Tekst: Žikica Milošević
Fotografije: Žikica Milošević i Jovana Živanović
Idemo u Budimpeštu po ko zna koji put da vidimo nešto novo, da proučimo neki sloj koji dosad nismo videli, posle 10 poseta.
Zato idemo na jedan omanji izlet u muzej na otvorenom. To je Park Skulptura (Szobor Park), koji je nedavno preimenovan u Memento Park, valjda da bude sve internacionalnije.
E tu su Mađari, poznati po priličnoj konzervativnosti (nisu se tokom istorije istakli po levičarenju, osim tokom one Socijalističke revolucije 1919.), sklonili sve one socijalističke skulpture koje im se više nisu sviđale posle 1990. godine.
Mislili su, dumali… šta sa svim tim delima? Nisu bezvredna, imaju ogromnu umetničku vrednost, sto puta su bolja i inovativnija od svih onih ranijih i kasnijih.
Ali opet, ispolitizirana su, slave jednu ideologiju koja više nije zvanična. I šta su smislili?
Pokupili ih sve na jedno mesto, neku livadu na kraj Budima, i opasali ogradom i napravili muzej. Sad su to uradili i Sofijanci u Bugarskoj. Ima i u Moskvi. Videli da je dobar koncept.
Za razliku od Srba. Kod nas kad skinu statuu Tita, recimo, nabiju je u neki podrum i to je to. Ma napravi muzej i naplaćuj ulaznice strancima i deci koja nisu to videla uživo.
U svakom slučaju, ideš nekim metroom do kraja, pa nekim busom, pa naiđeš na tablu gde piše Budapest precrtano, znači izlaziš iz grada, i onda ta livada sa skulpturama.
Tu su Staljinove čizme (spomenik ima samo čizme i ništa više), da se kaže kako je Staljin imao nešto dobro, ali većinom loše.
Tu su Marks i Engels, savršeno geometrijski kockasti i pravolinijski, statua koja kao da je pravljenja lenjirom. Devojčice i dečaci se raduju novom sunčanom danu pod socijalističkom vlašću.
Sunce sija, cveće cveta, ptičice lete. Deluje naivno, i mi smo sad, duboko u 21. veku, cinični i sarkastični jer je to popularno.
Ali meni se čini da je bolje da se raduju ovome nego da se raduju što će ići u tržni centar ili što je stigla nova supstanca u kvart.
Dve najbolje statue su neprevaziđena statua Sovjetskoj Mađarskoj Republici, koja ima sjajnu dinamiku.
Rađena je po nekoj fotografiji gde je uhvaćen radnik koji nosi zastavu u ruci, uhvaćen u pola koraka.
Neverovatno je videti taj isti snimak uhvaćen u metalu.
Ima i jedan super kompleks statua mađarskim dobrovoljcima u Španskom građanskom ratu.
Pozdravljaju pesnicom kao nekad pioniri.
Na izlazu imaš da kupiš razglednice sa starim plakatima i majice. Odličan spomenik jedne epohe.
A ne kao kod nas (mislim na celu bivšu Jugoslaviju) što razbijaju statue ili ih trpaju u neke šupe i magacine.
Mađari zarade na mrskoj epohi i mrskoj ideologiji i kad je sklanjaju. Srbi i Hrvati gube novac i kad im padne s neba.
Članak je originalno, u nešto drugačijoj formi, objavljen u štampanom izdanju časopisa CKM, izdanje Color Press Group, u martu 2013. godine. Sva prava zadržana.
Посетите и сајт заједничког пројекта ОКО СВЕТА: www.okosveta.rs.
