Tekst: Žikica Milošević
Foto: Promo
Sa Ognjenkom Lakićević, pesnikinjom i pevačicom, pričamo o muškoj i ženskoj sceni – i kako ženama dati veći glas?
Naime, ja u startu već imam problem sa tom podelom na žensko i muško nešto, jer kao da nekog izdvajamo, a meni je teško da razmišljam u tim kategorijama. Svakako bih volela da ima više žena autorki, jer, tu i tamo ima žena koje sviraju, i pevaju, ima i žene koje su više neki ukrasi na sceni, što je fina zaostavština patrijarha ta, ali najmanje ima žena koje su, pored pomenutog, i tekstopisci.
Ako ćemo već da pričamo o tome da nam je važno da čujemo ženski glas, onda to nije samo pevački glas, već i sadržaj, stav, senzibilitet, emocija, stvari koje grade jedan čitav mali svet. Kako će išta izgledati u 2019.je pitanje koje ima nekakav proročki vajb, a ja ne znam kako će moj život izgledati sledeće nedelje.
Nadam se novim albumima Bitipatibi i Autoparka u 2019, iako ni jedan od bendova ne svrstavam baš u ženski rok, pošto su osim po jedne žene, u oba benda ostali članovi muškarci, ali jeste ženski senzibilitet, s obzirom da se čuje taj ženski glas, i bukvalno i figurativno. U svakom slučaju, mislim da smo zajedno najjači, i žene i muškarci, ali ne tako što se žene oslanjaju na muškarce, ili obratno, već tako što hrabro istupamo i udružujemo ono šta imamo da ponudimo i međusobno se podržavamo. Bez privilegija za bilo koga.
Tekst originalno objavljen u časopisu Lepota i zdravlje, izdanje Color Press Group. Sva prava zadržana.
