Tekst i fotografije: Žikica Milošević
Britanija je čudna zemlja, nalik na zemlju kakva Srbija postaje – zemlja u kojoj prestonica misli da se sve važno dešava tamo, a zapravo se najkreativnije stvari dešavaju van nje. Ako se vratimo 45 godina unazad, na početak februara 1981, i odemo u Birmingem, tamo ćemo u klubu Rum Runner naći 5 momaka sa umetničkim ambicijama iz grada koji jeste da je drugi najveći u UK, ali ga Londonci gledaju s prezirom, kao mesto odakle dolazi industrija, ugalj i bande poput Peaky Blinders, koja će 35 godina kasnije biti obesmrćena istoimenom serijom.
Tih 5 momaka su sebe nazvali po doktoru Durandu Durandu (čita se Düran na francuskom, a Djuran na engleskom, kao da ovog zadnjeg D i nema), iz njihovog omiljenog filma „Barbarella“. Pošto je iz nekog razloga u vreme novog vala bilo popularno duplirati ime (Talk Talk, The The…), momci su ime doktora zadržali i izbacili poslednje D da se neki polupismeni slušalac ne bi usudio da huli i da nazove bend Djurand Djurand. Ideja je bila anti-rok ozbiljnost i nedostatak patetike poput imena Pink Floyd ili Led Zeppelin, ironija i minimalizam post-punka, i naravno, sve je izgledalo odlično na plakatu. I pamtljivo. Rođeni su Duran Duran, aktuelniji i pomodniji nego što su londonski bendovi pokušavali u to vreme.
Duran Duran su voleli različite stvari: bend Japan i Davida Sylviana i njegovu estetiku, Kraftwerk i nemačku elektroniku i krautrock, disko, punk i Bowieja i njegov glam. Kada se sve to spoji – i uklopi u vremenski period – zvani novi romantizam i čežnju za dalekim krajevima i prošlosti i sci-fi budućnosti – eto dobitne kombinacije. Veličanje pesništva, Bajrona, težnja za putovanjima, veličanje fizikog izgleda (ali ne na uštrb pameti), bile su osobine koje su garantovale uspeh. BBC je bio obavešten da se nešto „kuva“ u Birmingemu: pozvali su novinarku da ode i sretne se sa bendom, iako je ona snobovski pomislila „U Birmingemu? Nema šanse, sve se dešava u Londonu!“. A onda je srela pet momaka, čula muziku, i shvatila da je ovo „sledeća velika stvar“. Duran Duran su vredno radili, šokirali insajdere u muzičkoj industriji u navavi, a onda je došlo vreme za prvi singl. Planet Earth.
Bio je 2. februar 1981. i singl je izašao, kao i spot, u belom studiju. Članovi su bili obučeni u klasične „new romantics“ kombinacije, a Simon Le Bon, sa licem manekena, izgovorio je ono što se „ne sme“ – ime pokreta u pesmi: „Some new romantic looking…“. To je bio direktni dodir sa bendom Spandau Ballet iz Londona, koji se već etablirao kultnim svirkama i imao dva fenomenalna singla „To Cut a Long Story Short“ i „The Freeze“ u tri meseca pre „Planet Earth“.
Bio je obučen kao urugvajski gaučo i demonstrirao je ples koji je pre i posle toga postao zaštitni znak pokreta. Sve ih je stilizovala za 500£ Patti Bell, a spot je radio Australijanac Russell Mulcahy, koji će kasnije napraviti sva ona remek-dela sa albuma „Rio”. Muzika je bila – synth-punk, kažu neki. Drugi su rekli da je to post-disco, a treći disco-punk. Neki su prosto presekli Gordijev čvor i rekli – ma ovo je sve new wave, samo „drugačijim sredstvima“. John Taylor je rekao da je slušao Roda Stewarta i „D’Ya think I’m Sexy“ i da hteo stvorili „funky punk“, jer su pankeri generalno mrzeli funk, pa da se malo poigra.
Simon je uvek bio „komplikovan pesnik“ – često su mu stihovi bili zamršeni, ali su nosili lepe slike koje su pogađale slušaoce. Pesma počinje sa “Only came outside to watch the night fall with the rain”, što je sjajna slika u startu. Ali, apokaliptične slike uz plesni ritam su bile – tako 80-e! Sve u svemu, “ceo paket je bio tu”. Svet je shvatio da postoji “duopol” i da smo dobili novu bitku „Beatles vs Stones”, što ćemo sretati i kasnije u „Stone Roses vs Happy Mondays” ili „Oasis vs Blur”. Velika bitka je počela.
Iako su Spandau Ballet imali prednost u startu, kao i u slučaju Blur protiv Oasis, nešto ih je sprečilo da ostanu veći. Jednom prilikom, kao što je rečeno u BBC-jevom dokumentarcu „Synth Britain”, Duran Duran su zvali Spandau Ballet da im budu predgrupa u Birmingemu, na šta su Londonci arogantno odbili. Kemp iz Spandau je posle rekao da mu je žao, jer bi sada imao uramljen plakata sa velikim SPANDAU BALLET i malim DURAN DURAN ispod. ali, prođe voz. (Duran Duran smo slušali u epskom nastupu na Main stageu Exita 2012. skoro dva sata!)
„Planet Earth” je promenio muziku, dajući legitimitet uključivanju svega i svačega u post-punk, i dajući sintisajzerima novu energiju. Elektronskim bendovima dao je mogućnost da budu rokeri – Duran Duran su bili rokeri u biti, koji su koristili klavijature. Promenio je stil mladih. Postalo je pomodno biti „i lep i pametan”, „i strejt i našminkan”, i „mačo i poeta” i „roker i sintpoper” u isto vreme. Novi romantizam je dobio zamah, i 80-e su počele traganjem za sobom „van sebe” – na dalekim meridijanima. Ubrzo će doći i drugi inteligentni i lepi akcioni heroji kao Indiana Jones. Svet će biti promenjen. Svet je bio promenjen. Od 2. februara 1981.
