Рецензија: Жикица Милошевић
Дримкрафт (и у латиничном тексту неопходно га је оставити на ћирилици) је one-man band, односно пројекат амбијенталног електронског, тј. експерименталног попа Игора Девића (да разјасним, Девић није експериментални свештеник, случајан спој речи), који већ годинама трага за новим хоризонтима на границама поп-музике. Игор нам је, после пар година нешто попичнијег звука у двочланом бенду Ништа Марс, у последњих пар година најпознатији управо по овом необичном пројекту, који је недавно избацио и ЕП у трајању од 15 минута са 5 песама, под називом „Јогурт који пијемо“.
Пре него што смо преслушали мини-албум, питали смо Девића који је концепт, на шта смо добили одговор: „Нови ЕП “Јогурт који пијемо”, инспирисан је агресивном инвазијом баналности у снолики свет ескапизма (“Прекомерна употреба силе..” , “Интернет гори…” , “Kолона”) и реакцијом на исту у виду физичких и духовних вежби (“Take a Pill, Excersise…” , “Да. Имаш сан”). На песми “Интернет гори због Бјанке Цензори” гостује гитариста новосадског састава Sputñik – Вовка Чудинов. Назив издања је метафора за учесталост жанровске конфузије на алтернативној музичкој сцени, инспирисан познатом антитезом у нас: “Ако у Грчкој потражим јогурт – добићу павлаку, ако потражим кисело млеко – добићу јогурт…”“
Али, шта се крије иза ових енигматичних описа? Пре свега, један зналачки музички кормилар који вешто навига дубинама којима су пре њега пловили Брајан Ино или Вангелис, тако да музика пре свега има одређени минималистички и готово филмски квалитет. Када би се Ридли Скот досетио да снима трећи део Blade Runnera, ја бих му (да могу), потурио управо овај ЕП Дримкрафта да га убаци као саундтрек. Често само са два акорда, песме подсећају на отуђену атмосферу, сиве и беле зидове, усамљеност, некакав Берлин или Скандинавију, јесен, или управо поменути постапокалиптични Лос Анђелес под кишом. Али, уз мир и спокој.
Такве су четири од пет песама, али, како сваки ЕП има и свој сингл, тако и овај, иако нетипичан и нехитичан по својој намери, има свој „сингл“, а он се зове „Интернет гори због Бјанке Цензори“. Осим што је мени вазда било презабавно да се особа по имену Цензори нађе у ситуацији да се њене слике цензуришу по интернету и да око Бјанке Цензори морају радити цензори, ова песма се разликује јер има шаптајуће певање, одличан соло Чудинова, али и ефекте у виду обрађених звукова dial-up конекције уз коју смо одрастали повезујући се на интернет (вешто скривене, али ко је чекао да се «накачи на нет» уз овај звук, никада га неће заборавити). Саундтрек који можда холивудски блокбастери неће приметити (нажалост), али идеалан за ову јесен. И зиму.
ЕП можете послушати на следећем линку:
