Tekst i fotografije: Žikica Milošević
Turizam je jedna od najproulzivnijih grana na svetu, i jedina je koja nije bila pogođena čak ni Svetskom ekonomskom krizom 2008-2010. Tek je pandemija koronavirusa 2020-2022. uspela da zaustavi turizam, ali se on brzo vratio „osvetničkim turizmom“, kada su se od 2022. nadalje ljudi odlučivali da „nadoknade iz osvete“ putovanja koja su propustili u dve „oduzete godine života“.
U svemu tome, gradovi u Srbiji kao da ne vide dovoljno svoju šansu, a naročito istorijski gradovi Vojvodine, kao što su Karlovci, Petrovaradin, Bač, Sombor, ili Mitrovica. Umesto da budu puni turista kao gradovi u Češkoj ili Španiji, zadovoljavamo se mrvicama. A kako i da se ne zadovoljavamo kada nismo postavili nikakve „belege“ da se ovde nešto dešavalo.
U Mitrovici je na primer (što sam ja koristio kao odličnu metaforu za „bizarnu operisanost od zdravog razuma i želje za zaradom“), postavljena prvo statua mangulici i pulinu (lokalna svinja i lokalni pas), a da pre toga nije postavljen nijedan spomenik rimskom caru, kojih je ovde bilo između 7 i 10 – postoje sporenja i varijacije. Sigurno je da je sedam vladara Rimskog carstva rođeno u Sirmijumu i njegovoj okolini: Trajan Decije, Aurelijan, Prob, Maksimijan, Hostilijan, Konstancije II i Gracijan.
Takođe, ovde su živeli i vladali sledeći carevi: Marko Aurelije (161–180), koji je koristio Sirmijum kao rezidenciju između panonskih vojnih pohoda (170–180) i verovatno umro ovde, zatim Maksimin (235–238), koji je vladao iz prebivališta u Sirmijumu, te Decije (249–251), koji je živeo u Sirmijumu, gde su mu rođena dva sina. Tu su i Herenije Etrusk (251), koji je najverovatnije rođen u Sirmijumu, Ingenuus i Regalijan, koji su se proglasili za careve u Sirmijumu (260), Klaudije II (268–270), rođen u Sirmijumu i tamo je proveo veći deo svog života, Kvintil (270), rođen u Sirmijumu, Galerije (305–311), vladao kao cezar iz Sirmijuma (293–296), Krisp, proglašen za Cezara u Sirmijumu 317. godine, Konstantin II, proglašen za Cezara u Sirmijumu 317. godine Vetranije, proglasio se za cara u Sirmijumu 350. godine, te Teodosije I Veliki (378–395), koji je postao car u Sirmijumu.
I posle svega ovoga, imali smo pre par godina bizarnu situaciju da je neko odlučio da se podigne spomenik – prosjaku „dobrog srca“ – Jusi (ne sporim njegovo srce), što je bio vrhunac besmisla u koji je država utonula. Srećom, spomenik je brzo uklonjen.
Koliko puta sam morao govoriti po Latinskoj Americi, Rusiji, Italiji ili Španiji da je Sveta Anastasija (Anastazija, Stošija) iz Mitrovice i da joj je nadimak bio Anastasija Sirmijska? Sveta Fausta, njena majka, simbol „idealne majke u hrišćanstvu“ ima jednu od 140 statua na trgu Svetog Petra u Rimu.
Kod nas – ništa. Ili da je ovde bilo još mnogo svetaca, kao što su Sveti Irinej? Koji ima most, i ništa više. Tu je i Fotin, arijanski biskup, i grad je bio sedište arijanstva u staro doba. Ni reči.
Dobra vest stiže konačno pre neki dan – Rotari Klub je poklonio, naime, bistu Proba, cara koji je doneo vinogradarstvo u Srem i na Frušku goru, i postavljena je na plato ispred Muzeja Srema, čija je fasada obnovljena nedavno, kao i fasade u okruženju. U planu je da se postave biste svih rimskih careva koji su rođeni ovde, pa ćemo se moći i ponositi ovim delom istorije, a i turisti će moži videti to na internetu i upisati (možda) to u svoj itinerer.
Autor spomenika je vajar Vladimir Tović, koji je bistu izradio po uzoru na čuvene rimske portrete cara Proba koji se čuvaju u Vatikanskim muzejima i Luvru. Kako organizatori ističu, bista nije originalni arheološki nalaz, već moderna replika – umetnička rekonstrukcija napravljena u čast rimskog cara.
Još pre 25 godina smo kao omladinci maštali o tome da se u Mitrovici postave statue rimskim carevima na svakom trgu, kao i Svetom Dimitriju i Svetom Irineju, nalik na Svetog Sergija Radonješkog u Dunavskom parku, ali dok se Rotarijanci nisu pojavili – bile su nam bitne svinjr i psi. Nisu statue, već biste, ali nije ni to loše. Bolje nego dva spomenika Ćiri Milekiću (zaista postoje dva).
Na isti način bi i drugi gradovi mogli razmišljati – Novi Sad nema spomenik Albertu Ajnšajnu i Milevi Marić (komotno bi mogao jedan zajednički), a da ne spominjemo koga sve nema u Karlovcima ili Baču. Svi se u Somboru slikaju pored Laze Kostića i Ernesta Bošnjaka, tako da je spomeničko nasleđe zaista propulzivno.
Vidimo se pored nekog drugog cara, i pohvaljujemo početak rada! Da Mitrovica bude puna lepih trgova i turista koji će istraživati rimsko i hrišćansko nasleđe. Pas i svinja su tu samo zanimljiv dodatak – i oni trebaju tu i ostati.
