Текст: Жикица Милошевић
Изложба младог новосадског сликара Јаноша Тарка под називом “Иронеске” отворена је у понедељак у Малом ликовном салону на Булевару Михајла Пупина и биће отворена до 18. јуна.
Тарко, познат по снажном колориту и експресивном изразу којим извргава руглу савремене деформисане трендове у друштву и људској психи, враћа нам се другом изложбом за мање од месец дана, овај пут под називом “Иронеске”, или, дословно, ироничне хумореске. И сам учествујући у атмосфери коју критикује, Јанош нам показује веселу наказност савременог света, који таман када помислите да је смешан, уплаши вас, а таман када сте се уплашили, поштане вам смешан. Ватромет боја је и даље присутан а социјална критика никада није била јача, јер у колоплету чудовишта које се гротескно забављају, можете видети наслове типа “три цице”, “лепотица” или “кафана” што нам показује какав је, расточен, овај сувремени реалитy свет иза сјајне маске и фолирања да је све сјајно.
Сам Јанош о својој изложби и овом циклусу каже следеће:
“Радове које представљам у мом новом серијалу су једна слика великог формата и дигитални принтови који су настали на основу малих цртежа забелешки. Сам назив ” Иронеске” настао од речи иронија нас већ упућује на концепт изложбе, као и претходни радови они су ироничног и помало гротескног карактера. Исмевају вредности и друштво у коме живимо и које се све више и више граничи са апсурдом и глупошћу. Сведоци смо екстремног технолошког напретка које нас у комбинацији са такође екстремном масовном манипулацијом доводе у ризик од тоталног самоуништења и у духовном и у физичком смислу. Свесност о томе не постоји у довољној мери и чини ми се да брзим корацима јуримо ка врло неизвесној будућности. Алудирајући на лицемерну и сурову садашњост ти моји радови су донекле и комични али истовремено нас наводе на критичко размишљање које у данашње време скоро и да не постоји. Они су илустрација наше уврнуте реалности. Посматрам, видим , уочавам, бележим и моја дела су у великој мери пародирање на улогу и однос индивидуе према друштву и обрнуто. Она кроз сатиричне траги-комичне хуманоидне појаве и визуалне изјаве упозоравају али и постављају питања. Где је граница и да ли она уопште постоји ?…ил смо ми још увек на ступњу неконтролисане хорде са дозом цивилизацијске арогантности и бахатости ? Моја дела су само један ситни одломак, импулс и одраз свега што се дешава око нас а на гледаоцима и публици је да просуде, увиде, насмеју се а у најгорем случају остану равнодушни.”
Изложба је отворена до 18. јуна. Погледајте слике са отварања.
