Tekst: Žikica Milošević
Godina je 1986. i The Smiths izdaju svoj najbolji i najhvaljeniji album „The Queen Is Dead“. Novi romantizam se povlači pred novim muzičkim formama 80-ih. Indie pop-rock postaje veoma vidljiv. Ali, između dva glavna kreativna uma benda, Johnnyja Marra i Morrisseyja, tenzije rastu: delimično je to vezano i za Morrisseyjevu opsesiju britanskim „šlagerima“ iz 60-ih koji želi da obrađuje, a delimično i sa Marrovom viski-depresijom i željom da se izvuče iz monotonije (i depresije) u koju je upao sa The Smithsima.
Upravo 19. maja te godine izlazi singl „Bigmouth Strikes Again“, pesma koja dolazi na 26. mesto UK Top 100 liste i prva je na Indie UK List, te se smatra jednim od najvećih hitova benda. Na B-strani nalaze se dve pesme: „Unloveable“ (divna balada sa oštrim rečima, na 12“) i „Money Changes Everything“, koja – nema reči. Upravo će ova pesma biti „kamen spoticanja“ koji će urušiti bend. Naime, Morrissey je na probama tvrdio da mu je pesma „neinspirativna“ i da ne može da smisli melodiju i reči za nju, i nipodaštavajuće se odnosi prema njoj – „nije dovoljno dobra“, kaže on Marru. Marr je besan i snima je svakako kao instrumental, ali veruje da od nje može biti mnogo više.
U to doba lider tzv. „sofisti-popa“ („sofisticiranog popa“) koji je proizašao iz novog romantizma, Bryan Ferry lično, dolazi do primerka ovog singla i oduševljen je pesmom. Kaže da ima u glavi melodiju i kontaktira Marra, koji mu daje pesmu na obradu. Ferryjev gitarista Chester Kamen ne može da odsvira pesmu kako treba, jer je posredi virtuoznost samog Marra koju je teško replicirati, te Ferry poziva Marra da i odsvira pesmu, što se i dešava. Pesma dobija ime „The Right Stuff“ i završava na albumu „Bête Noire“, te izlazi kao singl 28. septembra 1987. godine.
No, sve to doznaje Morrissey koji prebacuje Marru da je prekršio ugovor i da je dao „trećem licu“ pesmu The Smiths. Marr odgovara da je dogovor bio da svako ko nešto smisli, prvo ponudi ovom drugom da dopuni pesmu, i da je Morrissey bio „ponuđen k’o počašćen“ i da je odbio da smisli reči i tekst, te da po tome Marr ima pravo dati pesmu bilo kome ko bi je „dovršio“. Stvari eskaliraju, Marr prvo uzima pauzu u junu, a u julu 1987. i napušta bend. Njihov poslednji album „Strageways, Here We Come“ je „posthumni album“ i izlazi – paradoksalno – takođe 28. septembra, istog dana kao i pesma „The Right Stuff“.
Spotovi za pesme sa albuma „Strangeways…“ se snimaju naknadno, bez samih muzičara, ali zato „The Right Stuff“ ima raskošan spot – Ferryja u belom odelu, prelepe manekenke koje plešu, i imate utisak da ste na VIP žurki. Vidno veseli Johnny Marr je u mnogim kadrovima i uživa dok svira – i kasnije će zaraditi ozbiljne novce na ovoj pesmi. Nema više crvenih vlažnih zidova od cigala u Mančesteru – sada pored njega sede fotomodeli i gledaju ga kao zvezdu.
Morrissey je možda mogao podneti sve ostale saradnje i gostovanja Johnnyja Marra van benda (Everything But the Girl, Billy Bragg), ali je „The Right Stuff“ – prepunio čašu. Ferry je sve što Morrissey ne podnosi – politički je konzervativan, elegantni strejt zavodnik i 14 godina stariji od njega – osoba u skupim odelima koja vrca od samopouzdanja i romantike. Mozz je nesigurni klinac koji ne sme da prizna ni svoja osećanja i ispituje se o svojoj seksualnosti, i veliča iskustva nižih klasa, kao i o tuđim iskustvima, depresonalizovano, kao kasnije Damon Albarn. Ako nekome Marr „nije smeo“ dati pesmu The Smithsa – to je Bryan Ferry. A baš se to desilo. To je bila „prava stvar“ za – raspad benda. Takođe, ironično, Marr je posle toga dobio poplavu poziva za saradnju, pa je svirao i sa Talking Heads, Pet Shop Boys, The Cult, The Pretenders, Blondie, Drakeom, Oasis, Gorillaz, Beckom, Tomom Jonesom, pa čak i Girls Aloud! Ali, Ferry je bio – neoprostiv!
