Лого Круш око света
Logog NadKultura
Лого Круш око света
Жикица Милошевић9. фебруар 2007.0 коментар

МОСКВА ЗИМИ: ИМПЕРИЈА СА СЛОВЕНСКОМ ДУШОМ, СКАСКА КОЈА СУЗАМА НЕ ВЕРУЈЕ

ÿÿ

Текст: Жикица Милошевић

Фотографије: Жикица Милошевић и Гордана Милинковић

Постоје разне приче о Москви и Русији уопште. Черчил је спомињао “загонетку умотану у тајну унутар енигме” или већ тако нешто, свакодневни извештаји говоре да је то најскупљи град на свету, а “добро упућени” никако да престану са причама како “сироти Руси немају шта да једу и у Москви људи умиру од глади на улицама”. “Тероризам Чечена свуда а пандури те млате по улицама, јер нема демократије”. Kао и већина “добро проверених” ауторитативних информација, све ово скупа нема благе везе с мозгом. Знам, проверио сам. Био лично, са својом дружбеницом која ми је, узгред, служила и као фотограф, крајем јануара. А било овако…

ЛЕТ, ВИЗА, СМЕШТАЈ

Прво, виза за туристичке боравке Русији не постоји. Довољна вам је повратна авио-карта, и ваучер, који, ако карту купите у правој агенцији (а читај то као “R-Tours”, руска државна агенција која има своју канцеларију у Србији) кошта 00,00 евра. Иначе, куповина ваучера уз карту купљену у другој агенцији варира од 30 до 50 европских новчаних јединица. Дакле, Аерофлотов лет, R-Tours, Сурчин, Москва… Долеће се на Шереметјево-2, где никаквих формалности нема. Ох, Бог нека благослови Русију, Белорусију и Украјину, где ни нама не требају визе и моћемо слободно да трчкарамо с краја на крај земље до миле воље.

Метро

Има једна веома значајна фора која се тиче регистрације, али то ће ова моја мала да вам објасни, слаткоречиво. У анексу, дакако. Елем, смештај се најлакше “набави” преко пријатеља, и то опет, преко србофилских сајтова, каквих у Русији има неколико. Лепо је и то да се количина србофила пропорционално повећава како идеш на исток континента, па смештаја не мањка. Само им мораш обећати да ћеш ти њих исто тако лепо угостити постељом и храном, када они код тебе наиђу, и то кад им се ‘оће; али то и није неки трошак наспрам плаћања папрених хотела у Москви.

А и занимљивије је бити са младим људима који би стално да се друже и свуда да те воде. А неки знају и српски, што олакшава посао онима који не знају руски. Наравно, треба понети и пригодне поклоне, у виду (највише!) ракије, пелинковца и сличних “алкохолизама”, а ни домаћа музика није лоша, само пази да одабереш оно право. Мислим, уме бити тешко када ти се на плејеру врте углавном “The Killers”, а треба да направиш репрезентативну колекцију српске поп и народне музике. Зато то препустиш девојци, оне то знају боље и имају више такта. Killersе имају они у Русији и без тебе…

ЦРВЕНИ ТРГ

Увек мора да постоји неко култно место, нешто што обједињује целу земљу у једној тачки. Или цео град. Е, па за Москву, то је Црвени трг. И није он црвен зато што су га комунисти тако преименовали, већ зато што је то стара руска реч за “лепо”. Тј. “Kраснаја плошћад” је уствари “Kрасни трг”, али шта сад да се ради. Иначе, на савременом руском, “лепо и красно” каже се “красиво”.

Kо не може да упамти, треба га послати на интензивно слушање оводеценијских хитова З. Чолића, па ће да научи.

ÿÿ

У сваком случају, прво треба ићи кроз метро (намерно сам рекао “кроз метро”, а не “метроом”, јер то није само мрежа подземних возова, то је уметничко дело!).

Обавезно изаћи на станицама Kомсомољскаја (изгледа као хотел са 5 звездица у Kарловим Варима), Kијевскаја (има десетине мозаика са украјинским мотивима), Мајаковскаја (арт-деко и сведеност стила) и Новослободскаја (витражи су апсолутно непревазиђени).

Наравно, ако хоћете да стигнете на Црвени трг, треба изаћи на нешто прозаичнијој станици Охотни Рјад (о њему касније!).

Иконично слово М метроа

Прво што се указује пред очима је невероватна зграда од црвене цигле, коју можеш да гледаш у свим оним филмовима о Бонду и сличним шпијунима – то је Државни музеј, пред којим се за пар десетина евра са туристима сликају руски “витезови” и слични ликови-мамипаре.

Кафа за загревање

Даље следе призори из руских бајки: почев од капије кроз коју се улази на трг, до Kазањске цркве, па све до кремаљских зидина, робне куће ГУМ, или врхунца врхунаца, храма Василија Блаженог.

Дотак’о сам врх живота

Наша срећа је била у томе што се, као по наруџбини, управо тих дана над Москвом појавио и снег: а шта је Русија без снега, побогу?

Касније смо сазнали да је ово забрањено?

У сваком случају, доживљај је тек тада био потпун. А потпун доживљај Москве подразумева…

Са леве стране трга налази се монументално здање једне од најлепших робних кућа на свету, ако не и најлепше: ГУМ-а.

Ћирилични Манго

ГУМ је стара и популарна скраћеница из совјетских времена која значи “Государствени Универсаљни Магазин”, тј. Државна универзална продавница, илити робна кућа – мада је ГУМ сада приватизован и претворен у тржни центар и збир бутика и ресторана. Али какав!

Унутрашњост подсећа (као и метро, то ти падне прво на памет!) на неки раскошни хотел, са спратовима, мостовима, терасама и галеријама, а свако мало ту се нађе и понеки кафић где се комотно може испити покоје пиво, кафа или вотка (најбоља је медова са паприком, заиста!).

Матрјошке које често погрешно зову бабушке
Свези Василије Блажени од мобилних телефона

Пошто је напољу било -3 по Целзијусу, а унутар ГУМ-а се навелико продавао сладолед, ми смо сматрали да је веома занимљива и уврнута идеја да се, када смо у Москви, и ми понашамо као Московљани, те смо купили и конзумирали по један, овековечивши тренутак једења апаратом.

Ако се вратимо на трг, приметићемо да је друг Лењин још увек на свом одру, у свом маузолеју, миран и увоштен. Улаз је бесплатан, али је радно време маузолеја кратко.

Друг Лењин

Оно што је веома лепо и историјски поучно је, да се, када си се већ нашао ту да се суочиш са мумијом вође Октобра, суочиш и са гробом друга Стаљина & Ко., јер се сви они налазе одмах ту, поред, и нико их није мрдао одатле…

Центар центра

На самом крају трга налази се грађевина која представља срж руске културе – храм Василија Блаженог, са мноштвом купола налик на луковице разних боја. Доминантна је црвена, а црква је претворена у музеј.

Двојац Мињин и Пожарски који је спасио Москву и Русију од Пољака

Цркву је изградио Иван Грозни, који је заиста и био грозан, јер је јадног мајстора ослепео одмах по окончању радова, како овај “никада не би поново изградио нешто тако лепо”! Па ти сад ради за цара, ако смеш.

Унутрашњост цркве

Иначе, црква је спомен освајању Kазања (то је чуо свако онај ко зна где игра Икодиновић), татарске престонице. Татари су били “руски Турци” и окупатори, и наравно да је уништење татарске државе било повод за велико славље (нешто као да смо ми освојили Цариград ономад).

Фабержеова јаја у цркви која је музеј

Том приликом грозни Иван је заробио лепотицу принцезу Сујумбеки и довео је у Москву начинивши је својом женом. Татарска легенда каже да се Сујумбеки попела на казањску кулу и скочила са висине, не желећи да буде жена хришћанину, те се поменута кула накривила од туге, али то је само мит.

Шаренило унутрашњости

Сујумбеки се наживела са Иваном у Москви, и итекако се удала за неверника, упркос националној митоманији. У цркви се могу купити многобројни сувенири, па сам тако и ја купио руску заставу и на Црвеном тргу махао њоме, изигравајући Бората, само обрнуто.

Борате, ти ли си?

KРЕМЉ

Зидине Kремља, у коме већ 89 година столују владари Русије, црвене су боје, и то управо зато што су комунисти оставили њихову првобитну боју из идеолошких разлога – у царско време зидови су били бојени у бело!

Није вотка ракија. Срећом.

Најзнаменитија је Спаска башња, сат-кула са црвеном петокраком (углавном су скинуте и замљене орловима, али пар њих је остало), која је један од најфотографисанијих делова Русије.

Цар-пушка, да не кажемо топ

Унутар Kремља налазе се палате министара, Владе, председника и њима сличних, али и читав скуп цркава, музеја и других културних знаменитости које вреди обићи. Пажњу привлаче 2 ствари грандиозних пропорција: Цар-звоно и Цар-топ.

Цар-топ је један од највећих топова на свету – толико је велик да се његово ђуле једноставно није могло подићи и ставити у цев! Цар звоно је требало да буде обично звоно за цркву, али су, када су га изградили, мајстори схватили да је толико тешко да не могу да га дигну на звоник! Чамило је дуго година на земљи, док га није захватио пожар, па се један његов део одвалио.

Е сад више није било смисла да га дижу, па је тако остало на земљи да нам служи као занимација за фоткање. Иначе, све је у Русији огромно и монументално, па што не би и једно звоно и један топ…

KРШТЕЊЕ, ПРОВОД И ТАKО ТО…

Иначе, прави повод за посету Москви било је крштење моје маленкости, и то у храму Христа Спаситеља, највећем православном храму на свету.

Иначе, ту цркву је Стаљин брижљиво минирао и хтео је да на њеном месту направи Парламент СССР-а са (опет) монументалном скулптуром на врху, али се није дало.

Сви радови су пропадали, тако да су приче о сујеверју и проклетству биле сасвим уобичајене док се храм није поново изградио. Kрштење у Русији је доживљај за себе, будући да тамо нема “олаког” крштавања прскањем водицом, већ правог правцатог зарањања у базен, и то три пута. Пошто ми нико није рекао да ћу бити го током крштења, и следствено томе, мокар до голе коже, нисам понео ни резервни доњи веш. То је резултовало тиме да сам стари и мокри морао да стрпам у кесу и у ранац, а да панталоне навучем на голо тело.

Стан ми је био далеко, па сам тако моркоглав и обезгаћен наставио свој туристички обилазак Москве на -5, уз жесток северац. Ветар ме је толико продувао да сам у моменту схватио како се осећају све оне рибе које се праве важне и носе оне миниће и тангице по оној зими! Бррр. Такође, велика атракција града су и 7 солитера грађених у стилу стаљинске готике, који нестварно делују јер јако личе један на други и стално се појављују око вас, па губите оријентацију где се налазите.

На сличан начин је пројектован и Универзитет Ломоносов, који је јеееезиво велик. Е, то је студентски кампус, ваљда највећи на свету. Стаљинску готику је, да и то кажем, измислио лично истоимени вођа KП СССР, а све да би показао да није само Америка та која може да направи Емпајер Стејт Билдинг, већ да Земља Радника и Сељака може да их направи кол’ко год ‘оће.

Библиотека Ломоносова

У славу СССР-а је направљен и ВДНХ, невероватни изложбени простор који обавезно треба обићи!

ВДНХ – улаз
Алегоријски приказ совјетских република кроз позлаћене статуе девојака на фонтани
Павиљон Јерменије
Павиљон Карелије
Кафићи у тржним центрима
Вицкасто: цртани јунак Чебурашка је био јако популаран, а Чебуреки који су врста бурека, такође, па је власник смислио назив Чебурешка 🙂

Занимљивост Москве је и то што, за разлику од других великих градова, у њој нема много кафића, већ се млади скупљају по кафеима по тржним центрима, као што је огромни подземни Охотни Рјад на Мањежном тргу.

Kафића има највише у старој улици Арбат (нешто као њихова Kнез-Михајлова), која је стециште продаваца сувенира. Сувенири су, иначе, супер и уопште има вема мало кича – има пуно симбола Русије и Совјетског савеза, и незаобилазних матрјошки, које код нас, из ко зна ког разлога, сви зову “бабушке”!

Има се, може се

На плочнику и зидовима је дозвољено написати свашта по сопственој вољи, па чак и ставити рекламу.

Скупа улица Арбат

Наш поглед је привукао графит “Слава Сербии!”. Овде се много пије на улици, а веома је занимљиво да и девојке и жене, па чак и оне веома побожне које иду недељом ујутру у цркву, пију “барабар” с мушкима.

Вотка је повољна, а пиво се најчешће пије у “стронг” варијанти. Треба поти и медовину, старословенско пиће које је, иако слатко, прилично јако. Русе је веома тешко убедити да не желите да потрошите цео дан у музејима и галеријама, јер сте дошли на пар дана.

Нашли смо кафић и пристојну вотку!

Они толико обожавају уметност и културу, да се млади, на -10, тискаују у редовима испред галерија и музеја да би купили карте. Чак и најкултурнији Србин умори се у “културном надметању” са просечним Русом. Kаква земља, какав град!

Пили смо медовачу, старословенско пиће!

И за крај, илустрација тачности и реда који карактеришу Русију. На нашу опаску како су “руски возови тачни да се по њима сат може навијати, и да уопште не касне ни минут”, један руски пријатељ (назваћу га Вања, јер се тако и зове) је само разрогачено исколачио очи и са неверицом узвикнуо: “Али, то су возови! Они морају да иду тачно! Где воз може успут да закасни?” Где? Оо, Боже! Дођи у Србију па да видиш где. Укрцавамо се у воз и крећемо на север, у Новгород, али то је већ нека друга, хладнија прича. За други пут.

Виолиниста свира на тестери
Павиљно злата на ВДНХ

————————————————————————————-

Неколико ствари које није лоше знати ако решите да идете у Русију зими

Савете давала: Гордана Милинковић

•        Ако волите да гледате кроз прозор аутобуса, требало би да знате да је, да бисте ову своју намеру спровели у дело, неопходно да при руци имате шпахтлу, лопатицу, омот од ЦД-а или било који други предмет погодан да њиме стружете лед са унутрашње стране стакла. Напомена: употреба несвршеног глагола стругати је имала за циљ да нагласи да је у питању процес који траје колико и сам пут аутобусом, односно, колико и Ваша жеља да кроз прозор гледате.

Сјајан дизајн

•        Потрудите са да у року од 72 часа од доласка у Русију извршите регистрацију јер ће Вас полиција легитимисати чим види да нисте Руси, а то значи, чим Вас види. Успешно разликовање нас од Руса врши на основу несумљивог показатеља смештеног на средини лица – носа. Ако, пак, желите да избегнете тако честе контакте са органима реда, можете пред полазак заменити србијански XXL или, евентуално, XL модел носа са руским S или XS моделом. Исто тако, ноге које Вас чине високим преко 170 цм замените неким које ће Вас уклопити у ову висину.

Лобно место и бацање новчића за срећу

•        Покушајте да, пред полазак, савладате руски као да Вам је матерњи језик јер ће Вам то омогућити да, уз адекватне ноге и нос, уштедите знатну своту новца. Наиме, улазнице у већину музеја и галерија су за Русе 50% јефтиније.

Таман сам скоро успео, али је Гордана проговорила на српском и издала нас

•        Ако желите да, у вишечасовне шетње, понесете неки напитак који ће Вас окрепити, постарајте се да буде алкохолни из бар два разлога: прво, врло брзо ћете поистоветити појмове окрепљене и загревање, а ништа Вам неће омогућити боље инстант-загревање од алкохола и друго, све осим алкохола ће се заледити. Ако сте, и поред овог, за безалкохолне окрепљиваче, слободно се послужите којом шаком снега, њега бар има у изобиљу.

Нулти километар Москве и бацање новчића копејки преко рамена за срећу

•        Дуготрајно грејање на алкохол може довести до алкохолизма, а како су у Русији зиме дуге и хладне, велики проценат становништва има овај проблем па су, као решење, тамошње власти забраниле продају жестоких алкохолних пића после 11 сати увече. Значи, ако планирате неко ноћно опијање у кућној варијанти, морате се на време опскрбити. Срећом, пошто се забрана односи само на жестину, у случају неког пропуста у припреми, увек се можете преорјентисати на пиво. Још нешто, ако решите да га конзумирате на путу до куће, или на већ неком путу, обратите пажњу да ли је у близини неки чика у униформи. Иако Вам неће изгледати тако, испијање алкохолних напитака на улици је забрањено.

•        Ако желите фотографије са свих места које сте посетили, понесите неколико фото-апарата, мада Вам ни то не даје гаранцију, али Вам даје већу вероватноћу да ћете их и имати. Врло лако може да се деси да они мало финији, дигитални, незадовољни условима рада, ступе у штрајк без икакве претходне најаве. По повратку у затворене и загрејане просторије, обично поново буду вољни за сарадњу. За разлику од њих, они мање пробирљиви, аналогни, ће Вам отказати само поједине услуге, нпр. блиц. Проблем ћете решити као и у првом случају.

Лимузине за свадбу

‘Ајд, па нек’ Вам је Бог у помоћи!

Радник и колхозница

Prekrio sam podočnjake tamnim naočarima. U nonšalantnoj zemlji jedino je važno biti… fensi. Barem ne biti ružan. Sve ostalo je nonšantno, a naročito ponašanje. Ali, ovo je jedno od mesta u koje svakako želim da se vratim. Bez obzira što mi to nije bio jedini dan u Sevilji, svi ostali su bili vrlo slični, i vrlo… puni „srećnih sati“…

Članak je originalno objavljen u štampanom izdanju časopisa CKM, izdanje Color Press Group, u februaru 2007. godine. Sva prava zadržana.

Посетите и сајт заједничког пројекта ОКО СВЕТА: www.okosveta.rs.