Текст: Жикица Милошевић
Фото: Милош Ракић
Уочи друге, велике промоције “двозбирке” под називом “Са речи на тела / Из ове коже се може”, разговарамо са криптичним и лаконским Владимиром Мањком у седам кратких цртица.
Kад си почео да пишеш песме?
Kад сам се писменио, можда и пре. Волео сам да легнем са кокошкама у кокошињац и да се сакријем од света; моји родитељи су лудели, јер нису могли да ме нађу. Ја пишем природно, мене љубав води.
Kога си највише волео као песника, да не питам оно чувено, ко ти је био узор?
Мајаковког и Kафку, јер ја Кафку доживљавам како песника. Да споменем и Неруду, Набокова, Бодлера и Миљковића.
Шта желиш постићи својим песмама, какав утисак код читаоца? Имаш ли “доктрину шока”, или еротика и дрскост саме излазе из тебе?
Препустио сам се женама, а оне су то урадиле од мене.
По чему су ове две збирке биле сличне па си их спојио у “двозбирку”?
Спустио сам се у тела, а онда сам схватио да има и трећег лица, а онда сам схватио да излазим из ове коже, јер је наша кожа друштвено условљена, као програм. Улазак у тело је први, а излазак из тела је логичан наставак.
Волиш “non sequitur”, да пресецаш стихове неповезаним стиховима. Неке то одушевљава, неки се ужасавају. Одакле ти идеја за то несвакидашње, а сада већ препознатљиво твоје?
Моја мисао и моја емоција је дубоко условљена женама, a оне су луде; жене ништа не ваљају, али ми пријају. То су жене – оне су неповезане и несталне. Кад је нешто несигурно – знаш, он су!
Kажеш да си “расипник душе”: мислиш ли да “душа није сапун да се потроши”, да парафразирамо стару пословицу? Што се више дајемо, исто душе имамо. Или имамо више душе што је више расипамо?
Расипам душу, јер је имам на бацање. Мене љубав води, а жене још више: оне су краљице мог постојања. Сваки пољубац је крађа. Душу дајем, јер је добијам још више. Ја сам капиталиста душе, јер од сваке жене коју сам имао, добио сам и екстра профит. Прешао сам на потпуно луде жене – и то ми је “мој моменат” – нормалне нека ме избегавају. У лудилу је искреност, ту се светови проналазе.
Шта очекујемо даље од тебе?
Још безобразнији израз. Очекујем да издам своје песме док сам жив.
