Tekst: Žikica Milošević
Imam prijatelja koji je ljubitelj muzike i ne-ljubitelj lažnih ljubitelja muzike, pa mu je jedna od omiljenih test-pošalica da kaže novoupoznatoj devojci „Ja najviše volim treći album Joy Division“, „Ja najviše volim četvrti album Nirvane“ ili „Ja najviše volim drugi album Sex Pistolsa“. Naravno, ne postoji ni jedno, ni drugo, ni treće.
Sex Pistols su izdali svoj prvi i jedini album Never Mind the Bollocks, Here’s the Sex Pistols, koji ima dvostruko značenje (“bollocks” je istovremeno i vulgarniji izraz za “glupost”, ali i izraz za “parni” deo muških genitalija, dok su Sex Pistols… hm, ono što od tih genitalija ostane, a nije u paru). Naslov albuma je trebao da kaže: manite svu prethodnu muziku, stiže nešto novo što ruši sve staro.
A to je bila i suština panka – ako se ranije „đuskalo“ klateći se levo-desno, pankeri su rekli, mi ćemo gore-dole: skakaćemo! Ako su hipici puštali duge kose na dole, mi ćemo kratku kosu dizati na gore. Ako su oni puštali brade, mi ćemo se brijati. Ako su oni nosili široko i ako su prog-rokeri pevali dugačke pesme bez jasnih refrena, mi ćemo usko, i pevaćemo kratke pesme jasnih refrena. Ako su oni izrazito polagali na sviračko znanje – pank će biti demokratski – nećemo morati posebno ni znati pevati, ni znati svirati. Bitan je stav i bunt.
Zanimljivo je da su Sex Pistolsi na mnogo ravni „menadžerski projekat“ odnosno medijska provokacija iza koje su stajali Malcom McLaren, uvek sklon modnoj provokaciji, i legendarna kretorka Vivienne Westwood, koji su em bili partneri, em su držali butik pod nazivom SEX (velikim slovima) u King’s Roadu. Njih dvoje su kroz ovaj butik i kreacije Westwoodove kreirali i celu punk-modu, i trebala su im „muzička lica“ da promovišu fashion brand. Da li vas čudi što je Glen Matlock bio prodavac u SEX-u subotom? Da li je neobično što je ime benda, Sex Pistols, zapravo „product placement“ iz kuhinje McLarena, najdrskije vrste – namenjen za promociju butika i mode? Na taj način možemo smatrati i da su Pistolsi bili prvi „kreirani boys-band“, a punk puristi će odmahnuti rukom na Pistolse i reći „Ma, oni su bili Spice Girls punka!“. Bilo kako bilo, skandal i promocija su uspeli, butik je radio punom parom, Westwoodova i McLaren su transcendirali i butik i Pistolse – Vivienne je napravila globalnu modnu imperiju, a stari dobri vispreni Malcolm je posle toga podržao bend Adam & The Ants, new-wave ikone, a zatim, jer mu valjda nije bilo dosta skandala, oteo je sve članove The Antsa, uzeo pevačicu Annabelle Lwin i formirao hiperseksualni bend Bow Wow Wow u kome je tada 13-godišnja Annabelle otvoreno pevala o seksu – igrajući na kartu punk-Lolite.
I u poplavi pank-albuma, Sex Pistols su ostali jedinstvena pojava, ne samo izrazima „Kraljičin fašistički režim“, „Nema budućnosti, Engleska sanja“, ili „Ja sam Antihrist i želim anarhiju u UK“ (dovoljno da ih „tiho zabrane“ da ne dođu na poziciju #1 UK top liste, iako su navodno prodali najviše ploča), već i time da im se osim Johnnyja Rottena kasnije pridužila pank-ikona i traljavi basista Sid Vicious koji je završio neslavno ali je otišao u legendu. Zvezda Pistolsa je snažno gorela i brzo sagorela.
Ali, iako je muzička štampa predviđala da mi nikada nećemo videti ovaj bend uživo, i iako ih je muzička štampa nazivala „Filthy Lucre“ („Prljava zarada“), oni su se sa podsmešljivim nazivom turneje „Filthy Lucre tour“ (uporediti sa „Mi smo ovdje samo zbog para“ KUD Idiota) okupili čak tri puta, i rasprodali stadione i festivale: tokom 1997, pa 2002/3 i 2007/8, kada smo ih videli i na Glavnoj bini „Gypsy-punk“ Exita.
A kada je serija Dannyja Boylea „Pistol“ uspela da posvađa Rottena (Lydona, da budemo precizniji) sa ostatkom benda, ostatak benda se dosetio da možda može naći i drugog pevača za tu svrhu – uostalom, izgleda da te ideje i nisu tako bogohulne u poslednje vreme – Linkin Park ima čak i pevačicu! A to je niko drugi neko Frank Carter, bivši pevač bendova Gallows i Rattlesnakes, i sam pank veteran.
Ali, da li neko može uopšte da zameni Lydona i njegove facijalne ekspresije, kolačenje očima i mizantropske stihove? Oni koji su bili u Londonu na svirkama „novih“ Pistolsa u Bush Hallu, kažu da može. I to baš mišićavi i jednako iskolačeni Carter, koji energično skaće po bini pevajući iz sveg glasa „God Save the King“ (preokret: više kraljice nema, stihovi su prigodno promenjeni) ili „Pretty Vacant“.
Kažu da su došli puni neverice, ali da ih je Carter ubedio ne samo da zameniti Rottena nije nemoguće, već da se može biti jednako dobar, ili jeretički glasovi kažu: čak i bolji. Paul Cook na bubnjevima, Glen Matlock na basu i Steve Jones na gitari su dobili energiju koja im je nedostajala. Kažu da više zvuče kao bend nego 1977. kada su bili „grupa pojedinaca na stejdžu“. Možda nisu dobri na scenu usprkos Rottenovom nedostatku, nego baš zbog njega, kažu najdrskiji. Uostalom, odlične recenzije su njihove najnovije svirke dobile u člancima Kerranga (www.kerrang.com/live-review-sex-pistols-with-frank-carter-london-bush-hall) i The Guardiana (www.theguardian.com/music/article/2024/aug/14/sex-pistols-frank-carter-review-bush-hall-london) a na vama je da odlučite da li da im verujete i da li da proverite i sami kakav je Carter na stejdžu.
Neki kažu da je Rotten svetinja. Pank kaže da nema svetinja, kažu drugi. Uostalom, kad su pitali Liama Gallaghera, šta to čini Pistolse, on je nedavno rekao: Sid Vicious! Možda ne znamo šta čini Pistolse, ali znamo da Pistolsi sa Carterom dolaze na Glavnu binu Exita ’25 i da će biti 65 minuta svirke. Ostalo pričamo posle toga!
