Текст и фото: Жикица Милошевић
Искрено, увек ми је ово „Грац“ звучало, још као клинцу као „Град’ц“, неки мали градић (плеоназмични). И заиста, њух ме није преварио. Реч Грац и потиче од словеначког, односно старословенског Градец, што ипак значи „тврђавица“. Јер, старословенски. И Београд значи „Бела тврђава“. Елем, одосмо у јужну Аустрију, за зимске празнике. Елем, ово је престоница Штајерске (целе, Марибор је само престоница словеначке Штајерске), и овај град има имењака – чешки град Храдец Крáловé, који се на немачком зове Кöниггрäз, што му исто дође „Краљевски Градац“.
Све је лако кад си млад
Грац је, како се Аустрија смањила 1918. године и у Версају зацементирала у данашњим границама, постао други највећи аустријски град, јер је Аустрија погубила, као и Мађарска, гомилу већих градова који су били у њеном саставу. Данас има 660.000 становника, што је импозантан број за овако миран и уређен град, а сваки 11. грађанин је – студент! На четири универзитета има чак 60.000 студената и није чудно што су сви на улицама прилично млади, а град је центар младалачке културе. Често га упоређују с Љубљаном и да, заиста има неки „вајб“ словеначке престонице, и Мура је овде сличне величине, али је ипак Грац – двоструко већи и од Љубљане и од Новог Сада, и заправо је 60% Београда, без Земуна и Новог Београда. То што гужве нема, то је ствар организације, а не „малоће“.
Gradska kuća
Елем, мало историје: у феудално време био је посед грофова Бабенберга да би потпао под Хабсбурге, и дуго је естетски био под утицајем италијанске ренесансе, што се да видети по Покрајинском парламенту или Ландесхаусу из 16. века.
Nova godina kuca na vratima, ruke gore svi
Наука им је била важна па су основали универзитет још 1585. што је одредило судбину града као научног средишта – ово је привукло и чувеног астронома Јоханеса Кеплера, и Лудвига Болцмана (познат по својој константи сваком ко је завршио 7. разред основне), и Николу Теслу који је овде студирао. Иво Андрић је овде докторирао, а Ервин Шредингер, познат по својој мачки, био је чак и канцелар универзитета. Екипа и по.
Hauptplatz
Један се овде родио да му ми пресудимо и да себи запечатимо судбину, и да шкотски бенд буде славан под његовим именом. Звао се Фрања Фердинанд.
Landeshaus ili italijanska renesansa u Alpima - Herrenstraße ili Gospodska ulica
Узгред, приликом оснивања универзитета, спаљено је 20.000 протестантских књига да се младеж окрене у правом смеру, а не јеретичком. Ако помислите колико је мало тада књига постојало, постаће вам јасније која је магнитуда овог културоцида.
Crkva kao kuća
Куда по Грацу?
Пада нам на памет песмица „Били смо до Граца да видимо да ли је жива Шредингерова маца“, али схватамо да смо просто пролупали од хармоније.
Postoje i štandovi sa turskom, jugoslovenskom (sve skupa), i arapskom hranom, u svakom supermarketu.
Ту смо у доба пред Нову годину, тачно на Светог Николу, који овде даје поклоне, а не Мали Исус (Цхристкиндл), и то је променљиво од једног немачког говорног подручја до другог. Свуда су Свети Николе и деле слаткише, па и нама, мало већој деци, а на разгледницама се види и Крампус, зли и монструозни пратилац Светог Николе за децу која су била неваљала. Није их било на улицама.
Sveti Nikola dariva mladež ispred Katedrale u Gospodskoj ulici
Грац је, успркос својој величини, доминантно, слично као и Љубљана, положен дуж једне главне улице, која иде паралелно с Муром (у Љубљани је баш на обалама реке). Свуда се продаје печено кестење, које они зову по италијански, Марони, а ако издвојити који динар више, односно евро, добићете и чоко-кестење, које је локални специјалитет.
Nije za naš džep, ali maštamo da jednog dana bude.
Ту је све – од Ландесхауса, до Катедрале, да би се онда избило на Главни трг, на коме је био Божићни базар у подножју Градске куће која неодољиво подсећа на новосадску.
Božićni vašar u dve slike
Мало је рећи да је инфлација појела нашу вољу за проводом, јер су цене веома скочиле у односу на пре пар година, и сада ни кобасица, ни куваног вина, ни пива нема без 5-8 евра, и то с ногу. Прилично „данске“ цене, заиста скупље од Немачке, рецимо.
Sackstraße
Главна улица вијуга између украса и набасавамо на продавницу винила са рекламама за Сониц Yоутх и ПЈ Харвеy. Свуда су нека имена која можда и нису немачка – имају словенске, италијанске и мађарске корене.
Ne sumnjam da ima i šunda, ali ima i pravih stvari u glavnoj ulici, kao kod nas nekad
Права Аустрија, хабзбуршка „прото-ЕУ“. Српски (или језици који су истоветни али се другачије зову) су врло чести на улици. Пролазимо мост Фон Тегетхофа, који је носио тамноплаву униформу због које је ултрамарин код нас ретко познат као ултрамарин (осим кад користите темпере као дете), већ као „тегет“.
Svakodnevnica na zimskom suncu, a juče je bila vejavica
Степенице воде до старог града Сцхлоßберг на брду, и све је тако средњоевропски и предвидиво.
Сцхлоßберг na vrh brda - to je stari Gradec po kome je ceo grad dobio ime
Све? Нее! Ево нас на Мури и ту је „Муринсел“, вештачко острво на сред реке, повезано мостом са обалама, и дом је кафеа, саграђеног за Европску престоницу културе сада већ далеке 2003. Не само што је ово вештачко острво, већ није ни причвршћено за дно Муре – Муринсел плута на води.
Murinsel
А када се пређе река, ту је нешто што личи на насуканог кита или како пријатељи воле да га зову „Пријатељског ванземаљца“. Мрзитељи га зову „црни тумор“ јер је „тутнут“ по сред хабсбуршког града без неке интрерполације, а посреди је Музеј савремене уметности или Кунстхаус. Ноћу му се појаве тачкице. Свакако фасцинантно дело.
Vanzemaljac? Ja sam zato da svako živi gde hoće!
Још једна ситница: најјача партија у Грацу и она која је на власти су – комунисти. Можда онда и није тако нејасно зашто је тај град толико отворен и егалитаран и у њему се осећаш свој. Иако си Словен у граду који више није словенски.
Srednjoevropski spokoj
Посетите и сајт заједничког пројекта ОКО СВЕТА: www.окосвета.рс.
