Tekst i fotografije: Žikica Milošević
Dok u drugim gradovima, kao što su Vrbas (Vila Šmit) ili Sombor (kuća Laze Kostića i objekti u Vojvođanskoj ulici), uprkos zaštiti spomenika kulture (što je poseban i savim nezakonit paradoks), Orci ruše stare kuće velike vrednosti i pretvaraju Vojvodinu u Mordor po svojoj meri, u Mitrovici moram pohvaliti trend obnova fasada ovog proleća i leta.
Muzej Srema, Srpski dom i još par zgrada dobilo je originalne boje na svojim fasadama a poslednji je poduhvat možda i jedina secesijska fasada u gradu.
S obzirom da Mitrovica nije bila direktno u Ugarskoj već u Trojednici (preciznije, Kraljevini Hrvatskoj i Slavoniji jer je Dalmacija bila odvojena), nije ni bilo puno mađarske secesije.
Fasadu su obnavljali Ivan Canjar, Marko Sić i ekipa, a loše je što je donji deo ostao ovakav, no to se sve mora zakonski rešavati.
Takođe, vidiljivo je i na obližnjem Žitnom trgu da su neki poslovni subjekti obnovili donji deo fasade, koji je njihov, a gornji, koji su u drugačijem vlasništvu, ostali su ruinirani.
Takođe, neophodno je da se donese gradski zakon o vizuelnoj higijeni koji bi sprečio ružne izloge i firme na zgradama i propisao drvene izloge i tipografiju i dizajn koji su prihvatljivi, kao u Podgrađu Petrovaradina ili u Nemačkoj ili na kraju krajeva i u istočnoj Evropi.
