Tekst i fotografije: Žikica Milošević
APPENA ARRIVATO
Neobična vrućina i vlažnost zapahnula nas je kad smo sleteli na Aerodrom Malta. Baš tako, Aerodrom Malta, džaba sam ga tražio po RyanAiru kao Valletta ili La Valletta.
Ostrvo veličine subotičke opštine i ne može baš da imenuje aerodrom nekako dugojačije, jer je u centru svega blizu svega.
Opa! Posle kišurine u Italiji i Srbiji pre toga, eto sunca, možda bude i kupanja (biće). Fino. Afrika je blizu, očigledno, južnije sam od Tunisa, glavnog grada istoimene zemlje.
„Appena arrivato?“, pitaju službenici na ulazu u zgradu, jer po običaju RyanAira, imaš da ispešačiš po pisti malko, to je low-cost. „Appena arrivato!“, spremno kažem ja, tj. potvrđujem da sam „tek stigao“. Tek što sam došao a već mi se obraćaju na italijanskom? Zar nije engleski zvanični jezik? Jeste ali italijanskih turista kanda ima više.
„Imate li šengesku vizu?“ E to me niko nije pitao već 3 godine i nadam se da i neće! „Pa ne treba mi.“. „Oh, izvinite!“. Kanda malo Balkanaca zalazi ovde. Čudno s obzirom koliko znam ljudi koji žive na ostrvu, a koji su poreklom iz Majke Srbije.
„Molim jednu dnevnu kartu“, kažem ulazeći u autobus sa leve strane, dok se čudim kako vozač vozi na desnoj. Posle će mi biti čudno kako kod nas obrnuto. Za par dana čovekov mozak se navikne. Čudna elastičnost. „Nemam, aparat se pokvario.“, kaže šofer. „Pa kako ćemo onda?“ „Dečko, ja moram ići u određeno vreme, a ako ne radi mašina za karte, onda se svi vozite džabe!“.
Jao, volim kada ovako počne dan! Izlazim ispod palmi, posle 15 minuta na mestu na kome sam mislio da se nalazi La Valeta. Ali ovde su svi gradovi povezani i ovo je Florijana. Iza zidina počinje La Valeta, koja je dobila ime po nekom La Valletteu, kao što je Florijana dobila ime po nekom Florianiju. Vitezovi i gradovi po njima.
Da, zaista liči na kulise serije „Sinbad“. Sad mi je jasno zašto se ovde snimaju filmovi. Već liči na san koji sam kao dete sanjao.
Dom Malteških vitezova, s pravom, svakom po jedan gradić. Tritonska fontana u centru autobuskog stajališta, i Hotel Phoenicia, da nas podseti da su Maltežani uglavnom potomci Feničana, isto kao i Libanci. I hrišćani su, isto kao i 40% Libanaca. Vatreni katolici.
LA VALETA
Kad prođeš gradske zidine, debele kao one u Petrovaradinu, recimo, a i sličnog zvezdastog oblika, ulaziš u hrpu ljudi svih boja i rasa i u glavnu ulicu. Ulicu Republike (Triq ir-Repubblika), gde možeš videti napore da se preko puta jedne od najlepših građevina Valete, sa zelenim balkonima i patiniranim fasadama, napravi moderni tržni centar koji će se nekako uklopiti u starinski grad. Srećno im bilo.
Stao sam pored kuće sa zelenim balkonima. Savršena je. Ne samo da je bezvemenska, nego i bezmestna (sa T). Izgleda tak oda može biti i negde u Britaniji i u Španiji i u Africi i u Indiji i ko zna gde.
A opet, na suncu juga deluje vedro i ofucano, taman koliko treba. Malo ispred, Wembley Store! Tišična britanska prodavncia sa zelenim drvenim oplatama.
Ipak je Malta pala pod britansku vlast 1814. i bila verna kolonija do 1964. tj. celih 150 godina, dok se nije otcepila a posle i proglasila republikom. Britanski uticaj na svakom ćošku.
Daje neki lep kolonijalni šmek. Prolazim ulicom, a prilazi mi apsolutno najlepša devojka viđena u proteklih… dosta. Kaže, jesi li za jednu malu prezentaciju? Ma ne mogu, putovao sam 24h i ofucan sam kao mačak posle februarske noći, idem u hostel.
Neee, moram da ti pokažem nešto! Eto, zove se Donna i predstaviće mi kreme i čuda. Macka me kremicama za posle brijanja, protiv podočnjaka itd, po vratu i bradi i po licu i rukama, i smeška se i nežno mi naglašava da mogu da prođem kao Maltežanin jerbo sam crnpurast i imam masnu kožu.
Kaže, odakle si? Iz Srbije, sele. Kaže, jao, pa znam ja nekoliko drugarica koje su se udale za Srbe ovde. E znaš šta, Donna, i ja znam nekoliko svojih drugara koji su oženili Maltežanke, a sad mi je nekako jasno i zašto! Jasno ću da ti kažem da bih te priupitao da me doveka mackaš kremicama ako želiš.
Trep trep, i reče ona meni cenu, a ja ipak rekoh, nemam mesta u ručnom prtljagu a i nemam baš para iskreno. Ali upamtio sam zašto mnogi odoše na Maltu.
U hostelu, mediteranska laid back atmosfera, baš ih sve briga, sve je otvoreno, wireless, dvorište kao arapsko, u centru grada, male radnjice rade kad im se ćefne, hipermarket ima 1 i to pored aerodroma i ništa više.
Kao Srbija 1978. godine. Ovde je mesto gde se rodio Korto Malteze. Hugo Pratt je stvarno morao biti ovako isto uzbuđen lepotom mesta da bi svog kul junaka smestio na Maltu. Taman kad sam mislio da sam video sve i svašta u Evropi i da me ništa ne može uzbuditi kao Bliski Istok i tako nešto, onda se pojavi Malta!
Sjajno. Kao da si već u severnoj Africi. Kao da si već na Bliskom Istoku. a opet, kao da su u najšpanskijoj Španiji i najitalijanskoj Italiji, sa svim svecima i crkvama koje imaju nadrealnu veličinu.
I ljudi nedeljom ujutru pune crkve, u 5 popodne je sve prazno a crkve pune itd. Devojke u crkvama kao na svadbu da idu, minići, kao u Srbiji… ali je sve puno.
Nije ovde baš laicizacija došla tako snažno. Mada moj saputnik Irac stalno dobacuje da se „ribe oblače kao sluts, sluts…“, rekoh, dođi u Srbiju. Kaže, bio sam, isto ko ovde. Šta da radimo, Irski Brate.
Idemo u grad. Palme, zidine, žuti kamen, žuti kamen, balkoni, natpisi Bog je veliki na engleskom, klub za boćanje. Panorame drugih gradova preko puta.
Koji je koji? Čekaj na mapi da vidimo: Senglea, Vittoriosa, Conspicua, sve italijanska imena. A jezik kojim govore je zapravo arapski dijalekt sa mnogo italijanskih reči i malo engleskog.
Prva misao mi je da bi ovako severna Afrika izgledala da su ostali hrišćani. I Bliski Istok bi ovako izgledao.
Od svega najviše liči na Liban. A Liban je strava.
Svi su maleni i crni uglavnom, i da, istina je da bi žene Arapa bile ovako lepe da im vidimo kose, lice i tela. Video sam to kod egipatskih i libanskih hrišćanki.
Koliko egzotike. La Valeta ima crvene telefonske govornice, kao u Britaniji. Ima plave svetiljke ispred policijskih stanica, kao nekada u Britaniji. Britanci su se promenili, Maltežani nisu.
Mada, između sebe govore isključivo malteški, koji čudno liči na srpski kad se napiše. Ali u prodavnicama cene izgovaraju na engleskom, blabla-tu juroz fifti- blabla. Neverovatno.
Na zidinama je najlepše. Najlepši pogled na sve, na Palatu Majstora Malteških vitezova, na Katedralu i kućice sa balkonima, na plavo more, na Slimu preko puta gde je sve novo kao u Monte Karlu i gde su hotelčine i soliterčine.
Žuto i plavo, nigde zelenog. Drvo jedva da nađeš, trave skoro nigde.
Kažu da je dete jednog našeg gastarbajtera na Malti došlo u Srbiju i povikalo, jaooo, koliko trave! Zelenilo! Šta će dete, začudilo se.
Meni ne nedostaje zelenilo ovde, kažem Ircu. Dosta je i ova lepota mora, zidina, ribljih restorana, plaža i poneke palmice gdigdi.
VITORIOZA I SENGLEA
Platiš 2.60 EUR i u busu si ceo dan i možeš da ideš po celom ostrvu. Dnevna karta je lek za sve. Odlazimo u gradove prekoputa, Vitoriozu, koja je veća, i Sengleu.
Kao na dva prsta ruke smestile su se te luke sa svojim marinama, građevinama i lepotom. Svaki od gradova je opet, sa po još jednim imenom.
Recimo, Valetu domoroci zovu Il-Belt, Vitoriozu su zvali Il-Birgu, a Sengleu L-Isla, pa to malo dodaje zbunjenost, moraš znati na italijanskom i malteškom kako se kaže neki grad. Poneki put i na engleskom.
U Vitoriozi, kaže Lonely Planet, lepe su uličice i cveće i pogled. Upadamo u neku gužvu, slatkiši, pljeske i pivo, ikone, vašar kao kod nas…
Na centralnom trgu bina i bend vežba… Trešti cover-verzija „Somebody Told Me“ od The Killersa, jako dobro zvuči. E eto razlike između malteške „seoske slave“, Birgufesta, kako se zove ova fešta što smo na nju nabasali, i naše seljane.
U Killersima je caka. I u Oasis i Blur. A ne Dženan i JK. Lutamo kroz ulice Vitorioze. Te ovde je bio ovaj garnizon vitezova, eto Francuzi ovde, Italijani ovde, Španci tamo…
Ovde bila bolnica, itd. Svuda barjaci-krstaši kao u staroj Crnoj Gori. Setio sam se da je ruka Jovana Krstitelja bila doneta sa Malte na cetinje pa otud i zastava ista kao pomorska zastava Malte.
Odlazimo na zidine i gledamo Valetu i neke tvrđave u sumrak. Manijakalni vozači kroz uzane uličice i ljubazni domaćini. Ogromni brodovi ulaze u luku. Jadran ne može ni da se približi ovom moru.
NOĆ NA MALTI – PACEVILLE CALLS
Lonely Planet, vrhovno božanstvo anglosaksonskih i inih putnika, kaže da je najbolji provod u novokomponovanaim delovima grada. Paceville, recimo. OK, sedamo u bus. Pitamo neke devojke, jel ovde blizu stanica Pejsvil?
Devojke su Amerikanke, tradicionalno 2 od 3 prepunjene ekstra tkivom. Pejsvil? Zvuči kao kaubojska zabit u SAD gde ima neki revolveraški obračun svaki dan. Kaže jedna od njih, momci bre, nepismeni ste, kaže se Pačevil.
Grad je dobio ime po nekom biskupu Pjetru Pačeu (Pace). Kao italijansko ime, a engleski nastavak pa se ti sad snađi. Irac odmah u najskrnaviju diskoteku sa debelim Maltežankama u mini haljinama koje igraju latino plesove i cugaju koktele i momke ne gledaju.
Pivo od 0,25 je 2,50 EUR. E neće da može! Em dosadno em skupo. Pokušavam da odvučem u neku zabavu tipa, kafić sa drvetom i cugom od 0.50 za 1.50 EUR ako može, a može. Ali Irac voli „mediteransku zabavu“, kaže bio sam kod vas na splavovima u Beogradu, super zabava! Ja kažem, e ja nisam.
Gleda me kao da sam pao s Neptuna. Mi više volimo British pabove gde su normalne ribe, a Britanci vole egzotičnu seljanu. Posle toga briljantan predlog da se ubacimo u striptiz bar. Kaže, bio sam jednom u Litvaniji, usper su ribe. A koliko si platio zabavu? Pa izbacili su nas kad smo završili piće.
A jesu sele dve ribe sa vama kad ste ušli u separe odmah? Jesu. A jesu naručile neki glupi i skupi koktel koji ne išao na vaš račun? Jao, jesu. Ej, sinko, jesi ti sa Zapada ali kao da si u školskom internatu rast’o.
Popićemo dva piva, platiti 20 EUR i m’rš napolje bando proleterska. Neću da idem. Ne plaća mene Nj. V. Kraljica da se provodim uz skupe drolje i votka martini. Na ulici, Irac opet ima puno nerazumevanja za kratke suknje i pita ironično devojke, „How much?“, i smeje im se u lice.
Vreme je da se ide kućici jer će neki prijatelj ovih simpatičnih devojaka da nas sastavi sa kaldrmom uz ovo ponašanje. Nula bodova. Sve domaća masa, možda je u cik jula i avgusta super sa pijanim Britankama ali sad mrka kapa.
PLAŽE I MDINA
Eto još dana kada ima sunca. 25 stepeni, sunčanje i kupanje u punoj jeku. Odosmo na sever gde se nalaze plaže.
Sve je sjajno, stenje, uvale, žuti pesak. Jedna od najzanimljivijih je Zaliv Ghajn Tufiha (Għajn Tuffieħa) pored sela Manikata, sa plažom koja ima tipičnu crvenu boju, a pored nje su još dva zaliva koje turisti prosto obožavaju: Golden Bej (engleski: Golden Bay, malteški: Il-Mixquqa, izgovor je “Miškuka”, ukoliko vam zatreba baš taj naziv, a verovatno će se vaši domaćini snaći i sa engleskim), i Zaliv Džnejna (Ġnejna Bay).
Ghajn Tufiha danas izgleda kao „najnormalnije“ turističko „čudo“ 21. veka, ali na zapadnim liticama plaže nalazi se stara kula iz 1637. godine da nas podseti da je ovo ipak Ostrvo Vitezova. Kulu je, uzgred, podigao Veliki Majstor Đovani Paolo Laskaris, i ona je jedno od 7 „njegovih čeda“. Kada kažemo „čedo“ mislimo na odbrambene kule, naravno.
Idemo u Mdinu, srednjovekovno srce Malte. Danas ima svega 350 ljudi u zgradama koje mogu da prime 3000 i zato ga zove Tihi grad.
Ako vam se učini da vas ime asocira na naziv „Medina“ na arapskom, savršeno ste u pravu. Nekada je bio dom nekoliko hiljada ljudi, a i danas bi grad mogao da primi toliko, samo kada bi građani Malte bili zainteresovani da žive daleko od mora.
Nekada je život daleko od mora značio „daleko od pirata, krađe, silovanja i smrti“, taman dovoljno da se organizujete za samoodbranu ili beg. Zato je i građena tako daleko i duboko u ostrvu.
Ali danas, kao plaža i luka znače novac, Mdina je ostala uglavnom napuštena. Ima, kako rekoh, svega 350 ljudi, ali je turisti obožavaju.
Kao i mladenci: ovde se dolazi na planska venčanja, romantična i nezaboravna. Nekada je pripadao Feničanima, ovde je stanovao sveti Pavle posle svog legendarnog brodoloma na ostrvu (posvećene su mu širom Malte mnoge crkve), a i glavna Katedrala Preobraćenja svetog Pavla, divna u sumrak.
Rečeno nam je da je Mdina najlepša u sumrak. Tada se kupa u polusenkama i tišina je možda i jača nego u vreme podnevnog sunca.
Tada shvatamo, lutajući napuštenim uličicama i sokacima bez zvuka, zašto je nadimak magične Mdine „Tihi grad“ („Silent City“). Pokoja mačka se tiho prošunja na svojim šapicama.
Grad je bio divan na plavom nebu kada smo mu se približavali i bilo smo uzbuđeni kao deca što dolazimo u njega.
Sada, u sumrak, sedeli smo na zidinama u jednom od restorana i videli skoro celo ostrvo. Trenutak je bio čaroban. Iz lavirinta ulica izašli smo u noć, ispunjeni lepotom. Tihom lepotom.
Ali pre toga, presedanje u Mosti, malom gradu u sred ostrva gde je crkva neverovatne veličine, apsolutno svaka crkva na Malti je 234 puta veća od okolnih zgrada.
Ovde je primetna sva fanatična vezanost Maltežana za katoličku veru i protestantsku kraljevinu: ogromna crkva u centru uklopila bi se lako u Pariz ili Sankt-Peterburg, a nalazi se u centru malog sunčanog malteškog gradića!
Okrugla je i nosi prigodan naziv Rotonda. Osim sjajne kupole i statua mišićavih svetaca na fasadi, poznata je po tome što se tokom Drugog svetskog rata ovde desilo „Čudo iz Moste“.
Tada su u vreme nedeljne mise, kad je bila potpuno puna, u vreme vazdušnog napada, na nju pale tri nemačke bombe, probile krov i… ništa! Samo su se otkotrljale i nisu eksplodirale. Zaista čovek mora imati poseban osećaj na ovom mestu.
KOMINO I GOZO
E da, Maltu ne čini samo Malta nego i Gozo, veliko ostrvo na zapadu i mali Komino, sa svega 4 komada žitelja.
Odosmo na trajekt. Meliha (Mellieħa) deluje komercijalnije od Ghajn Tufihe i ovde su plaže duže i punije turista namerenih na paket-aranžmane.
Hoteli su karakteristični za masovniji turizam, a nisu toliko ulickani kao u Sent Džulijansu ili Slimi.
Pa ipak, Meliha ima sjajnu crkvu Gospe od Melihe, sa očenašima na svim mogućim jezicima na zidu porte, kao i opominjuće muzeje-skloništa od vazdušnih i morskih napada nacističke armade.
Odlazimo u Popajevo selo, gde su snimali film „Popaj“ sa Robinom Vilijamsom tokom 80ih, čini mi se.
Sad su te kulise tematski park, sa plažama. Seoce kao da imitira selo ribara iz 17. i 18. veka i uverljivo je.
Nisu nas pustili unutra jer se baš sad snima neki film, ali smo gledali sa litica i selo i film. Neki u crvenom mundiru kao iz Pirata sa Kariba ili protivnik Velikog Bleka nešto se svađa sa djevom svojom vjernom na stepenicama. Fino, spektakularno za sve koji imaju decu ili su deca u srcu.
Trajekt za Komino vozi do Plave Lagune, gde se litice survavaju u more a voda je tirkizna i prelepa.
Komino (engleski i italijanski: Comino, malteški: Kummina) danas ima 4 stanovnika, a nekada je bio i privatno vlasništvo, i naseljen, i potpuno napušten, i baza gusara. Danas služi uglavnom u turističke svrhe: kupanje i obilazak litica, kao i Kulu svete Marije (It-Torri ta’ Santa Marija).
Najlepše boje i najlepše nijanse plave možda ćete naći baš ovde: naime, trajekt za Komino sa Malte „istovariće“ vas kod Plave Lagune (engleski: Blue Lagoon, malteški: Bejn il-Kmiemen), gde se litice survavaju u more a voda je tirkizna i prelepa.
Ovo je savršeno mesto za kupanje, iako su cene velike a gužva nezanemarljiva.
Možete otplivati na obližnji Kominoto, ili platiti čamac da izbegnete gužvu Komina. Posle svega, hajking po klifovima.
Kupanje! a onda malo hajkinga po nenaseljenom ostrvu. Tu su kule Malteških vitezova. Dan divan. Malta je prelepa.
Onda brodom do Goza, do luke Mdžar. Mdžarr, sa dva R! Mdžarrr, izgovaramo! Tako arapski! Egzotika.
Grad Rabat u centru ostrva sad se zove Viktorija jer je onaj Pače iz Valete 1897. toliko voleo britansku kraljicu da je zamolio da se Rabat sa Goza preimenuje po njoj u Viktorija povoodm nekog jubileja, zlatnoig valjda.
A ima i još jedan Rabat na Malti pa da se ne mešaju. Sad se meša sa Vitoriozom, ali ko ga šiša, poene je kod kraljice zaradio pa Pače sam ima i spomenik u natprirodnoj veličini kao svaki vojnik Imperije.
Viktorija ima super citadelu, pozorište, bioskope, sve ono što uspavana Valeta nema. Valeta kao kulise uspavanog divnog filma.
Viktorija kao grad sa istorijom koji živi dalje.
Odlazak da vidimo Plavi prozor (Azure Window) i Dungus Rock, i kamene litice krajnjeg zapada Malte.
Zalazak sunca je najlepše dočekati na zapadnom delu ostrva, u mestu Dvejra (Dwejra), na čudesnom mestu zvanom Plavi prozor (engleski: Azure Window, malteški: Tieqa Żerqa).
Ove kamene litice, nalik na klifove u Britaniji, Irskoj ili Portugalu, zaista oduzimaju dah.
Sunce će vam zaći u oči dok gledate Generalovu stenu (engleski: Fungus Rock, malteški: Il-Ġebla tal-Ġeneral).
I filmadžije su prepoznale vizuelni potencijal ovog mesta, pa ćete ga prepoznati u Igri prestola, Odiseju ili Grofu Monte Kristo, da nabrojimo samo neke serije i filmove.
Spektakularan prizor zalaska sunca na zapadnoj obali. Sunce zalazi u oči.
EPILOG
Kad zatvaraš radnju? Pitam prodavca, mladića u radnjici pored hostela. Kad? Uff, pa kad se umorim, haha.
Smeje se kao lud. Toliko o tome. Toliko o zaradi. Baš ih briga, sunce im sija stalno, grad je bajka, svaki kadar je razglednica, veš se suši na balkonima, Afrika na 2 metra od prozora.
Sve je kul. Ljudi su kul. Naravno da je ovo domovina Korta Maltezea. Samo odavde može da bude najkul strip lik ikada.
Malta dolazi kao veliko iznanđenje. U trenutku kada mi se učinilo da sam baš video sve i svašta na svojim putovanjima i da me ništa više ne može uzbudiuti i iznenaditi kao nekakvo dete, pojavi se Malta i sruši mi koncept!
Uznemiri me, uzbudi, i uvrstim je na listu najlepšim mesta za posetu koje svakome preporučujem. Niste više ni u Evropi, niste došli ni u Severnu Afriku. Među bliskoistočnim ljudima ste, potomcima Feničana, koji govore udaljeni arapski dijalekt, ali su hrišćani.
Ovde vera, crkve i lepota imaju natprirodnu veličinu. Kao i ljubaznost ljudi. Ovo su mesta koja se sada posete, a posle zauvek sanjaju.
Članak je originalno objavljen u štampanom izdanju časopisa CKM, izdanje Color Press Group, u decembru 2012. godine, a ima i elemente članka objavljenog u isto vreme u časopisu Travel Magazine, izdanje Duke & Peterson. Sva prava zadržana.
Посетите и сајт заједничког пројекта ОКО СВЕТА: www.okosveta.rs.
