Текст и фотографије: Жикица Милошевић
Док у другим градовима, као што су Врбас (Вила Шмит) или Сомбор (кућа Лазе Костића и објекти у Војвођанској улици), упркос заштити споменика културе (што је посебан и савим незаконит парадокс), Орци руше старе куће велике вредности и претварају Војводину у Мордор по својој мери, у Митровици морам похвалити тренд обнова фасада овог пролећа и лета.
Музеј Срема, Српски дом и још пар зграда добило је оригиналне боје на својим фасадама а последњи је подухват можда и једина сецесијска фасада у граду.
С обзиром да Митровица није била директно у Угарској већ у Троједници (прецизније, Краљевини Хрватској и Славонији јер је Далмација била одвојена), није ни било пуно мађарске сецесије.
Фасаду су обнављали Иван Цањар, Марко Сић и екипа, а лоше је што је доњи део остао овакав, но то се све мора законски решавати.
Такође, видиљиво је и на оближњем Житном тргу да су неки пословни субјекти обновили доњи део фасаде, који је њихов, а горњи, који су у другачијем власништву, остали су руинирани.
Такође, неопходно је да се донесе градски закон о визуелној хигијени који би спречио ружне излоге и фирме на зградама и прописао дрвене излоге и типографију и дизајн који су прихватљиви, као у Подграђу Петроварадина или у Немачкој или на крају крајева и у источној Европи.
