Tekst: Žikica Milošević
Attila Antal nas je već navikao na svoje mnogobrojne inkarnacije, od kojih su najsvežije Lepša Brena (arhitektonski pop na srpskom) i The Tall Chinese (dark indie na engleskom). Najsvežije, ali tek do sada. Sada je najsvežija Attilina inkarnacija projekat Electrovojvodina, koji je izbacio svoj prvi singl pre neke dve nedelje, pod nazivom „Male tajne ljubavi“.
Electrovojvodina je takođe projekat na srpskom, kao i Lepša Brena, ali je za razliku od Brene, ovde u pitanju tekstualno i semantički drugačija priča – emotivne ispovesti, za razliku od priča u arhitekturi i urbanizmu koje su bile centralna nit ili makar „neophodan ukras“ svih pesama Lepše Brene. Muzički, u pitanju je indie-pop sa synthpop referencama i snažnim darkwave uticajem, uz začine gitarskog post-punka. Attila, pak, opisuje muziku kao „introspektivni psihodelični rok iz prestonice naše voljene Vojvodine”. Može i tako. Poveznica sa Brenom je i korištenje glasovnih elemenata iz filmova, što je već sada Attilin zaštitni znak. Ako biste baš želeli upoređivati, projekat nekako stoji na sredokraći Lepše Brene i The Tall Chinese, u „međuprostoru“ koji je vapio da se ispuni.
Attila je prvom pesmom sada „zasejao“ tu njivu između dve postojeće, i to uspešno. Minimalistički stihovi „Nikom ne možeš da kažeš kako se osećaš“, „Nikog ne možeš da čuvaš više nego što osećaš“ i ponajviše „Nikog ne možeš da spasiš kada krene da propada“ su neizrecivo precizni i neumoljivo bolni. „Nelogičan“ i „sinkopirano aritmičan“ (ne znam kako bolje reći) refren dodaje atmosferi poluanksioznosti.
Sve u svemu, ovakvu muziku bih mogao slušati dan i noć.
P.S. Ime Electrovojvodina je toliko dobro da mi je žao što ga se i sam nisam setio. Njime Attila nastavlja niz sjajnih imena svojih projekata, kao što su već pomenuti Lepša Brena i The Tall Chinese. Ako su ova prva dva imala dozu „smejuljenja“ u sebi, Electrovojvodina je.. dead serious.
Link na pesmu na Bandcampu:
https://electrovojvodina1.bandcamp.com/track/male-tajne-ljubavi
