Tekst: Žikica Milošević
Fotografije: Žikica Milošević i Dijana Knežević
Kada kažete „Italija“, većina ljudi misli na Rim, Firencu, Veneciju, možda na Amalfi ili Kapri – ali Gaeta? Gaeta je onaj tip mesta gde se čini da je vreme stalo u nekomu drugom ritmu. Nema gužve, nema turističkog haosa, ali ima sve ono što pravi južni italijanski grad čini čarobnim: more koje blista, strme kaldrmisane ulice, i ono osećanje da ste se slučajno našli u filmu koji traje već stotinu godina. To je ono more na koje idu Italijani vikendom iz Rima, i to je mesto za koje je (bizarnim spletom okolnosti) vezana – crnogorska istorija, posle Podgoričke skupštine i Božićnog ustanka!
SVI PUTEVI VODE OD RIMA
Šala mala, ali ako vode u Rim, onda vode i od Rima, samo ako se vozite u drugom smeru. Gaeta je grad koji mi nije baš padao na pamet na «prvu loptu» dok se tamo posle pandemije koronavirusa nije preselila moja drugarica i pesnikinja Dijana Knežević koja je radila na daljinu u kreativnoj industriji. Shvatila je da su stanarine u Novom Sadu (a tek u Beogradu) toliko skočile da je jeftinije uzeti stan na 3 meseca u Italiji na obali mora van sezone i makar uživati u suncu. Tako da sam, kada sam imao jedan slobodan dan pre naučne konferencije u Rimu, jednog sunčanog martovskog dana, krenuo za Gaetu.
Do Gaete se ne može direktno vozom. Sa stanice Roma Termini uzme se lokalni voz i ide se prema jugu, putem za Napulj. Prođe se više od pola, a još uvek ste u Laciju, pokrajini gde su i Rim i Gaeta, i stignete na stanicu Formija, takođe na obali, i onda hvatate bus za Gaetu. Ja sam ušao u bus i tražio da kupim kartu, ali avaj, ovde to nije moguće, već se mora kupiti na kiosku (zaboravio sam taj detalj). Pošto ima samo dve stanice do Gaete, vozač mi je oprostio, ali sam ja radi uštede, odglumio da ne znam za taj detalj ni kada sam se vraćao. Moć naivnosti.
I eto me i grad na obali Tirenskog mora, i eto i Dijane koja je tu da objasni šta je lepo i gde se ide. Naravno, sve je puno mediteranskog rastinja, kuće (pa i kockaste ružne stambene zgrade) su žute i narandžaste, a sunce sija u rano proleće, pa život (ne brini, Žiko, ti) sad bude žut (iako je nekad siv, nekad žut).
Odlazimo na šarmantnu plažu. Kao Ljoret de Mar, puna peska, a u uvali. Kafići rade. Teoretski, moglo bi se i okupati, ali da je ista temperatura i novembar. U martu se toliko rashladi voda da je do kolena maksimum koji si zdravorazumski čovek može priuštiti. Plaža je 2025. godine po 12. put zaredom dobila plavu zastavu za kvalitet – pa to sve govori o njoj.
Gaeta je smeštena između Rima i Napulja, a istovremeno deluje kao da je izolovana od čitavog modernog sveta. Staro gradsko jezgro je čudo same geografije – kaldrmisane uske ulice koje se uvijaju i spajaju u male trgove, okružene zgradama u žutim, narandžastim i ružičastim tonovima.
Fasade nose ožiljke vremena: komadi boje otpadnu, balkoni se ljuljaju na vetru, a cveće u saksijama kao da se natiče ko će prvi da zauzme pažnju prolaznika. Na svakom koraku osećate prisustvo prošlosti – tvrđave, kule, zidine koje su vekovima štitile grad od raznih morskih pljačkaša.
Gaeta je deo «galerije» najlepših malih gradova Italije, odnosno kako se to zvanično zove I Borghi più belli d’Italia. Dva plusa u samom startu.
NATO ima veliku bazu u luci sa ogromnim brodovima. Dobro, ne mogu sve biti plusevi – evo jednog minusa.
STARI GRAD
Šetnje ulicama starog grada otkrivaju male radnje sa lokalnim proizvodima, keramiku, rukotvorine, ali i one skrivene kafiće gde se ljudi poznaju po imenu. Nekako, u Gaeti imate osećaj da ste zapravo posmatrač, ali i deo života ovog grada. Turista koji žuri nema – ovde ste više putnik koji razume ritam mesta. Posle suludog Rima, ovo je odmor za mozak.
Još u staro doba bila je Kajeta, kako su je nazivali, mesto za bekstvo iz ludila najvećeg grada na svetu. Poput susednih Formije i Sperlonge, postala je jedna od najranijih lokacija villae maritimae, primorskih vila i luksuznih utočišta za rimsku elitu, u vlasništvu, na primer, Scipiona Afrikanca (236–183. p. n. e.) i Gaja Lelija.
Srednji vek nije nešto cenio plaže i odmor, ali trgovina je cvetala. Gaeta je bila na razmeđi Vizantije (uglavnom pod njom), Lombarda i Saracena, i uz južne luke kao Amalfi, postala je praktički nezavisna luka i nagomilala je blago. U 15. veku postaje deo Aragonije, a zanimljivo je da je 1415. ovde potpisan Ugovor iz Gaete kojim je Skenderbeg postao vazal Aragonije.
Srednji vek nam je ostavio stvari kao što su mnoge crkve, ali i Arangonska tvrđava (neki kažu i Anžujska tvrđava). Tvrđava Svetog Mihajla, koja se uzdiže nad gradom kao da ga čuva od svega. Kada se popnete do vrha, pogled je spektakularan: more koje se spušta ka horizontu, luku koji mirno spava u senci, a ulice starog grada koje se slivaju u jedan složeni mozaik života i istorije. Tu ćete osetiti šta znači „srednjovekovni mir u savremenom svetu“.
Iz Gaete je bio i Džon Kabot, čovek koji je 1500. otkrio Kanadu (uslovno rečeno jer su je već pre toga otkrili Vikinzi, a dosta pre toga i Indijanci, ali šta sad). Ovaj «kanadski Kolumbo» je isto tako bio Italijan i zvao se Đovani Kaboto (Giovanni Caboto), samo je ovaj bio u služni engleskog kralja. Ima statuu u gradu.
Kuhinja u Gaeti je priča za sebe. Ko voli morske plodove (avaj, ja ne), za njega su spaghetti alle vongole – špageti sa malim školjkama. I da, ako sednete u bilo koji mali restoran na obali, gledaćete morski zalazak koji bi mogao da se proda kao razglednica. Ne mora da se jede. Meni je jedno pivo bilo dovoljno.
CRNA GORA I ZELENA(ŠKA) ZASTAVA
A sada, poveznica sa – Crnom Gorom! Naime, tokom funkcionisanja Vlade Crne Gore u egzilu od 1919. do 1924. godine, u Gaeti su se nalazili Zelenaši koji su podržavali dinastiju Petrović-Njegoš i protivili se vladavini kuće Karađorđević u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca i protivili su se pridruženju Crne Gore Srbiji na Podgoričkoj skupštini. Ovde je rođen i Jovo Kapičić (pravo ime Jovan Kapa), jer je njegov otac kao komita izbegao u Gaetu 1919. Kasnije će postati poznati partizanski komandant.
U Crnoj Gori svi znaju za ime ovog grada po imenu zastave „gaetuše“ – zelene zastave (za razliku od crvenog alaj-barjaka) sa grbom na sredini, koji je bele boje i ima crnogorske trobojke po sebi. Danas je to popularan odevni predmet naročito na Cetinju i kod „komita“ (savremenih istomišljenika pravih komita).
DOĐITE NAM OPET! HOĆEMO, BEZ BRIGE
I tako, Gaeta ostaje tajna Italije koju vredi pronaći. Gaeta je za one koji žele da osete ritam grada, da sednu na kafi, da probaju lokalnu hranu, da se izgube u kaldrmisanim ulicama i na kraju zaključe: „Evo, ovo je Italija kakvu nisam znao da postoji.“
U Gaeti se vreme meri u koracima. To je mesto gde istorija i sadašnjost sede zajedno na istom trgu, gde je svaki ugao priča za sebe, a svaki zalazak sunca razlog da se vratite. Ovde vreme ima svoju težinu, ali i svoju lakoću. Možete da sedite satima na obali, gledate brodove koji plove ka Napulju, i nećete osetiti potrebu da žurite. Ali ćete imati želju da se vratite, kad bude leto, da se okupate i da se odmorite. Možda i da uzmete smeštaj ovde a da do Rima samo skočite (treba oko sat vremena i koji minut). Isplati se.
Ako tražite Italiju van turističkih mapa, Gaeta je ta.
Posetite i sajt zajedničkog projekta OKO SVETA: www.okosveta.rs.
