Tekst i fotografije: Aleksandar Ignjatović
Haifa je sama po sebi kontradiktoran grad, jer je istovremeno i elitni i nedovršen, i najpitomiji i najčudniji za život u celom Izraelu. Grad je relativno „šizoidan“ jer se nalazi na moru i u brdu, i nastao je spojem nekoliko malih naselja od kojih su neka bila na planini Karmel (odatle Karmelićanski red, što ćemo videti kasnije) a neka blizu vode.
Vremenom se ime Svetog Petra (na aramejskom: Keifa (pravoslavna Biblija kaže „Kifa“) – možete čuti u filmu „Stradanje Hristovo“ Mela Gibsona gde Jevreji govore rekonstruisani aramejski i Petra Isus stalno naziva „Keifa“) ustalilo za ceo grad, jer su ga krstaši zvali Caiaphas Civitas, ignorišući sva prethodna imena naselja u okolini.
Naravno, postoje bar još tri teorije o nastanku imena, ali da ne dužimo: svi su u pravu i baš je po njihovoj reči nastalo ime. Elem, Haifa je oštro podeljena na dva dela, donji grad blizu mora i gornji grad na Karmelu, i postoji i istorijski razlog za ovo, kao i oštra sukobljavanja lokalaca i turista oko toga koji deo grada je lepši.
Svi stranci misle da je lepši i elitniji deo uz more, koji je nekada bio ili arapski ili nenaseljen, dok Haifljani veruju da je „čista elita“ biti na Karmelu. Ništa čudno, pogledajte Beograd i razliku onoga što će uskoro biti „Beograd na vodi“, i Dedinja ili Senjaka. Isti mentalitet, to je ono što se mora potcrtati kod Srba i Izraelaca, ne samo po ovom pitanju.
U svakom slučaju, deo na Karmelu jeste lep, ali je skup i nema bogznašta da se vidi, dok je deo uz more u fazi rekonstrukcije po ugledu na Tel Aviv, Eilat ili Bejrut, recimo.
Ako polazimo sa Karmela, vredno je obići crkvu (katoličku, pod imenom Stella Maris ili Morska zvezda) Karmelićanskog reda, koja je ovde sagrađena još u 12. veku i odavde i Karmelićanski red, Bosonoge Karmelićanke iz Španije, Karmelićanski samostan u Somboru i šta sve ne.
Lepa stvar je što se sa planine Karmel uglavnom pruža sjajan pogled na more, a crkva je nekada bila van grada da bi sada došla „vrlo u unutrašnjost“ grada. Pa ipak, iako su se ovde sudarale 3 najveće monoteističke religije, ipak je najznačajniji spomenik Haife posvećen četvrtoj veri: bahaizmu.
Bahaizam je jedna vrsta sinkretističke vere koju je osnovao Iranac Bahaula. Bahaizam veruje, uprošćeno rečeno, da su sve vere odjek jedne iste istinske vere i ne smeju biti u sukobu, jer višnje sile šalju svako malo nekog mudrog proroka da osveži mudrost čovečanstva: bio to Solomon, Mojsije, Buda, Isus, Muhamed ili Bahaula, na kraju krajeva.
U svakom slučaju, Bahajski Vrtovi koji su nastali u Haifi najlepši su primer bahajske arhitekture i relativno su novi: kompletirani su 2001. godine.
Centar predstavlja Hram Baba, a niz padine se pružaju bajkoviti vrtovi koji su simbol jedinstva čoveka i Boga, zemaljskog i rajskog.
Sjajan je pogled i odozgo ali i odozdo, iz Nemačke kolonije (Ha-Mošava Ha-Germanit) koju su osnovali Nemci 1868. godine u protestantskom zanosu da treba živeti u Svetoj Zemlji kad naiđe Isus.
Ova kolonija je imala značajan arhitektonski doprinos gradu i jedna je od najlepših četvrti gde su sada kafići i galerije. Ako se pitate gde su osnivači, paaa….
Palestinu su 1918. od Osmanlija preuzeli Britanci, a 1937. godine na Dan Krunisanja, sve kuće su umesto britanskih okačile nemačke zastave sa kukastim krstovima.
34% stanovnika bili su članovi Nacionalsocijalističke partije. Nije čudo što su 1939. svi internirani a posle rata su ih odselili u Australiju.
Posebna zanimljivost: Karmelit, brdski metro. Ide od luke do vrha brda i ima samo jednu liniju. Mešavina je metroa i žičare. Žičara ili brdska železnica koja ide pod zemljom.
Donji grad Haife je već nešto što nam se svima dopalo: kuće i zgrade od žutog kamena, stariji ljudi koji u sporom mediteranskom ritmu igraju karte i domine…
Svuda natpisi na hebrejskom, arapskom, engleskom i ruskom!
I ako ne znate ivrit (hebrejski), i pokušate na engleskom, najverovatnije ćete polovično uspeti, ali ako se setite da je oko 40% stanovnika iz bivšeg SSSR, onda vam silne plavuše po ulicama, ili ruski natpisi neće biti čudni, i najverovatnije će vam prvi prolaznik dati tačnu adresu.
Naravno, ako ruski uopšte govorite. Dobra stvar je da su eks-Sovjeti, tj. ruski Jevreji, doneli kulturu pabova i izlazaka, a moja taktika je bila: uđi u pab i vidi ima li zastava Dinama iz Kijeva ili Černomorca iz Odesa, uoči da li konobarice liče na devojke iz Srbije, i ako liče, reci glasno: „Dobri večer, dva piva!“. 99% pogodaka.
Većinu mesta za izlazak drže baš ovi Jevreji, najčešće vrlo sekularni.
Plaža i čevtrt pored mora je bogata hrišćanskim crkvama, džamijama i novim neboderima kojima se revitalizuje lučka oblast.
Plaža u Haifi je peščana, dugačka kilometrima, sunce zalazi direktno u oči, i žućkastocrveni pesak vam govori da ste na Levantu.
Puno plavokosih ljudi i puno majki s decom govore da su stanovnici sa severa Evrope ali da u staroj jevrejskoj tradiciji obožavaju decu, a i može im se, jer je izraelska država vrlo odgovorna prema porodicama. Sve u svemu, odlično mesto za letovanje!
Od petka veče do subote veče ne rade gradski autobusi, međugradski autobusi i vozovi, jer je šabat neradni dan. Haifa je mali izuzetak. Do Akre možete stići i vozom, ali gledajte da krenete pre zalaska sunca u petak. Povratak mora biti grupnim taksijem pod imenom šarut. Subotom možete koristiti samo taksi, a kada padne mrak u subotu počinje običan radni dan, nedelja.
Tekst je, u kraćoj formi i sa manje fotografija, originalno objavljen u časopisu Travel Magazine, 2015. godine, izdanje Duke & Peterson, sva prava zadržana.
Посетите и сајт заједничког пројекта ОКО СВЕТА: www.okosveta.rs.
