Recenzija: Žikica Milošević
Drimkraft (i u latiničnom tekstu neophodno ga je ostaviti na ćirilici) je one-man band, odnosno projekat ambijentalnog elektronskog, tj. eksperimentalnog popa Igora Devića (da razjasnim, Dević nije eksperimentalni sveštenik, slučajan spoj reči), koji već godinama traga za novim horizontima na granicama pop-muzike. Igor nam je, posle par godina nešto popičnijeg zvuka u dvočlanom bendu Ništa Mars, u poslednjih par godina najpoznatiji upravo po ovom neobičnom projektu, koji je nedavno izbacio i EP u trajanju od 15 minuta sa 5 pesama, pod nazivom „Jogurt koji pijemo“.
Pre nego što smo preslušali mini-album, pitali smo Devića koji je koncept, na šta smo dobili odgovor: „Novi EP “Jogurt koji pijemo”, inspirisan je agresivnom invazijom banalnosti u snoliki svet eskapizma (“Prekomerna upotreba sile..” , “Internet gori…” , “Kolona”) i reakcijom na istu u vidu fizičkih i duhovnih vežbi (“Take a Pill, Excersise…” , “Da. Imaš san”). Na pesmi “Internet gori zbog Bjanke Cenzori” gostuje gitarista novosadskog sastava Sputñik – Vovka Čudinov. Naziv izdanja je metafora za učestalost žanrovske konfuzije na alternativnoj muzičkoj sceni, inspirisan poznatom antitezom u nas: “Ako u Grčkoj potražim jogurt – dobiću pavlaku, ako potražim kiselo mleko – dobiću jogurt…”“
Ali, šta se krije iza ovih enigmatičnih opisa? Pre svega, jedan znalački muzički kormilar koji vešto naviga dubinama kojima su pre njega plovili Brajan Ino ili Vangelis, tako da muzika pre svega ima određeni minimalistički i gotovo filmski kvalitet. Kada bi se Ridli Skot dosetio da snima treći deo Blade Runnera, ja bih mu (da mogu), poturio upravo ovaj EP Drimkrafta da ga ubaci kao saundtrek. Često samo sa dva akorda, pesme podsećaju na otuđenu atmosferu, sive i bele zidove, usamljenost, nekakav Berlin ili Skandinaviju, jesen, ili upravo pomenuti postapokaliptični Los Anđeles pod kišom. Ali, uz mir i spokoj.
Takve su četiri od pet pesama, ali, kako svaki EP ima i svoj singl, tako i ovaj, iako netipičan i nehitičan po svojoj nameri, ima svoj „singl“, a on se zove „Internet gori zbog Bjanke Cenzori“. Osim što je meni vazda bilo prezabavno da se osoba po imenu Cenzori nađe u situaciji da se njene slike cenzurišu po internetu i da oko Bjanke Cenzori moraju raditi cenzori, ova pesma se razlikuje jer ima šaptajuće pevanje, odličan solo Čudinova, ali i efekte u vidu obrađenih zvukova dial-up konekcije uz koju smo odrastali povezujući se na internet (vešto skrivene, ali ko je čekao da se «nakači na net» uz ovaj zvuk, nikada ga neće zaboraviti). Saundtrek koji možda holivudski blokbasteri neće primetiti (nažalost), ali idealan za ovu jesen. I zimu.
EP možete poslušati na sledećem linku:
