Tekst: Igor Dević
Gotovo svako ko je makar malo zakačio novosadsku alter scenu, upoznao je ili zna za elokventnog pustolova, (hiper)poliglotu, pisca i pevača Žikicu Miloševića i njegov elektro-pop sastav Sputñik.
Žikin bend Sputñik nasatao je 1999. godine u Sremskoj Mitrovici. Demo snimak pesme “The Drinkable World”, trag je prve kratkotrajne inkarnacije grupe i za razliku od sadašnjeg zvuka benda, naginjao je mračnijim vodama post-panka.
Prepoznatljiva simbioza britanskog (engleski tekstovi, nasleđe pop muzike 80ih i ranih 90ih) i panslovenskog (sovjetski i post-sovjetski umetnički uticaji, poreklo članova benda) počinje kada Žikito 2013. objavljuje da je posle više od decenije formirao novi Sputñik, izbacivši “catchy” pop rimejk pesme “The Drinkable World”. Snimanje prvog albuma “A Memory Of Fire”, zaokruženo je 2018. objavom istog za srpski Take Ot Or Leave It Records. Pored Žikice, ključnu ulogu u realizaciji ovog ambicioznog izdanja odigrali su hrvatski alter-elektroničar Domagoj Kršić i producent Valerijan Buila. Sa izdanja se na prvo slušanje izdvajaju udarna “njuorderovska” hitčina “A Parallel”, zatim melanholična “You Know You Live In Between Worlds” i “A Perfect Mistake”, čiji mi je tekst Žikito premijerno izrecitovao par godina ranije u kultnoj kafani Dublin na Pezosu, uz kriglu friškog crnog piva.
Osnovna karakteristika današnjeg Sputñika su njegovo tvrdo jezgro: dvojac Žikica Milošević (vokal, tekstovi) – Vladimir “Vovka” Čudinov (gitara, elektronika), kao i uvek prisutni prateći ženski vokali (najpre Anamarija Tumbas, a potom Valerija Nesterova). Zvuk benda se stilski oslanja na elektro-pop 80ih i njegov revival 2000ih, a na finalni estetski izraz primetan je presudan uticaj Morrissey-a i grupa poput Spandau Ballet, Suede i Placebo. Žikito poput Marcusa Meyna (nemački sint-pop sastav Camouflage) ili Mortena Harketa (legendarni norveški 80s trio A-ha) upečatljivo imitira britanski akcenat, gotovo na samoj granici karikiranja, ali umesto da prekorači tu liniju, on prelazi u gotovo besprekornu britansku intonaciju u pevanju. Verujem da je mnogim stanovnicima van anglofonog govornog područja, a koji nikada nisu čuli za bend, veoma teško da razluče da li se radi o britanskom sastavu ili ne. Sa druge strane, sama pojavnost i koncepcija benda su očigledno protkani ruskim i istočnoevropskim doživljajem zapadne pop kulture, što je svakako rezultat plodne kulturne immersije glavnog autora, prilikom njegovih učestalih poseta zemljama bivšeg SSSR-a.
Da budem potpuno iskren, kada je Žikito obnovio Sputñik, smatrao sam to hirovitim pravljenjem još jednog emotivno prenaglašenog elektro-pop revival sastava koji će trajati plafon godinu i po dana. Doživeo sam ih kao neku vrstu autorskog pandana čuvenom novosadskom cover bendu Gift. Međutim, Sputñik je istrajao i postao mnogo više od ovih uskih okvira. Sputñik je zahvaljujući Žikinoj iskrenosti i Vovkinoj požrtvovanosti, svojevrsni “čuvar elektro-pop vatre” na novosadskoj alter sceni. Sputñik su takođe i tri Žikine zbirke pesama. Sputñik su i Vovkin muzički dar i fotografsko oko. Sputñik je i sopstveni mračni antipod – emotivni darkwave duo Gothic Christ.
Sputñik je muzički ambasador vojvođanske multikulturalnosti u najširem i najboljem mogućem smislu, a ako ste ikada bili na njihovom nastupu, nećete se oteti utisku da je Sputñik i zajedništvo (samo)odabranih fanova i prijatelja različitih fela, koji se iznova sreću, sabiraju, druže i uživaju u dobroj muzici. Sputñik je ovoga trena svoj aktuelni EP “Ноћас је тама нежна и пуна звезда.“
Izvorno objavljeno na sajtu Popbeleške:
https://popbeleske.blogspot.com/2025/11/panslovenski-elektro-pop-trubaduri-iz.html
