Tekst: Žikica Milošević
Pošto smo već šest nedelja svi okruženi ratom na Bliskom istoku, koji je paralisao zemlje Persijskog zaliva, letovanja, avio-saobraćaj prema Africi i Aziji i izazvao silne disrupcije neviđene od pandemije korone, atmosfera je sve napetija, posebno posle potpuno suludih izjava predsednika SAD oko uništenja Irana i iranskih pretnji oko odmazde, za koju kažu da će se preliti i na teritoriju SAD. A onda se sećamo i 11. septembra 2001. i svega što ga je pratilo.
Kod nas u Evropi, nije se bogznašta promenilo (nama su 90-e bile pakao, pa nam je “tamo neki” 9/11 u Njujorku, koji je bio šok za Amerikance, bio irelevantan). osim što su zemlje koje su učestvovale u napadu na Irak i Avganistan doživele terorističke napade (London, Atocha u Madridu…). Ali, u SAD, sve je bilo cenzurisano – i to na način koji je nama nepojmljiv – a o tome i o “propasti” trećeg albuma Garbage pričala je Shirley Manson nedavno, i okrivila je – rat i terorizam. Nije zvučalo “kredibilno” nama ovde, ali je – ipak istina.
Naime, kada je Shirley Manson sa bendom Garbage izdavala svoj treći album Beautiful Garbage 2001. godine, verovatno nije mogla da zamisli da će datum izlaska postati problem sam po sebi. Iako album nije imao pesme direktno povezane sa terorističkim napadima 11. septembra, američke radio stanice su odbijale da puštaju singlove, a izdavačka kuća smanjila promociju dok se “prašina ne slegne”. Razlog? Emocionalna osetljivost publike i hipersenzitivnost industrije na sve što bi moglo podsećati na tragediju. Liste pesama i Top 40 se radikalno prilagođavale da bi se izbegla “loša vibracija”.
Ovo nije bio izolovan slučaj. Američka muzička industrija u septembru i oktobru 2001. godine ušla je u svojevrsnu fazu cenzure i samocenzure. Singlovi i albumi sa “teškim” ili mračnim temama, čak i kada nisu direktno povezani sa napadom, smatrani su neprimerenim za emitovanje.
Primera radi:
- The Strokes – Is This It: bio je to i ostao indie rock klasik koji je izašao u SAD u oktobru 2001. i doveo, zajedno sa The Killers i Franz Ferdinand, do indie-rock revival. Ali, ne lezi vraže… Prva pesma albuma (“New York City Cops”) je izbačena sa američkog izdanja zbog stihova koji spominju policajce i nasilje, što je smatrano neprimerenim nakon napada.
- Tool – Lateralus: mračne, apokaliptične teme dovele su do smanjene rotacije na mainstream rock stanicama.
- System of a Down – Toxicity: pesme poput “Chop Suey!” dobijale su manje prostora na radiju zbog stihova o smrti i uništenju. Bend je kasnije izjavio da je atmosfera nakon 9/11 uticala na percepciju njihovog albuma.
Čak su i klasični hitovi, kao što su “Knockin’ on Heaven’s Door” (Guns N’ Roses) ili “Rock the Casbah” (The Clash), privremeno izbegavani jer bi mogli evocirati tragediju. Radio stanice napravile su listu zabrinutih pojmova: “fall”, “crash”, “explode”, “plane”, “tower” – svaka pesma koja ih je imala u naslovu ili tekstu postajala je sumnjiva.
Bruce Springsteen je izdao odmah posle toga svoj album “The Rising” (2002), a zapravo ga je komponovao kao odgovor na 9/11, no prvobitno je imao poteškoće sa promocijom jer su izdavači i vlasnici radio stanica bili oprezni oko toga da li publika želi “tragične teme” ili pozitivnu poruku.
Zanimljivo je da u Evropi ovakve restrikcije praktično nisu postojale. Alternativni i indie bendovi nastavili su promociju, a publika je tretirala muziku u istoj emotivnoj meri kao i pre napada. To pokazuje koliko je američka industrija reagovala reaktivno i zaštitnički, pokušavajući da balansira između komercijalnih interesa i društvene odgovornosti.
Za Garbage i druge alt-rock izvođače, posledice su bile jasne: albumi su manje puštani, promo kampanje su odložene, a bendovi su morali da čekaju da se atmosfera stabilizuje. Ova situacija je takođe oblikovala i praksu bendova i izdavača da budu oštećeno osetljivi prema globalnim i nacionalnim krizama, planirajući lansiranja albuma s obzirom na spoljne događaje.
Zaključak? Muzička scena, naročito u SAD, nakon 9/11 postala je primer kako spoljašnji događaji mogu direktno uticati na umetničku promociju. Čak i kada muzika nije politička ili kontroverzna, emocionalni ton i kontekst izlaska mogu biti presudni za uspeh albuma. Garbage je možda bio jedna od prvih žrtava ove hiper-očitane emocionalne cenzure, ali njihova priča osvetljava širu dinamiku industrije i kulturne osetljivosti u kriznim vremenima.
