Tekst: Žikica Milošević
Fotografije: Žikica Milošević i Gordana Milinković
Postoje razne priče o Moskvi i Rusiji uopšte. Čerčil je spominjao “zagonetku umotanu u tajnu unutar enigme” ili već tako nešto, svakodnevni izveštaji govore da je to najskuplji grad na svetu, a “dobro upućeni” nikako da prestanu sa pričama kako “siroti Rusi nemaju šta da jedu i u Moskvi ljudi umiru od gladi na ulicama”. “Terorizam Čečena svuda a panduri te mlate po ulicama, jer nema demokratije”. Kao i većina “dobro proverenih” autoritativnih informacija, sve ovo skupa nema blage veze s mozgom. Znam, proverio sam. Bio lično, sa svojom družbenicom koja mi je, uzgred, služila i kao fotograf, krajem januara. A bilo ovako…
LET, VIZA, SMEŠTAJ
Prvo, viza za turističke boravke Rusiji ne postoji. Dovoljna vam je povratna avio-karta, i vaučer, koji, ako kartu kupite u pravoj agenciji (a čitaj to kao “R-Tours”, ruska državna agencija koja ima svoju kancelariju u Srbiji) košta 00,00 evra. Inače, kupovina vaučera uz kartu kupljenu u drugoj agenciji varira od 30 do 50 evropskih novčanih jedinica. Dakle, Aeroflotov let, R-Tours, Surčin, Moskva… Doleće se na Šeremetjevo-2, gde nikakvih formalnosti nema. Oh, Bog neka blagoslovi Rusiju, Belorusiju i Ukrajinu, gde ni nama ne trebaju vize i moćemo slobodno da trčkaramo s kraja na kraj zemlje do mile volje.
Ima jedna veoma značajna fora koja se tiče registracije, ali to će ova moja mala da vam objasni, slatkorečivo. U aneksu, dakako. Elem, smeštaj se najlakše “nabavi” preko prijatelja, i to opet, preko srbofilskih sajtova, kakvih u Rusiji ima nekoliko. Lepo je i to da se količina srbofila proporcionalno povećava kako ideš na istok kontinenta, pa smeštaja ne manjka. Samo im moraš obećati da ćeš ti njih isto tako lepo ugostiti posteljom i hranom, kada oni kod tebe naiđu, i to kad im se ‘oće; ali to i nije neki trošak naspram plaćanja paprenih hotela u Moskvi.
A i zanimljivije je biti sa mladim ljudima koji bi stalno da se druže i svuda da te vode. A neki znaju i srpski, što olakšava posao onima koji ne znaju ruski. Naravno, treba poneti i prigodne poklone, u vidu (najviše!) rakije, pelinkovca i sličnih “alkoholizama”, a ni domaća muzika nije loša, samo pazi da odabereš ono pravo. Mislim, ume biti teško kada ti se na plejeru vrte uglavnom “The Killers”, a treba da napraviš reprezentativnu kolekciju srpske pop i narodne muzike. Zato to prepustiš devojci, one to znaju bolje i imaju više takta. Killerse imaju oni u Rusiji i bez tebe…
CRVENI TRG
Uvek mora da postoji neko kultno mesto, nešto što objedinjuje celu zemlju u jednoj tački. Ili ceo grad. E, pa za Moskvu, to je Crveni trg. I nije on crven zato što su ga komunisti tako preimenovali, već zato što je to stara ruska reč za “lepo”. Tj. “Krasnaja plošćad” je ustvari “Krasni trg”, ali šta sad da se radi. Inače, na savremenom ruskom, “lepo i krasno” kaže se “krasivo”.
Ko ne može da upamti, treba ga poslati na intenzivno slušanje ovodecenijskih hitova Z. Čolića, pa će da nauči.
U svakom slučaju, prvo treba ići kroz metro (namerno sam rekao “kroz metro”, a ne “metroom”, jer to nije samo mreža podzemnih vozova, to je umetničko delo!).
Obavezno izaći na stanicama Komsomoljskaja (izgleda kao hotel sa 5 zvezdica u Karlovim Varima), Kijevskaja (ima desetine mozaika sa ukrajinskim motivima), Majakovskaja (art-deko i svedenost stila) i Novoslobodskaja (vitraži su apsolutno neprevaziđeni).
Naravno, ako hoćete da stignete na Crveni trg, treba izaći na nešto prozaičnijoj stanici Ohotni Rjad (o njemu kasnije!).
Prvo što se ukazuje pred očima je neverovatna zgrada od crvene cigle, koju možeš da gledaš u svim onim filmovima o Bondu i sličnim špijunima – to je Državni muzej, pred kojim se za par desetina evra sa turistima slikaju ruski “vitezovi” i slični likovi-mamipare.
Dalje slede prizori iz ruskih bajki: počev od kapije kroz koju se ulazi na trg, do Kazanjske crkve, pa sve do kremaljskih zidina, robne kuće GUM, ili vrhunca vrhunaca, hrama Vasilija Blaženog.
Naša sreća je bila u tome što se, kao po narudžbini, upravo tih dana nad Moskvom pojavio i sneg: a šta je Rusija bez snega, pobogu?
U svakom slučaju, doživljaj je tek tada bio potpun. A potpun doživljaj Moskve podrazumeva…
Sa leve strane trga nalazi se monumentalno zdanje jedne od najlepših robnih kuća na svetu, ako ne i najlepše: GUM-a.
GUM je stara i popularna skraćenica iz sovjetskih vremena koja znači “Gosudarstveni Universaljni Magazin”, tj. Državna univerzalna prodavnica, iliti robna kuća – mada je GUM sada privatizovan i pretvoren u tržni centar i zbir butika i restorana. Ali kakav!
Unutrašnjost podseća (kao i metro, to ti padne prvo na pamet!) na neki raskošni hotel, sa spratovima, mostovima, terasama i galerijama, a svako malo tu se nađe i poneki kafić gde se komotno može ispiti pokoje pivo, kafa ili votka (najbolja je medova sa paprikom, zaista!).
Pošto je napolju bilo -3 po Celzijusu, a unutar GUM-a se naveliko prodavao sladoled, mi smo smatrali da je veoma zanimljiva i uvrnuta ideja da se, kada smo u Moskvi, i mi ponašamo kao Moskovljani, te smo kupili i konzumirali po jedan, ovekovečivši trenutak jedenja aparatom.
Ako se vratimo na trg, primetićemo da je drug Lenjin još uvek na svom odru, u svom mauzoleju, miran i uvošten. Ulaz je besplatan, ali je radno vreme mauzoleja kratko.
Ono što je veoma lepo i istorijski poučno je, da se, kada si se već našao tu da se suočiš sa mumijom vođe Oktobra, suočiš i sa grobom druga Staljina & Ko., jer se svi oni nalaze odmah tu, pored, i niko ih nije mrdao odatle…
Na samom kraju trga nalazi se građevina koja predstavlja srž ruske kulture – hram Vasilija Blaženog, sa mnoštvom kupola nalik na lukovice raznih boja. Dominantna je crvena, a crkva je pretvorena u muzej.
Crkvu je izgradio Ivan Grozni, koji je zaista i bio grozan, jer je jadnog majstora oslepeo odmah po okončanju radova, kako ovaj “nikada ne bi ponovo izgradio nešto tako lepo”! Pa ti sad radi za cara, ako smeš.
Inače, crkva je spomen osvajanju Kazanja (to je čuo svako onaj ko zna gde igra Ikodinović), tatarske prestonice. Tatari su bili “ruski Turci” i okupatori, i naravno da je uništenje tatarske države bilo povod za veliko slavlje (nešto kao da smo mi osvojili Carigrad onomad).
Tom prilikom grozni Ivan je zarobio lepoticu princezu Sujumbeki i doveo je u Moskvu načinivši je svojom ženom. Tatarska legenda kaže da se Sujumbeki popela na kazanjsku kulu i skočila sa visine, ne želeći da bude žena hrišćaninu, te se pomenuta kula nakrivila od tuge, ali to je samo mit.
Sujumbeki se naživela sa Ivanom u Moskvi, i itekako se udala za nevernika, uprkos nacionalnoj mitomaniji. U crkvi se mogu kupiti mnogobrojni suveniri, pa sam tako i ja kupio rusku zastavu i na Crvenom trgu mahao njome, izigravajući Borata, samo obrnuto.
KREMLJ
Zidine Kremlja, u kome već 89 godina stoluju vladari Rusije, crvene su boje, i to upravo zato što su komunisti ostavili njihovu prvobitnu boju iz ideoloških razloga – u carsko vreme zidovi su bili bojeni u belo!
Najznamenitija je Spaska bašnja, sat-kula sa crvenom petokrakom (uglavnom su skinute i zamljene orlovima, ali par njih je ostalo), koja je jedan od najfotografisanijih delova Rusije.
Unutar Kremlja nalaze se palate ministara, Vlade, predsednika i njima sličnih, ali i čitav skup crkava, muzeja i drugih kulturnih znamenitosti koje vredi obići. Pažnju privlače 2 stvari grandioznih proporcija: Car-zvono i Car-top.
Car-top je jedan od najvećih topova na svetu – toliko je velik da se njegovo đule jednostavno nije moglo podići i staviti u cev! Car zvono je trebalo da bude obično zvono za crkvu, ali su, kada su ga izgradili, majstori shvatili da je toliko teško da ne mogu da ga dignu na zvonik! Čamilo je dugo godina na zemlji, dok ga nije zahvatio požar, pa se jedan njegov deo odvalio.
E sad više nije bilo smisla da ga dižu, pa je tako ostalo na zemlji da nam služi kao zanimacija za fotkanje. Inače, sve je u Rusiji ogromno i monumentalno, pa što ne bi i jedno zvono i jedan top…
KRŠTENJE, PROVOD I TAKO TO…
Inače, pravi povod za posetu Moskvi bilo je krštenje moje malenkosti, i to u hramu Hrista Spasitelja, najvećem pravoslavnom hramu na svetu.
Inače, tu crkvu je Staljin brižljivo minirao i hteo je da na njenom mestu napravi Parlament SSSR-a sa (opet) monumentalnom skulpturom na vrhu, ali se nije dalo.
Svi radovi su propadali, tako da su priče o sujeverju i prokletstvu bile sasvim uobičajene dok se hram nije ponovo izgradio. Krštenje u Rusiji je doživljaj za sebe, budući da tamo nema “olakog” krštavanja prskanjem vodicom, već pravog pravcatog zaranjanja u bazen, i to tri puta. Pošto mi niko nije rekao da ću biti go tokom krštenja, i sledstveno tome, mokar do gole kože, nisam poneo ni rezervni donji veš. To je rezultovalo time da sam stari i mokri morao da strpam u kesu i u ranac, a da pantalone navučem na golo telo.
Stan mi je bio daleko, pa sam tako morkoglav i obezgaćen nastavio svoj turistički obilazak Moskve na -5, uz žestok severac. Vetar me je toliko produvao da sam u momentu shvatio kako se osećaju sve one ribe koje se prave važne i nose one miniće i tangice po onoj zimi! Brrr. Takođe, velika atrakcija grada su i 7 solitera građenih u stilu staljinske gotike, koji nestvarno deluju jer jako liče jedan na drugi i stalno se pojavljuju oko vas, pa gubite orijentaciju gde se nalazite.
Na sličan način je projektovan i Univerzitet Lomonosov, koji je jeeeezivo velik. E, to je studentski kampus, valjda najveći na svetu. Staljinsku gotiku je, da i to kažem, izmislio lično istoimeni vođa KP SSSR, a sve da bi pokazao da nije samo Amerika ta koja može da napravi Empajer Stejt Bilding, već da Zemlja Radnika i Seljaka može da ih napravi kol’ko god ‘oće.
U slavu SSSR-a je napravljen i VDNH, neverovatni izložbeni prostor koji obavezno treba obići!
Zanimljivost Moskve je i to što, za razliku od drugih velikih gradova, u njoj nema mnogo kafića, već se mladi skupljaju po kafeima po tržnim centrima, kao što je ogromni podzemni Ohotni Rjad na Manježnom trgu.
Kafića ima najviše u staroj ulici Arbat (nešto kao njihova Knez-Mihajlova), koja je stecište prodavaca suvenira. Suveniri su, inače, super i uopšte ima vema malo kiča – ima puno simbola Rusije i Sovjetskog saveza, i nezaobilaznih matrjoški, koje kod nas, iz ko zna kog razloga, svi zovu “babuške”!
Na pločniku i zidovima je dozvoljeno napisati svašta po sopstvenoj volji, pa čak i staviti reklamu.
Naš pogled je privukao grafit “Slava Serbii!”. Ovde se mnogo pije na ulici, a veoma je zanimljivo da i devojke i žene, pa čak i one veoma pobožne koje idu nedeljom ujutru u crkvu, piju “barabar” s muškima.
Votka je povoljna, a pivo se najčešće pije u “strong” varijanti. Treba poti i medovinu, staroslovensko piće koje je, iako slatko, prilično jako. Ruse je veoma teško ubediti da ne želite da potrošite ceo dan u muzejima i galerijama, jer ste došli na par dana.
Oni toliko obožavaju umetnost i kulturu, da se mladi, na -10, tiskauju u redovima ispred galerija i muzeja da bi kupili karte. Čak i najkulturniji Srbin umori se u “kulturnom nadmetanju” sa prosečnim Rusom. Kakva zemlja, kakav grad!
I za kraj, ilustracija tačnosti i reda koji karakterišu Rusiju. Na našu opasku kako su “ruski vozovi tačni da se po njima sat može navijati, i da uopšte ne kasne ni minut”, jedan ruski prijatelj (nazvaću ga Vanja, jer se tako i zove) je samo razrogačeno iskolačio oči i sa nevericom uzviknuo: “Ali, to su vozovi! Oni moraju da idu tačno! Gde voz može usput da zakasni?” Gde? Oo, Bože! Dođi u Srbiju pa da vidiš gde. Ukrcavamo se u voz i krećemo na sever, u Novgorod, ali to je već neka druga, hladnija priča. Za drugi put.
————————————————————————————-
Nekoliko stvari koje nije loše znati ako rešite da idete u Rusiju zimi
Savete davala: Gordana Milinković
• Ako volite da gledate kroz prozor autobusa, trebalo bi da znate da je, da biste ovu svoju nameru sproveli u delo, neophodno da pri ruci imate špahtlu, lopaticu, omot od CD-a ili bilo koji drugi predmet pogodan da njime stružete led sa unutrašnje strane stakla. Napomena: upotreba nesvršenog glagola strugati je imala za cilj da naglasi da je u pitanju proces koji traje koliko i sam put autobusom, odnosno, koliko i Vaša želja da kroz prozor gledate.
• Potrudite sa da u roku od 72 časa od dolaska u Rusiju izvršite registraciju jer će Vas policija legitimisati čim vidi da niste Rusi, a to znači, čim Vas vidi. Uspešno razlikovanje nas od Rusa vrši na osnovu nesumljivog pokazatelja smeštenog na sredini lica – nosa. Ako, pak, želite da izbegnete tako česte kontakte sa organima reda, možete pred polazak zameniti srbijanski XXL ili, eventualno, XL model nosa sa ruskim S ili XS modelom. Isto tako, noge koje Vas čine visokim preko 170 cm zamenite nekim koje će Vas uklopiti u ovu visinu.
• Pokušajte da, pred polazak, savladate ruski kao da Vam je maternji jezik jer će Vam to omogućiti da, uz adekvatne noge i nos, uštedite znatnu svotu novca. Naime, ulaznice u većinu muzeja i galerija su za Ruse 50% jeftinije.
• Ako želite da, u višečasovne šetnje, ponesete neki napitak koji će Vas okrepiti, postarajte se da bude alkoholni iz bar dva razloga: prvo, vrlo brzo ćete poistovetiti pojmove okrepljene i zagrevanje, a ništa Vam neće omogućiti bolje instant-zagrevanje od alkohola i drugo, sve osim alkohola će se zalediti. Ako ste, i pored ovog, za bezalkoholne okrepljivače, slobodno se poslužite kojom šakom snega, njega bar ima u izobilju.
• Dugotrajno grejanje na alkohol može dovesti do alkoholizma, a kako su u Rusiji zime duge i hladne, veliki procenat stanovništva ima ovaj problem pa su, kao rešenje, tamošnje vlasti zabranile prodaju žestokih alkoholnih pića posle 11 sati uveče. Znači, ako planirate neko noćno opijanje u kućnoj varijanti, morate se na vreme opskrbiti. Srećom, pošto se zabrana odnosi samo na žestinu, u slučaju nekog propusta u pripremi, uvek se možete preorjentisati na pivo. Još nešto, ako rešite da ga konzumirate na putu do kuće, ili na već nekom putu, obratite pažnju da li je u blizini neki čika u uniformi. Iako Vam neće izgledati tako, ispijanje alkoholnih napitaka na ulici je zabranjeno.
• Ako želite fotografije sa svih mesta koje ste posetili, ponesite nekoliko foto-aparata, mada Vam ni to ne daje garanciju, ali Vam daje veću verovatnoću da ćete ih i imati. Vrlo lako može da se desi da oni malo finiji, digitalni, nezadovoljni uslovima rada, stupe u štrajk bez ikakve prethodne najave. Po povratku u zatvorene i zagrejane prostorije, obično ponovo budu voljni za saradnju. Za razliku od njih, oni manje probirljivi, analogni, će Vam otkazati samo pojedine usluge, npr. blic. Problem ćete rešiti kao i u prvom slučaju.
‘Ajd, pa nek’ Vam je Bog u pomoći!
Prekrio sam podočnjake tamnim naočarima. U nonšalantnoj zemlji jedino je važno biti… fensi. Barem ne biti ružan. Sve ostalo je nonšantno, a naročito ponašanje. Ali, ovo je jedno od mesta u koje svakako želim da se vratim. Bez obzira što mi to nije bio jedini dan u Sevilji, svi ostali su bili vrlo slični, i vrlo… puni „srećnih sati“…
Članak je originalno objavljen u štampanom izdanju časopisa CKM, izdanje Color Press Group, u februaru 2007. godine. Sva prava zadržana.
Posetite i sajt zajedničkog projekta OKO SVETA: www.okosveta.rs.
