Текст: Жикица Милошевић
Фотографије: Хелена Бенко
Мало је филмова који су нас толико емоционално дирнули и интелектуално потакли као што је нови филм нашег прослављеног синеасте кога увек можете непогрешиво препознати по његовом стилу – Желимира Жилника, под називом „Реституција, или сан и јава старе гарде“. Митровачка промоција овог филма одржана је у кафеу-књижари Бук Бар, и то, ни мање ни више, него у присуству самог режисера, те глумаца у филму, проф. Миклоша Бира и живахног Милана Бате Ковачевића, који тумачи главног јунака.
Филм, који је своју светску премијеру имао на 75. Берлинском фестивалу, у оквиру угледног програма Форум, прати судбину 89-годишњег џез музичара Стевана Арсина који је у Немачкој добио вест да му је држава (коначно) вратила породичну кућу (вилу од 2000 квадрата, коју „глуми“ Летњиковац Вишњевац крај Ерема, односно, одмах поред Сремске Митровице), сада празну, али пуну успомена. Изгледа као да је 80-годишња неправда коначно окончана, али заплет тек почиње, јер су људске сујете и сплетке увек око нас, па чак и у Стевановој породици. Али, својом “vis vitalis”, животном силом којом зрачи, Стеван успева да победи све зло око себе и готово „светачки“ се издигне изнад ниског и овоземаљског.
На моменте вам није јасно да ли је у питању сан или јава, да ли је документарни или играни филм, и ко је у филму прави, школовани глумац, а ко натуршчик. Фотографије лета у Новом Саду и нарочито, у централном Срему, додаје топлу и носталгичну ноту дирљивости. Али, оно што је суштина и није реституција материјалног, већ – реституција емоционалног.
Стеван се спаја са женом, кћерком, унуком и праунуцима, и са својом старом љубављу, на начин – не човека од 89 година (колико Бата има у животу, а у филму се не каже колико Стеван има година, само да је напустио земљу као дете) – већ младића. И, да нема слика које показују другачије, ви не бисте никада препоставили да је у питању човек те генерације – он купује плоче, иде на пробе с бендом, удвара се „девојкама“ (тек нешто млађима од себе), иде пешице, лети балоном, и жали се на ствари мање него сви млади око њега.
Тако да се овде поставља основно питање – ко је заправо млад? Шта је младост – стање тела или стање духа? И колико је сјајно и „заразно зрачеће“ стање духа старог Стевана утицало на нестарење његовог тела? И на крају, са фантазмагорчним и non sequitur крајем, поставља се питање да ли је икада касно за нову шансу?
После пројекције, Биро, Жилник и Бата су одговарали на питања из публике – Желимир нам је поделио утиске из прве руке из 1968. са студентских протеста те године, док је Бата објаснио да је живео невероватно проживљен и „рокенрол“ живот са свирањем по целој Европи, афтерпартијима у хотелским баровима до 5 ујутро, и „доручцима у 3 поподне“ – очигледно је Стеванов лик стажно базиран на самом Бати.
На крају је закључио да ни за чиме не жали и да ништа није пропустио. Његова смиреност и топла и снажна енергија су ме подсетили на крај Хесеовог романа „Нарцис и Златоусти“, где Златоусти, који је до краја проживео свој живот у уметности, на крају свог пута има мир, који Нарцис, који није проживео своје страсти и хедонизам, нема. „Златоустове речи пекле су га као паклени огањ“, последња је реченица романа. И нас је „жацнуло“ – да бисмо били спокојни, морамо бити као Нарцис. Или Бата.
Да додамо на крају да се у филму појављује Страхиња Бојовић, један од водећих глумаца СНП-а и све чешћи гост у популарним серијама, али и Игор Михаљевић, као неочекивани „гост“ филма – познати новосадски новинар и активиста.
Пројекцију је организовало Удружење “КУЛТУРНИ ЦЕНТАР ЧВОР”, невладино, нестраначко и непрофитно удружење које се бори за културу без верских, етничких, расних, полних, класних и других разлика, које је релативно „нови играч“ у области културе. Наиме, почело је деловати у мају, да би прва пројекција филма „Међузидови“ у Бук Бару била већ 1. јуна, а оне се настављају сваке прве недеље у месецу. У њиховој организацији одржани су и изложба фотографија, музичке драме за децу и размена играчака и књига у сарадњи са Caritas-ом. Ово није прво гостовање неког од аутора, јер је у јулу гост био Борис Ковач са својим филмом «4 сунца и клавир».
