Tekst i fotografije: Aleksandar Ignjatović
Mrtvo more je legendarno mesto za koje su svi čuli. Jevreji ga zovu i Slano more (Jam Ha-Mela) ali i po zlokobnoj smrti Jam Ha-Mavet.
Arapi su se zadržali na neživotu i zovu ga Al-Bahr Al-Majit, i dele ga Izrael, Jordan i Palestinska Samoprava. Ima mnogo stvari koje ga čine posebnim: prvo, površina mu je 427m ispod površine mora, što je najniža tačka na zemlji, a u to će vas uveriti brojni natpisi i razglednice, ako slučajno zaboravite.
Drugo, ima salinitet od 34,2% što, zamislite, čak i nije najslanije na svetu, ali je strašno mnogo! Ima i slanijih? Ima, na Antarktiku, Jezero Vanda, koje verovatno nećete posetiti a još manje se u njemu kupati (35%), kao i u dva malo bliža gde postoji kakva-takva mogućnost da se i okupate: Jezero Asal u Džibutiju (34,8%) i zaliv Kara Bogaz u Kaspijskom jezeru u Turkmeniji (35%).
Samo da napomenemo, Mrtvo more je 9,6 puta slanije od prosečne slanoće okeana, pa jasno, nema mogućnosti života.
KALIJA
Naravno, postoje dve stvari koje se mogu raditi na Mrtvom moru: jedna je zanimljiva, a druga korisna. Zanimljiva je stvar kupanje, a korisna je ta što voda Mrtvog mora, odnosno minerali koji se nalaze u njoj, deluju blagotvorno na kožu. No, o tom potom. Na Mrtvom moru i nema nekih bitnih naselja osim kibuca i rizorta, a veliki deo obale ograđen je žicom ili se tu nalaze fabrike mineralnih preparata. Naš cilj je bio Kalija, koja je mešavina rizorta i kibuca, i unutar koje se nalazi plaža sa svim elementima koje ćete naći i na Kopakabani, osim što izgleda kao da je iz nekog sci-fi filma sa druge planete: vrelo kamenje čudne boje, voda koja čudno miriše i ima neobičnu boju. Kalija je nastala kao jevrejsko naselje 1929. ali je pripala Jordanu 1948. koji su je razorili, da bi je Izraelci, kada je opet pripala njima, 1967. nanovo sagradili. Ime joj naravno, znači: kalijum.
Mnoga mesta koja se nalaze pod kontrolom Izraela su zapravo na Zapadnoj Obali, kao što je slučaj sa ovde posećenima Kalijom i Kumranom. Ne postoji nikakva razlika između Tel Aviva, recimo, i Kalije, osim što Palestinci nastoje da nad ovim teritorijama jednog dana ostvare svoj suverenitet.
Sunčanje? Naravno! Kabine za presvlačenje? Naravno! Tuševi? Neophodni! Upozorenja za kupače? Neobična i više nego neophodna. Naime, u vodi se ne sme ostati više od 15 minuta i ne sme se plivati, osim leđno.
Uglavnom se sve vodi na plutanje. Na leđima. Plutanje na grudima je prilično opasno jer voda može lako da uđe u oči, a to je jedan od vidova pakla na zemlji koji je dostupan nama smrtnicima pre smrti.
Minerali su toliko snažni da štipaju neverovatnom snagom a ako se ne isperu odmah, mogu da izazovu i oštećenja. Naravno, potpisnik ovih redova je bilo klasično nedisciplinovana, okrenuo se na grudi i počeo da pliva blagim kraulom, što je ionako nemoguće jer vas voda uvek izbacuje neverovatnom snagom nagore i sprečava koordinaciju pokreta, a neugodnost je što se oči napune vodom. Procedura je: što pre pod tuš i na ispiranje očiju.
Dakle, držimo se plutanja na leđima. Naravno, kupili smo pre toga i novine na hebrejskom da bismo držali novine u rukama i „čitali“ ih dok plutamo. U Jordanu smo obećali da ćemo kupiti novine na arapskom. Nismo još tamo otišli, ali „druga strana“ mora i Petra nas čekaju.
Još jedna stvar koja je značajna su pomenuti minerali i blato koji se treba mazati i koje se posle treba sprati. U slučaju da želite „ozbiljan tretman“ kože, kupite Ahava mineralne kreme i namaze za kožu, kažu da su čudesni, a i isprobali smo ih u jednoj demonstraciji: deo kože koji je tretiran bilo je 10 godina „mlađi“ od onog netretiranog. Nine čudno što je ovo bio jedan od prvih zdravstvenih rizorta u svetu i što je ovde dolazi da se leči i kralj David lično.
Preparatima iz Mrtvog mora Egipćani su mumificirali pokojnike i faraone, i pravili đubriva i kozmetiku još pre više hiljada godina. Njima se leč i psorijaza.
Ako želite malo „lepši tretman“, više luksuza i bolje hotele, a posebno lepšu boju vode, idite u Ein Bokek ili neki od sličnih rizorta na obali Mrtvog mora, a vredi posetiti i oazu Ein Gedi.
KUMRAN
Put pored Mrtvog mora je spektakularan (opet ova reč, ali jednostavno je tako, mora se koristiti). Preko puta se vidi obala Jordana i njihovi rizorti. A onda se dođe do Kumrana, koji nije bio ništa posebno da u pećinama u blizini nisu pronađeni svici koji su sada svetski poznati. Iako su iskopavanja vršena i u 19. veku i u prvoj polovini 20. veka, do neverovatnog otkrića je došlo 1947. kad aje mladi Beduin iz plemena Taamire, pod imenom Muhamed Ahmed el-Hamed i sa nadimkom Ed-Dib (Vuk) tražio izgubljenu životinju, jednu zabludelu ovčicu (doslovno!) iz svog stada i slučajno ušao u pećinu i našao svitke od pre dve hiljade godina.
Pošto su Taamire shvatili da je reč o hrišćanskim tekstovima, odneli su svitke u Manastir Svetog Marka kod sada već Svetog Samuila (Mar Samuel), a on je shvatio značaj ovog otkrića. Sada se svici čuvaju u Jerusalimu, ali o tome u trećem nastavku naše priče. Ono što je najvažnije je da je 30% rukopisa nađenih u ćupovima pokazalo da su postojala jevanđelja i ostalih apostola, ali nisu ušla u finalnu verziju Biblije. Pokrenuta su brojna pitanja o tome ko je i kako i s kojim pravom u ono doba sklapao Bibliju, ko je izbacivao „nepodobne“ zapise, i rasprava i dalje traje, da bi kulminirala brojnim teorijama zavere i pričama u Isusovoj ženi i ćerki, i tako stižemo i do Dena Brauna.
U svakom slučaju, reč je o jednom magičnom nacionalnom parku sa stenjem i pećinama, a kao i svako mesto na kome se nešto skrivalo, ima auru mističnosti i „lavirintskog“. Ličim malo na Dolinu Kraljeva u Luksoru, što je bilo i za očekivati. Da napomenemo da su svici sa Mrtvog mora pisani na aramejskom, hebrejskom i grčkom jeziku. Magično, svakako.
Na obali Mrtvog mora nalazi se Planina Sodoma sa stubom od kamena nazvanim „Lotova žena“. Scena iz uništenja Sodome i Gomore kaže da se Lotova žena okrenula da vidi šta se dešava sa njenim gradom, Sodomom, iako je bila upozorena da to ne učini.
Tekst je, u kraćoj formi i sa manje fotografija, originalno objavljen u časopisu Travel Magazine, 2015. godine, izdanje Duke & Peterson, sva prava zadržana.
Посетите и сајт заједничког пројекта ОКО СВЕТА: www.okosveta.rs.
