Tekst: Žikica Milošević
Foto: Miloš Rakić
Uoči druge, velike promocije “dvozbirke” pod nazivom “Sa reči na tela / Iz ove kože se može”, razgovaramo sa kriptičnim i lakonskim Vladimirom Manjkom u sedam kratkih crtica.
Kad si počeo da pišeš pesme?
Kad sam se pismenio, možda i pre. Voleo sam da legnem sa kokoškama u kokošinjac i da se sakrijem od sveta; moji roditelji su ludeli, jer nisu mogli da me nađu. Ja pišem prirodno, mene ljubav vodi.
Koga si najviše voleo kao pesnika, da ne pitam ono čuveno, ko ti je bio uzor?
Majakovkog i Kafku, jer ja Kafku doživljavam kako pesnika. Da spomenem i Nerudu, Nabokova, Bodlera i Miljkovića.
Šta želiš postići svojim pesmama, kakav utisak kod čitaoca? Imaš li “doktrinu šoka”, ili erotika i drskost same izlaze iz tebe?
Prepustio sam se ženama, a one su to uradile od mene.
Po čemu su ove dve zbirke bile slične pa si ih spojio u “dvozbirku”?
Spustio sam se u tela, a onda sam shvatio da ima i trećeg lica, a onda sam shvatio da izlazim iz ove kože, jer je naša koža društveno uslovljena, kao program. Ulazak u telo je prvi, a izlazak iz tela je logičan nastavak.
Voliš “non sequitur”, da presecaš stihove nepovezanim stihovima. Neke to oduševljava, neki se užasavaju. Odakle ti ideja za to nesvakidašnje, a sada već prepoznatljivo tvoje?
Moja misao i moja emocija je duboko uslovljena ženama, a one su lude; žene ništa ne valjaju, ali mi prijaju. To su žene – one su nepovezane i nestalne. Kad je nešto nesigurno – znaš, on su!
Kažeš da si “rasipnik duše”: misliš li da “duša nije sapun da se potroši”, da parafraziramo staru poslovicu? Što se više dajemo, isto duše imamo. Ili imamo više duše što je više rasipamo?
Rasipam dušu, jer je imam na bacanje. Mene ljubav vodi, a žene još više: one su kraljice mog postojanja. Svaki poljubac je krađa. Dušu dajem, jer je dobijam još više. Ja sam kapitalista duše, jer od svake žene koju sam imao, dobio sam i ekstra profit. Prešao sam na potpuno lude žene – i to mi je “moj momenat” – normalne neka me izbegavaju. U ludilu je iskrenost, tu se svetovi pronalaze.
Šta očekujemo dalje od tebe?
Još bezobrazniji izraz. Očekujem da izdam svoje pesme dok sam živ.
