Tekst: Žikica Milošević
Nazovimo to sazrevanjem, nazovimo to fazom, nazovimo to starenjem, ali kako god okrenemo, dobijamo samo jednu reč koja potpuno opisuje 5. studijski album Ladytrona, a to je – melanholija. Elektropop melanholija, dream-pop, potisnutost osećanja, kroz koju sad možemo vrlo jasno da vidimo sive oblake, cigle i vlažne ulice Liverpula, mokri asfalt i oblačno nebo iznad reke Merzi, svakodnevicu Britanije.
Album je iznenađujuće „ravan“, gotovo konceptualan: pomalo ekvivalent onome što su The Cure uradili albumom „Seventeen Seconds“ u trenutku svoje početne slave. Neuobičajeno izostaju „neurotične himne“, tipične za Ladytron, kao i Mirine pesme/recitacije na bugarskom, što samo upotpunjuje „flat“-osećaj albuma. „Ace of Hz“ je uspeo skoro nemoguće, da bude potisnuto-melanholično-ravnodušni plesni hit! Možda je ovo kultna ploča budućnosti, jer definitivno pripada refleksijama spavaćih soba (iako je, paradoksalno, ovo komercijalno najuspešniji album Ladytrona u UK!).
Ocena: 3*
