjih država za nastup na azijskim tržištima. Najveći izazov kod manjih ekonomija je nedovoljna razvijenost i kapacitet infrastrukture za nastup na udaljenim tržištima, investicioni kapaciteti, nedostatak edukovanih kadrova za nastup na tržištima Azije kao i sposobnost da se pokriju tržišta koja su po veličini mnogo veća od prosečnih evropskih država.
Da bi se radilo sa Azijatima, potrebno je znati njihovu kulturu. Kakva je, po tvom tumačenju, azijska kultura? Po čemu se globalno razlikuje od zapadne, da je tako nazovemo, judeohrišćanske kulture koja dominira Evropom, Amerikom i Australijom?
Kada kažete azijska kultura, pretpostavljam da mislite prvenstveno na Daleki istok. Koliko god zvučalo jednostavno, ovo pitanje je verovatno jedno od najtežih. Za Evropljanina koji je dosta vremena proveo na Dalekom istoku i jedan period tamo živeo, mislim da bi najprikladnije bilo citirati Sokrata: “Znam da ništa ne znam” . Koliko god učili i svakim danom nešto novo radili, u dodiru sa njihovom kulturom uvek postoji nešto novo i neotkriveno. Od 2018. godine sam u svakodnevnom dodiru sa kineskim partnerima, i za ovih 8 godina još uvek nisam upoznao Kineza koji u potpunosti razume i zna sve o svim provincijama Kine. Veoma raznoliko i veoma dinamično. Njihova kultura je dosta introvertnija, a evropska ekstrovertnija i podložnija spoljnim uticajima. Evropljani su mnogo direktniji u komunikaciji, dok na dalekom postoji kultura izbegavanja konflikta.
Koje su kulturne razlike u samoj Aziji?
Kulturne razlike u Aziji su ogromne. Ako uzmemo u obzir da pod Azijom spada veći deo Rusije, i samim tim evropski uticaj do Vladivostoka, preko Kine koja je teritorijalno otprilike kao ceo evropski kontinent, do Japana, Indije i bliskog istoka… Azija je toliko opširan pojam, da bi jedino imalo svrhe analizirati određene regione zasebno, kao na primer komparaciju Kine i Japana ili država jugoistočne Azije i slično. Mislim da je prosečnom Evropljaninu koji nikada nije putovao po Aziji nepojmljivo koliko kulturoloških razlika tu postoji, od ishrane preko jezika kojim govore, načina na koji sklapaju prijateljstva i stiču poverenje…
Šta treba poslovan čovek da zna kada se upušta u „biznis sa Azijom“? Koje su tehnike pregovaranja, mali bonton ili znaci uvažavanja i poštovanja koje mora poznavati?
Svaki region Azije ima svoje običaje. Ključno je da imate lokalnog partnera koji vas može uputiti u načine lokalnog poslovanja. Biznismen bez lokalnog i lojalnog partnera u Aziji sa ciljem da bude uspešan je isto kao i entuzijasta sa položenom B kategorijom koji smatra da može da upravlja Boingom 777.
Na kraju, idemo na dominantnu naciju – Kinu. Isto pitanje: šta treba poslovan čovek da zna kada se upušta u „biznis sa Kinom“ i Kinezima? Koje su tehnike pregovaranja, mali bonton ili znaci uvažavanja i poštovanja koje mora poznavati?
Kina, naravno. Najdominantnija, ali samim tim i sa najviše raznolikosti. Država sa nekoliko različitih klima, 55 priznatih nacionalnih manjina, preko 300 jezika i dijalekata. Zavisi od toga na kom polju želite da saradjujete i sa kojim regionom. Uspeh u saradnji sa Kinom na kineskom tržištu se može očekivati samo ukoliko ste spremni sa stabilnim partnerima igrati na dug rok. Morate voditi računa i o tome odakle ste, Kinezi vole priče i promocije o prijateljstvu i međunarodnoj saradnji. Srbija na primer kao država sa veoma dobrim političkim odnosima sa Kinom ima uvek dobar prijem i spremnost na saradnju. Oko svakog projekta u Kini bitno je odrediti pozadinsku priču sa prenesenim pozitivnim značenjem u Kini. Kao što svaki Kinez ima englesko ime poput John, David i slično, isto tako svaki strani brend dobija lokalno ime koje mora biti u pozitivnoj harmoniji sa lokalnom kulturom.
