Tekst: Žikica Milošević
PRESTONICA KAVKASKE RIVIJERE
Soči se posle organizacije zimske Olimpijade koncentrisao na promociju sebe kao destinacije letnjeg turizma, što je ovaj grad, prestonica „Kavkaske rivijere“ oduvek i bio. Njegova carska elegancija, pomešana sa duhom olimpizma i „izgledom Dubaija“ daju ovom gradu poseban šarm. Mi smo bili u njemu u vreme – Olimpijade!
HEJ, SOČI, SOČI, SOČI, HOĆE SRCE DA ISKOČI!
Kažu da je Bogu, kada je delio jezike, ostalo mnogo jezika u vreći kada je došao da ih raspodeli na Kavkaz. Jednostavno ih je sve istresao iz vreće iznad ove planine poetskog imena i otuda i potpuna ligvistička i nacionalna šarolikost ovih krajeva. Kažu da su najstariji žitelji bili Abhazi, koji danas imaju svoju republiku odmah iza reke Psou do koje se proteže jedan od delova Sočija, Adler. Oni su bili pod vizantijskim uticajem i regija je bila dominantno hrišćanska. Kasnije su došli Turci, Hazari, Mongoli i na kraju, ili na početku, Čerkezi, koji se smatraju starosedeocima Kavkaza.
Cela ova oblast se jedno vreme po njima zvala Čerkeska obala, a Čerkezi su bili turski saveznici i vatreni muslimani. Posle ruskih osvajanja, malo milom, malo silom, mnogo ih je napustilo ovu oblast jer su izgubili svoja prava koja im je garantovala osmanska vlast. Rusi su na ušću reke Soči u Crno more, pod vođstvom barona Fjodora Tornaua sagradili tvrđdavu Aleksandriju, koja je kasnije preimenovana u Navaginski. Čerkeze su zamenili Rusi, Jermeni, Gruzijci, Ukrajinci, Grci i Nemci, ali i takvi narodi kao Estonci ili Moldavci. Ovaj region bio je isto što i Australija ili Amerika – mesto kolonizacije.
1891. je sagrađena prva crkva, Svetog Mihajla, a 1890. je nastao i svetionik. Ljudi naglo otkrivaju čari letovališta za i blagotvoran uticaj mora i planina na zdravlje, pa tako nastaje i prvo odmaralište „Kavkaska Rivijera“, 1909. Staljin je voleo Soči i unapredio ga je da bude moderno letovalište u kome će se odmarati radnička klasa, ali i on sam. Njegova omiljena dača nastala je u gradu, a danas je otvorena za javnost. Staljin je voleo neoklasični stil i grad je, poput mnogih drugih sovjetskih, postao prošaran neoklasičnim zgradama, a najbolji primeri su sanatorijumi Rodina i Ordžonikidze. Zanimljiv je iz tog doba konstruktivistički Institut reumatologije kojeg je gradio arhitekta Aleksej Ščusev (1931.).
Godine 1954. Krim postaje deo Ukrajine, i Rusija počinje da investira u „svoj najlepši grad na moru“, praveći od njega pandan Jalti. Soči je postao nezvanična letnja prestonica zemlje. Mnogi su, ipak, odbijeni novim izgledom „Dubaija Rusije“ i velelepnim građevinama i visokim cenama, pa se odlučuju da nastave za obližnju Abhaziju, koja je mnogo jeftinija, a Soči im služi samo za izlete. Šta će se sada desiti, posle „Krimske krize“ i Olimpijade, za koju je sagrađeno mnogo hotela i smeštajnih kapaciteta, i da li će turista biti više, ostaje da vidimo.
CARSKI SOČI, SOVJETSKI SOČI, SOČI 21. VEKA
Soči je grad zelenila i brda. Usponi i spustovi ulica i trotoara su takvi da bi im zavidelo i neko alpsko središte skijanja. No to se dešava kada se Kavkaz sa svojih 2000 metara „sjuri“ u more. Ulice se gube u zelenilu, a palme, akacije i eukaliptusi deluju čudno sa zvukom ruskog jezika i natpisima na ruskom, ali tako je. I ovo je sredozemlje, na neki način, ekstremno istočno sredozemlje puno boja.
Možda je najupečatljiviji utisak Sočija na početku Železnička stanica, građena 1952. godine, u sovjetskom stilu koji meša elemente klasicizma, gotike, i čega sve ne. Kako se u Soči dolazi ili vozom, ili prigradskim vozom sa aerodroma, ova zgrada ostaje u sećanju zauvek. Ponalo deluje kao crkva, gradska kuća ili palata, ali to i jeste bio Staljinov cilj: nećemo se više diviti buržoaskim iii religioznim građevinama kao što su crkve ili palate moćnika, već praktičnim stvarima za sovjetskog čoveka: pozorištima i železničkim stanicama.
Što se tiče crkava, najznačajnija je Saborna crkva Mihaila Arhanđela iz 1891. godine, koja je građena u ruskom stilu, bela je i malena, ali beskrajno šarmantna i uvučena u zelenilo. Gradio ju je Aleksandar Kaminski da bi proslavio pobedonosni kraj Čerkeskog rata, a Mihajlu je posvećen i Arhangelski stub, od crvenog granita, podignut 2006. godine, u čast ruskih vojnika poginulih u Sočiju tokom istog tog rata.
Sveti Arhanđeo Mihajlo je svetac-zaštitnik grada, a njegov kip nalazi se na vrhu i visok je 7 metara. Upečatljivija, šarenija i monumentalnija je crkva Svetog Vladimira, sveca krstitelja Rusije, koja je polihromna i deluje staro, ali je zapravo istoricistički nova, iz 2011. godine.
SOČI JE RAJ ZA OČI
Neoklasičnih zgrada u Sočiju imate da se nagledate do mile volje. Umetički muzej se nalazi u velikoj zgradi i završen je 1939. godine, a arhitekta moćnih stubova u korintskom stilu bio je Ivan Žoltovski. Zimski teatar je završen 1937. godine i izuzetno je monumentalan, okružen sa 88 korintskih stubova. Tri statue koje se nalaze u okviru pozorišta radila je slavna Vera Muhina, a predstavljaju Terpsihoru, Melpomenu i Taliju. Letnji teatar ima jonske stubove, i takođe je žut i beo, i neoklasičan. svi zajedno ovi kulturni spomenici daju notu stroge elegancije u sovjetskom stilu ovom gradu koji je simbol sunca, leta, novca i zabave. Ali, Rusi kada dođu na more, očekuju da uveče idu u pozorište, na operu ili balet, i njihove brošure o turizmu stalno naglašavaju da „nećete prekinuti pozorišnu sezonu dolaskom u Soči“. Teško shvatljivo za Balkance.
Sočinski Arboretum, ili park drveća, je velika botanička bašta i jedna od velikih atrakcija grada, i sadrži tropsko drveće iz celog sveta, a posebno je zanimljiva Aleja Gradonačelnika, koja se sastoji od mnogih palmi koje su zasadili gradonačelnici iz celog sveta kao poklon Sočiju.
Putnički terminal morske luke u Sočiju je opet nalik na železničku stanicu, koristan i lep, sa tornjem od 71m. To je apsolutni simbol grada i građen je 1955. godine, i fokalno je mesto grada. Ima 4 statue koje predstavljaju 4 strane sveta. Ljubitelji zelenila, koga ovde ne manjka, biće oduševljeni Parkom Rivijera koji je ustanovio još 1883. Vasilij Hludov, a ovde se nalazi mnoštvo smešnih statua koje su zaštitni znak grada. Toliko je zelenila kao da su zgrade dodatak parku a ne parkovi gradu.
ADLER, KRASNA POLJANA I OLIMPIJSKI PARK
Naravno da je arhitektura Olimpijade pokazala ono što je najbolje u svetu u ovom trenutku. Izdvajaju će novi hoteli u Krasnoj Poljani, koji su eklektični miks svega i svačega (neki će reći kič), koji je težak za opis rečima, kao i Stadion Fišt (Bela glava na čerkeskom, tj. adigejskom jeziku), koji je kasnije bio samo „popločan“ travom i postao fudbalski stadion za Mundijal 2018.
Od gradića Soči postaje velegrad, seme nove Kavkaske Rivijere od Azova do Abhazije. Ruska Kalifornija. Palme i sneg. U jednom kadru se vide palme na rivi i snežni vrhovi u daljini.
Ajsberg je hala koja je ličila na nasukanu santu leda, a na njoj su se prikazivali video radovi sve vreme dok traje mrak.
Bio je to i umetnički pano, i semafor i mesto na kome možete gledati vesti na ekranu od 100 metara. Biće to zauvek jedna od lepših hala na svetu. Stadion za hokej Šajba (to znači „pak“ na ruskom) je takav da se na njemu takođe emitiju događaji, ispisani su rezultati na samoj zgradi.
Fascinantno je koliko je arhitektura postala spojena sa video-radovima, televizijom, internetom. Na brdima kao u Bejrutu, hoteli od stakla od 30 spratova. Ili više liči na Dubai. Procenite sami.
KAVKASKA ŠVAJCARSKA
To je zaista i nadimak Oblasti Sočija. I potpuno i zaslužuje ovaj nadimak, iako je popularnije ime nekada bilo Kavkaska Rivijera. Kombinacija brda i dolina, brzih reka i velelepne prirode u zaleđu, plus savršena infrastruktura, sinonim za Švajcarsku. Posebno brdske železnice, novoizgrađene, za samo 7 godina.
Što je rekao Tomas Bah, predsednik MOK, nekima za ovo trebaju decenije, Sočiju je trebalo 7 godina. Crveni vozovi Lastočka (Lastavica) jure od mora do planina. Na svakih 10 minuta i ni minut kašnjenja.
Skijališta su spektakularna. Ceo prostor od centra Adlera do granice sa Abhazijom je izgrađen kao već spomenuti Dubai, ili kao nekada Sankt-Peterburg: u dahu. Neverovatne železničke stanice Olimpijski park i Krasna Poljana su kao omanji aerodromi.
Soči i cela oblast izgledaju kao Zapad. Ovo je nova Rusija sutrašnjice. Ovo je klica koja daje nadu. Soči se sprema da bude zanimljiv i kupačima, i skijašima, i ljubiteljima arhitekture.
(Tekst originalno objavljen u martu 2014. godine)
