Tekst: Žikica Milošević
Fotografije: Žikica Milošević, Vladimir Cvetković, Slavko Matić i Agota Vitkai Kučera
KOMPLIKOVANA NIZOZEMSKA, A OPET, GENIJALNO REŠENJE
Za razliku od mirnih i malenih Britanskih Devičanskih ostrva, sledećeg dana smo uplovili ranom zorom u Filipsburg, glavni grad nizozemske „zemlje“ Sveti Martin. Zašto „Nizozemska“? Pa, pre par godina su zahtevali da sve zemlje prihvate da je zemlja Nizozemska (Nederland) i da se tako prevede na sve jezike (The Netherlands, Les Pays-Bas, Los Paises Bajos, Os Países Baixos itd.) a da nije Holandija, jer je to samo ime za centralne provincije. OK, svakako je Nizozemska i lepše.
A zašto „zemlja“? Pa, Nizozemska ima komplikovanu strukturu, i nju, kao i Dansku ili UK, čini više „zemalja“. Dansku čine Centralna Danska, Grenland i Farska ostrva, UK čine Engleska, Škotska, Vels i Severna Irska, uz sijaset prekomorskih teritorija, a Nizozemsku čine Evropska Nizozemska, Sveti Martin, Aruba i Kurasao. Dakle, drugo ostrvo, a još uvek smo na neki način, u „Evropi“, tj. u posedu neke evropske zemlje.
Elem, već primetimo neke razlike na bankovnoj kartici, budući da svaka osoba koja se ukrca na kruzer treba da instalira Costa aplikaciju, i tu vidi svoje stanje troškova. Keš se ne koristi na brodu, sve se plaća Costa karticom i sve se skida sa računa povezanog sa karticom. U ovom slučaju, svakog dana se skidaju napojnice za brodsko osoblje, da ne biste vi davali sitne kovanice i novac u ruke ljudima. Prosto, ovo se sve raspodeli svima na brodu. Sitno je, ali pripremite karticu za taj trošak, čak i ako ništa ne trošite na brodu.
AJ, SVETI MARTINE, BRATE, SHVATI ME!
Ostrvo Sveti Martin je pomalo bizarno – naime, podeljeno na dva jednaka dela, severni pripada Francuskoj (Saint-Martin), a južni Nizozemskoj, da ne kažem Holandiji (Sint Maarten). Da bi se izbeglo dodavanje onog «Francuski Sveti Martin» i «Nizozemski Sveti Martin», na engleskom upotrebljavaju upravo oblike iz francuskog i nizozemskog jezika Saint-Martin i Sint Maarten.
Kako je do toga došlo, budući da je to jedino karipsko ostrvo koje je podeljeno? Sva ostala su prelazila iz ruke u ruku jednim napadom ili ratom, odakle ova „mirotvoračka“ strategija? Pa, pošto su se sporile kome pripada ostrvo, Nizozemska i Francuska su se 23. marta 1648. godine dogovorile da ga podele na pola.
I to je to. Ostalo tako. Zato što su, kada su ga Španci napustili, jedni došli na sever ostrva, a drugi na jug, i mrzelo ih je da se tuku. U tom raju.
Postoji priča da je ovo ostrvo «otkrio» takođe Kolumbo (što je bilo iznenađenje za lokalne Indijance jer oni nisu znali da su dotada živeli neotkriveni), i nazvao ga po Svetom Martinu od Tura, jer je ovde pristao baš na dan tog sveca. Ali, nije. On je ostrvo Nevis zapravo, nazvao Sveti Martin (njega je otkrio), ali ga je neki od klempavih prepisivača pomorskih karata toliko pomerio da ga je stavio na mesto današnjeg Svetog Martina, pa kad je neko sledeći doplovio, samo je rekao «Aha, evo ga Sveti Martin!». Posle su ponovo morali da «otkrivaju» Nevis i da mu daju drugo ime.
Zanimljivo je da su Francuzi ukinuli ropstvo 1848. svuda pa i na svom delu Svetog Martina, a Nizozemci nisu, pa su robovi došli pred guvernera i vlast da kažu da će prebeći svi na francuski deo ostrva ako se i ovde ne ukine ropstvo. Guverner je samoinicijativno ukinuo ropstvo i u nizozemskom delu, iako je u ostatku Kariba pod vlašću ove zemlje ropstvo bilo i dalje na snazi do 1863. godine. Ovo mu dođe nešto kao prvi uspešni – štrajk robova sa pregovaračkim komitetom.
Naravno, čim je ukinuto ropstvo, privreda je propala, jer šta je bolje za rast BDP-a nego robovski rad? Oni rade, ti im ne platiš, samo daš stan i hranu. Čekaj, pa ovo deluje bolje od onoga što u kapitalizmu ima većina radnika koji «nisu robovi»? Oh, dugačka tema.
Elem, posle toga 1939. ostrvo postaje bescarinska zona, a turizam dolazi tokom 50-ih, i stanovništvo raste sa 5.000 na 60.000 ljudi tokom 90-ih. A stanovnici su svih boja, jezika, vera i fizionomija. Kao Zvezdane staze ili bar u Mos Ajzliju u Ratovima zvezda.
Nizozemski deo izgleda napucano i vrlo nizozemski, ali je toliko amerikanizovan da svi pričaju engleski, svi su natpisi na engleskom, a kase izbacuju cene u karipskim guldenima, dok kasirka čita ono što piše malim slovima u američkim dolarima (dvovalutni sistem). Verovatno francuski deo liči na Gvadelup ili Martinik. Videćemo jednog dana, nadam se. Sveti Martin nije deo EU.
FILIPSBURG
Silazimo sa kruzera i naravno, prolazimo kroz špalir fejk trgovačkih zgrada, koje su lepe i nove i služe kao mamipara za ove sa kruzera. Onda posle toga ima da se hoda uz drum, i da se dođe do grada, koji je prava ludnica.
U Filipsburgu (Filipovgrad u prevodu), na rivi, nalazi se plaža Great Bay Beach (doslovno se tako zove i na nizozemskom jeziku, ima engleski naziv, što govori koliko je amerikanizovan ovaj deo sveta).
Mnogi se kupaju ovde jer je ovo “štrafta” sa gomilom kafića i klubova, najživljom scenom na Karibima koju smo videli. Da nismo zapeli da idemo na Plažu Maho na drugom kraju ostrva gde nam avioni sleću nad glavudžom, ostali bismo ovde ceo dan.
Amerikanaca na svakom koraku, diskoteke, kafići, koktel-barovi. E, ovo je nešto što većini ljudi padne na um kada se priča o «noćnoj zabavi na Karibima».
Nažalost, nećemo ostati do noći, moramo uveče na brod, ali stiče se dojam. Riva ima i puno malih plaža, «uvalica» koje su super za kupanje, samo ima puno prolaznika i valja čuvati pažljivo svoje stvari.
Naravno, to je riva. Iza rive postoji gomila uličica koje su sve paralelne jedna drugoj i presecaju se, suštinski grad ima oblik gliste pored mora, sa nekoliko ulica. I one su pune prodavnica, i starih kolonijalnih zgrada.
I pre serijala filmova “Pirati s Kariba”, mislim da je svakome (barem svakom dečaku) bila želja da poseti Karibe, koji su uvek nosili dah avanture, a stare kuće u Filipsburgu savršeno su restaurirane, i džentrifikovane, ali je sve i dalje tropsko. Palate i crkve od drveta. Boje karipske, stil nizozemski, materijal karipski, održavanje nizozemsko.
Na Nizozemskom Svetom Martinu sreli smo još jednog Cveleta, poznatog i kao Đole, koji radi kao konobar u kafiću na plaži, čuva iguane kao kućne ljubimce i ima devojku Jamajčanku. Bivši košarkaš.
Iz Beograda je i priča nam kako je noću ludnica sa zabavom, opijanjima, džeparošima i raznim probisvetima koji bi da te ojade, liše imovine i možda naprave koju rupu u tvom organizmu. Inače je super, samo pažljivo. Eh, Karibi, ništa se niste promenili za ovih 300-400 godina!
MAHO
I opet me fascinira američki način konverzacije – pitao sam konobaricu u baru na rivi gde staje autobus za čuvenu plažu Maho, i ona je izašla iz šanka, nasmejana mi objašnjavala, kao da sam najvažnija osoba na svetu. Prosto, fama o njihovoj ljubaznosti nije laž. Elem, idemo na autobus. Zapravo, minibus, da ne kažemo, ono što se u turskoj naziva dolmuš, a u bivšem SSSR maršrutka.
Uspevamo da se natrpamo svi, a ja sedim direktno iza vozača. On razgovara sa nekim, besno. Ovde se govori i nizozemski i engleski, a za razliku od Arube i Kurasaoa, nema papijamenta, koji vuče na španski i portugalski. Svađa prerasta u bitku SMS-porukama, i ja čitam iza šta šofer piše (i čita) dok vozi «Umri!», «Dabogda trunuo u paklu!» i slično epsko narodno blago.
Pitamo se da neće pobesneti u vožnji i sve nas negde sručiti? Gužva je neverovatna, milimo. 45 minuta do plaže koja je na karti «odmah iza ćoška». Stigli smo savršeno dobro, i vozač je nasmejan. To je možda ovde folklor. Kao i kod nas, kad bolje zamislim.
Stigli smo. Plaža Maho na Nizozemskom Svetom Martinu je upečatljivo tirkizna i ima jake talase koji te vuku na pučinu. S obzirom da je jako duboka i strma, to daje pomalo jeziv osećaj. Gužva je ogromna. Ima i zašto. Poznata je po tome što se nalazi na 10 metara od Aerodroma Princeza Julijana.
Avioni ti bukvalno sleću iznad glave. Svi se tiskaju da se slikaju kad avion sleće, jer sleće sa pučine i lepo se vidi. U vreme selfija i influensera, ovo je “a must”! Najbolje bi bilo iz drona, ali avaj! OK, ovo je the second best. Ali, iako deluje opasno, nije. Ono što jeste neugodno, je kada avion poleće, sa piste udaljene par desetina metara. Tada izduvni gasovi od kerozina doslovno oduvaju i ljude i peškire koji se nalaze iza repa aviona – u more.
Kupio sam pivo za plažu u supermarketu pored plaže, i odgovorno tvrdim da je Bud Light – najgore pivo koje sam probao. Izgleda da nije propao samo zbok vouk-kampanje. Ne bi ih spasila ni Sidni Svini, jer je American Eagle makar imao proizvod, a ovo ne vredi 2 dolara.
Zanimljivo je da je na plaži najbolji kafić – sa srpskom zastavom. Priceless. Moramo se slikati sa tri prsta. Update: Po poslednjim informacijama, koje nam je prišapnula ptičica – kafić drži bivši funkcioner baš iz naše domovine!
Vraćamo se na brod, iako tek počinje ludnica i partiji se spremaju na rivi. Nije kao na Gvadelupu, da se svi sakriju kad padne mrak. Kad si mlad, idi na Sveti Martin. I pazi se lopuža i pijanaca. Ma, uostalom, i ne moraš. Sve je lako kad si mlad – lakše okrećeš leđa sreći. Krv i suze mogu teći.
Zahvaljujemo se Allegra Krstarenjima na ovoj reportaži
Posetite i sajt zajedničkog projekta OKO SVETA: www.okosveta.rs.
