Текст:
Жикица Милошевић
Након пада надстрешнице на новосадској железничкој станици, јавност је нагло изгубила поверење у грађевине са скоријим датумом изградње или реконструкције. Нажалост, пројектанти и грађевинци умеју да направе или грешке, или да почине свестан јавашлук којим угрожавају безбедност грађана. А неки пут их дословно и – убију. Ово је листа четири најпознатије катастрофе насталих због грађевинских и пројектантских пропуста (без неког одређеног редоследа).
Фото: Wикимедиа/Др. Лее Лоwерy, Јр., П.Е
01 Колапс наѕемних шеталишта у хотелу Хyатт Регенцy у Канзас Ситију (1981)
Трагичног летњег дана, 17. јула 1981. у Канзас Ситију у држави Мусури, две наѕемне пешачке стазе (шеталишта) су се сручиле на главе несретних гостију хотела и хотелског особља, „из чиста мира”. Биланс је био поражавајући – 114 мртвих и 216 повређених! Нажалост, у тренутку рушења, на овим наѕемним шеталиштима налазили су се људи који су правили хотелску журку, а све се сручило на главе оних који су били на истом партију у лобију – у питању је било такмичење у плесу са пуно гледалаца. Ова катастрофа је била толико велика да је тек у нападу на Куле близнакиње СТЦ у Њујорку 11. септембра 2001. године погинуло више људи у колапсу неке грађевине. Но, ако су Куле близнакиње срушене ударом спољне силе, овде је узрок био сасвим другачији – истрага је открила да су промене у дизајну шеталишта у последњем тренутку значиле да су споне и потпорне греде принуђене да издрже тежину пролаза на другом спрату и на четвртом спрату. Додатна тежина људи на шеталишту била је једноставно превелика да би спојнице и греде издржале. Жртвама и њиховим породицама дато је 140 милиона долара одштете иако су тражене милијарде, што је био највећи одштетни захтев до тада. Колапс је резултирао правним истрагама и реформама градске управе.
Да би све било горе, проблем је био сличан као онај у Новом Саду – пребрза градња и слаба контрола. Хотел је саграђен само неколико година раније, током великог таласа „брзоградње” (смислио сам ову реч по аналогији са „новоградњом” или „нискоградњом”) широм САД, уз смањен и релаксиран наѕор и толерисањем великих структурних грешака које нико није проверавао ни пре изградње, а ни после ње. Лоше осмишљени пројекат висинског шеталишта временом је прогресивно деградирао а нико није обраћао пажњу на то – предузеће које је градило хотел занемарило је упозоравајуће знаке. Истрага је закључила да би се шеталиште обрушило чак и да је имало 30% тежине коју су те ноћи чинили учесници овог догађаја, иако је у допису било написано да може да издржи и већи број људи од онога који се налазио на њему, будући да су споне и анкери били недовољне снаге, утврдило је вештачење.
Фото: Wикимедиа/Сеан Робертсон
Осуђена за груби немар, недолично понашање и непрофесионално понашање, инжењерска компанија је изгубила лиценцу и све инжењерске дозволе у четири државе, али је, парадоксално ослобођена кривичне оптужбе. Власник компаније инжењер Џек Д. Гилум је на крају преузео пуну одговорност за колапс и његове очигледне мањкавости у пројекту које нико није преконтролисао, али пазите сад ово – није осуђен, него је постао – предавач за инжењерске катастрофе! Као Џордан Белфорт у „Вуку са Вол Стрита”, који је постао предавач, или лик истог глумца, Френк Абигнејл, који је постао агент за спречавање фалсификата. Америка!
02 Колапс Рана Плазе, Бангладеш (2013)
Често се ова зграда среће и под именом “Зграда Савар”, али је њега судбина била заиста трагична, а број умрлих невероватно велики. Године 2013. осмоспратна зграда Савар се срушила и погинуло је чак 1.134 особе! Зграда је прво изграђена неовлашћено, без дозволе, а затим јој је намена промењена претворена из комерцијалне у индустријску употребу. Наиме, дограђена су три спрата без дозволе и коришћен је исподстандардни грађевински материјал. После 19 дана из рушевина је извучено још 2500 људи који су радили у фабрици текстила која се налазила у Рана Плази.
Фото: Wикимедиа/Фацебоок/Схарат Цхоwдурy
Структурална грешка је била у томе што је прво зграда направљена на тлу које је било исушена мочвара, без додатног учвршћивања темеља, 2006. године, а затим су додатни спратови саграђени без потпорних зидова, и на њих су постављене тешке текстилне машине са стотинама радника на сваком спрату. Дан пре колапса, 23. априла, откривене су велике напуклине на зидовима зграде, те су се продавнице и банка на нижим спратовима одмах затвориле и евакуисале, али је власник фабрике текстила наредио радницима да се појаве ујутро на послу или ће добити отказ. У 9х ујутро следећег дана десила се трагедија. Суд је оптужио чак 38 људи за убиство, укључујући и самог Сохела Рану, власника и градитеља ове монструозне зграде, кога су ухватили после 4 дана потере на граници са Индијом. На суду је тврдио да „није крив”. Инжењер који је вршио инспекцију, Кабир Хосеин Сардар, потписао је уз мито, да је зграда безбедна. После тога је у Бангладешу настао толики бес према инвеститорима и корумпираним инспекторима, да је држава донела посебан закон да се нарочито текстилне фабрике контролишу независном инспекцијом да се утврди да не постоје грешке у пројектовању.
Фото: Wикимедиа/Сеан Робертсон
03 Колапс Хотела Неw Wорлд, Сингапур (1986)
Грађевинска катастрофа која се догодила у Сингапуру 15. марта 1986. године у Хотелу Неw Wорлд урушила је шестоспратну зграду, заробивши 50 људи испод рушевина. Погинуле су 33 особе, а спасено је 17 људи. Вештачењем су истражене различите доградње зграде након њене почетне изградње. А било их је много. Наиме, на крову зграде су уграђени системи за климатизацију, банка која се налазила у згради је додала велики и тешки сеф, а на спољашњост зграде су постављене керамичке плочице, што је значајно повећало тежину зграде. Али, на изненађење вештака, утврђено је да је тежина ових додатака била небитна: проблем је био што је првобитни конструктор направио грешку у прорачуну конструктивног оптерећења зграде.
Фото: Сингапоре Атриум Сале, извор непознат
Грађевински инжењер је израчунао живо оптерећење зграде (тежину потенцијалних становника зграде, намештаја, прибора и арматура), али је сопствено оптерећење зграде (тежину саме зграде, мртву тежину) потпуно изоставио из прорачуна. То је значило да зграда једноставно није могла да издржи сопствену тежину, независно од додатака! А било је и овде знакова упозорења – три носећа стуба су отказала у данима пре катастрофе, а други стубови – који су преузели додатну тежину коју више не подржавају покварени стубови – нису могли да подрже зграду.
Насловница новина Тхе Страитс Тимес, 16. марта 1986.
Да ствар буде црња, целу зграду пројектовао је неквалификовани грађевински цртач (добро сте прочитали, технички цртач!) уместо професионалног грађевинског инжењера. Истражитељ је открио да је овај лаик преценио саму тежину коју би стубови и зидови могли издржати. Овај цртач који је урадио нацрт зграде без израчуна статичких оптерећења је на суду тврдио да га је власник зграде Нг Хонг Лим (који је на крају и сам погинуо током рушења!), именовао да пројектује зграду, али да је сам Нг руководио тим грађевинским радовима – а ни Нг није био инжењер. Истражитељ је такође открио да је Нг тражио да градитељи користе јефтине и неквалитетне материјале за изградњу зграде како би смањио трошкове – што га је на крају коштало његовог живота, у некаквом бизарном натупу поетске правде. Нажалост, убио је још 32 невиних.
04 Урушавање робне куће Сампунг, Сеул, Јужна Кореја (1995)
Можда вам се чини да је Јужна Кореја држава солидних грађевина, али 29. јуна 1995. Робна кућа Сампунг у Сеулу, Јужна Кореја, срушила се због конструкционог превида и тада су погинуле 502 особе, а повређено је 937, што је највећа мирнодопска катастрофа у историји Јужне Кореје. Градња робне куће је трајала од 1987. до 1990, а компанија Вусунг која је првобитно склопила уговор за изградњу робне куће се повукла након што је председник грађевинског одељења Сампунг Групе, Ли Џун, лично од пројектаната захтевао измене на бетонским потпорним стубовима што је довело до структуралних проблема. Џун је самоиницијативно изабцио низ потпорних стубова да би створио место за лифтове. Пошто нико није хтео да преузме одговорност за градњу овако промењеног и сумњивог решења – Ли Џун је изабрао “најбоље решење” – генијалним потезом је упослио своју компанију да заврши његов фалични пројекат.
Вештаци су открили да су спецификације стубова биле потпуно нетачне и преслабе за пројекат овакве зграде, а све због уштеда. Завршена зграда је била конструкција без попречних греда или челичног скелета, што је практично значило да није било начина да се оптерећење пренесе преко подова. Да би се максимизирао подни простор, Ли Џун је наредио да се подни стубови смање на 60 цм дебљине, уместо минималних 80 цм у оригиналном нацрту који је био потребан да би зграда безбедно стајала, а стубови су били размакнути на чак 11 метара један од другог како би се максимизирао малопродајни простор, одлука која је значила да је на сваком стубу било више оптерећења него што би било да су стубови били ближе заједно. Спрат ресторана на петом спрату имао је загрејану бетонску подлогу која се назива ондол, кроз коју пролазе цеви за топлу воду; присуство ондола дебљине 1,2 метра је у великој мери повећало тежину и дебљину плоче. Додат је пети спрат који уопште није био у оригиналном плану, а да нису промењене носивости стубова ниже.
Три климе од 15 тона у продавници су постављене на кров што је довело до већег структуралног оптерећења. Пукотине у стубовима су се погоршале јер стубови који носе пети спрат нису били поравнати са онима који носе доње спратове, што је довело до тога да се оптерећење петог спрата преноси кроз плочу. Кроз зграду је дневно пролазило 40.000 купаца, тако да је право чудо што није било више страдалих. Џун је осуђен на 10 и по година затвора, а главни грађевински инспектор за ту област, Хванг Чол-Мин, проглашен је кривим за примање мита од 12 милиона вона од Џуна и осуђен је на 10 година затвора. Избили су велики протести у Кореји и донети су строжији закони о градњи и против корупције у грађевинском сектору.
