Tekst i fotografije: Žikica Milošević
Po mnogima najlepši grad na svetu, grad ultimativne romantike, koji je lep i kada sija sunce u maju i kada koračate po opalom lišću u novembru: Prag! Simfonija fasada, boja i oblika pod često tmurnim nebom Češke, dom lepim i razigranim ljudima i najkvalitetnijoj zabavi i pivu, Prag je spoj duha i forme. Živi muzej, u kome se radi i ide na posao, kome se divi svakodnevno nanovo. „Grad hiljadu špiceva“, mesto je gde se oseti duh Kafke i šarmantne češke kinematografije…
Centar istorijskog Praga je Praška tvrđava, ili Pražský Hrad se smatra jednom od najvećih tvrđava na svetu, po svojim dimenzijama, ali i po lepoti i ustisku koji ostavlja na posetioca. Nastao u 9. veku u vreme dinastije Pšemislavića, doživeo je mnoga proširenja tokom raznih epoha, i u njemu ima elemenata koji svedoče o raznim razdobljima i stilovima. Pa čak, verovali ili ne, u okviru iste zgrade! A ta zgrada je monumentalna svetog Vida (istog onog koji se u Srba slavi na Vidovdan), koja je počela da se gradi u gotičkom stilu (poznati arhitekta-superstar gotičkog vremena, Peter Parler, bio je vođa radova posle smrti idejnog tvorca, Francuza D’Arasa).
Kako nije bilo novca da se katedrala dovrši, zvonik je ostao nedovršen i njegov najtamniji deo se i dana poznaje po tome što je izgrađen u stilu nemačke gotike. Vekovi su prolazili, i kada se sledeći put nakupilo novca, radovi su nastavljeni u tada modernom, renesansnom stilu, ne vodeći računa o tome što se nikako ne uklapa u postojeću strukturu zvonika! Da stvar bude gora, zvonik je dovršen tek 1770. godine i to u tada vladajućem, baroknom stilu (italijanski arhitekta Paskasi smatrao je da se barokni tornjići izuzetno dobro uklapaju u gotičke tornjeve-blizance), čime je prvobitno projektovana monumentalna visina smanjena na „skromnih“ 99 m) .
Poseban pečat dao je bečki umetnik art-nuvoa Alfons Muha, koji je bio češkog porekla i koji je 1934. dodao sjajan vitraž svetih Ćirila i Metodija u ovom stilu! Fasada je omiljena meta turista, a detalji sa gargojlama i psima-čuvarima, statuama na njoj su nebrojeni, kao i umetnička blaga unutar nje.
Nedaleko odatle nalazi se i Stari kraljevski dvor, centar kraljeva Češke doba pada pod habsburšku vlast: i na njemu je svako proširenje, svakog stoleća, ostavljalo tragove koji su načinili čarobnu arhitektonsku mešavinu.
Obližnji manastir svetog Đorđa je takođe arhitektonski eklektičan: iako je izgrađen u romaničkom stilu sa dva prepoznatljiva bela tornja, fasada mu je crvena i barokna! Ovo je najstarija crkva u Hradu i uživa posebno poštovanje među Pražanima.
Na izlazu iz Hrada, počinje „građanski“ deo kvarta Hradčani, gde je jedna od najvećih atrakcija Zlatna uličica (Zlatá ulička), koju ponekad nazivaju i Uličicom alhemičara, zbog svog srdnjovekovnog „šmeka“. Ovde su, naime, u alhemičarskim laboratorijama Kule Mihulka, zvanični dvorski alhemičari Rudolfa II (alhemija i hemija su bile jedna ista nauka do početka Novog veka) pokušavali da dođu do „kamena mudrosti“ i pretvore neplemenite metale u zlato. U broju 22 živeo je kao bankarski službenik mladi Franc Kafka, i kako vodiči naglašavaju, „pisao svoje priče i dovodio žene“. Kada sm oveć kod knjićevnosti, i češki nobelovac Jaroslav Sajfert je ovde proveo neko vreme i pisao nadahnut ovim sugestivnim krajem grada.
Strahovski manastir, koji se nalazi u četvrti Strahov, apsolutno je barokno remek-delo praškog velegrada sa stilom. Iako je prvobitno konstruisan kao gotička građevina,u 17. veku ga je arhitekta Matej rekonstruisao tako da je dobio svoj sadašnji, barokni sjaj. Filozofska sala je posebno grandiozna, sa svojom islikanom tavanicom.
Hradčani se diče još jednom velelepnom i elegantnom religijskom građevinom, manastirom Gospe od Lorete. Belo i oker na fasadi, sa lukovicama na kulama i statuama na zidovima: Loreta je možda i jedna od najelegantnijih i „najušuškanijih“ građevina u celoj Evropi!
Duh Kafke, sablasan i očaravajući, najbolje se oseti na Maloj Strani, delu grada koji izlazi na reku Vltavu, kojoj je Smetana posvećivao simfonije. Malu Stranu osnovao je Otokar II Pšemislović, u 13. veku, želeći da načini kvart za naseljavanje nemačkih kolonista. Vremenom je ovo postao kvart u kome se rado naseljavala elita, plemstvo i bogataši. Brojne palate svedoće o finansijskoj moći njenih žitelja, a mesto je bilo nezaobilazni deo procesije krundbe čeških kraljeva.
Danas su tu mnogobojna diplomatska predstavništva, a u filmu „Proces“, upravo se ovde Kajl MekLahlan, vbeoma uspeli Jozef K, penje i spušta magičnim stepenicama punim teskobe i očaja. Na Malostranskim namestima, centralnom trgu kvarta, nalazi se spomenik Radeckom, istom onom češkom vojskovođi koji je spasio Austriju 1849. i kome je Štraus posvetio svoj čuveni marš kojim se završava svakibečki Novogodipnji koncert. Vredi izgubiti se u uličicama punim beskrajnog šarma, među crkvama i visokim tornjevima, osećaj je čaroban.
Karlov most je jedan od najslavnijih mostova na scetu, i on premošćuje Vltavu od Male Strane do Starog grada. Karlo IV, koji je dao ime mostu, „odgovoran“ je za njegov sadašnji izgled u 14. veku, a arhitekta je ponovo bio pomenuti superstar Peter Parler, koji je načinio peščki most od 516 m dužine. Počev od 1657. kada je centralno Raspeće od bronze postavljeno na sredinu mosta, Pražani su počeli da na most postavljaju statue: 26 statua između 1706. i 1714. godine.
Poslednja je dodata grupa oko svetih Ćirila i Metodija, slovenskih svetaca koji su doneli pismenost na, kod Čeha potisnutoj, glagoljici: ovo se desilo tek posle oslobođenja Češke, 1928. godine. Uglavnom se na ovim, danas moćda i najfotografisanijem mestu Centralne Evrope, nalaze kopije skulptura, dok se originali čuvaju u Nacionalnom muzeju, baš kao u Firenci. Ono što je posebno impresionirajuće, to su kule koje su služile kao stražare i zaštita mosta, a koje se nalaze sa obe strane mosta, i prema Maloj Strani i prema Starom gradu: gotička i prelepa Starogradska kula označava ulaz u Stari grad, još jedan biser Praga.
Stari grad Praga, to su obala Vltave, sjajan pogled na Hradčane i – Starogradski trg! Ova žila kucavica češke prestonice živo je srce grada, mesto na kome se sreću stranici domaći, na kome se vidi duša grada. Ovde se nalaze raskošne kuće kao što su Kuća zlatnog jednoroga, Kuća Štorh, ali i spomenik Janu Husu, spaljenom českom verskom reformatoru, koji je, iako su Česi mahom katolici, postao simbol otpora germanizaciji i simbol celog češkog naroda.
Gradska kuća Starog grada je, sa vojom dominantnom kulom od 569 m sa koje se pruža sjajan panoramski pogleda, mesto oko kojeg se okupljaju turisti da bi na gotičkoj fasadi videli atronomski sat, poznat i kao Orloj, na kome se svakog sata, na udar gonga, pojavljuje sugestivni Defile apostola, gde 12 apostola ide u krug izlazeći iz kule i ulazeći u otvore na njoj, skrivajući se narednih 59 minuta, sve to na egzaltaciju okupljenih.
Ako verujete u bajke, možda će vam crkva Gospe Tinske zaličiti na bajku, ili na neku izmišljenu zemlu poput Narnije. Istina je da je ovaj verski simbol postao orijentir i amblem grada, sa nestvarnim šiljcima na dva tornja, od kojih je jedan viši i deblji, pa ga nazivaju „muškim“, a drugi niži i tanji, te ga nazivaju „ženskim“.
Ponovo, kao i na Starogradskoj većnici, mrka cigla koja daje neverovatnu boju fasadi ove gotičke građevine, i na suncu, i noću, a moćda ponajviše u sumrak. Od palata na trgu vredi izdvojiti Palatu Golc-Kinskih i Kuću kamenog zvona, dve apsolutno različite građevine u neporednom susedstvu: jedna je u rokoko stilu, a druga gotička. Drugim delom trga dominira crkva svetog Nikole, barokna i svečano bela.
Nedaleko od nje, u ulici U radnice 5, nalazi se ulaz u čaroban i sablasni svet uvrnutog genija Franca Kafke, Jevrejina koji je na ulici pričao češki a u knjigama pisao nemački, i koji je naredio da se sva njegova dela posle njegove smrti spale. Samo je neposluh njegovog prijatelja doveo do toga da smo mi danas bogatiji za remek-dela svetske književnosti. Da je Prag zaista „grad hiljadu šiljaka“, potvrđuje i 65 m visoka Kula barutane, ponovo u prepoznatljivom stilu gotike koji je arhitekturu vinuo uvis.
Jedno od važnih mesta za istoriju Praga, turizam i arhitekturu, jeste stari jevrejski geto koji se nalazi u jednom delu Starog grada koji je dobio naziv Josefov, po caru Josifu II koji je načinio temeljne promene u ovom delu grada. Staro jevrejsko grobljo, jevrejska gradska kuća sa fascinantnim časovnicima čiji su brojevi zapravo slova jevrejskog alfabeta, i mnogobrojne sinagoge, čine da je ovaj deo grada i srednje Evrope posebno driljiv, posebno imajući u vidu činjenicu da je ova cela civilizacija sramno uništena u vreme nacističkog bezumlja. Najpoznatija sinagoga ima pomalo „šizoidno“ ime Staronova sinagoga, koja je, jasno, započela svoj „život“ kao stara, da bi posle silnih proširenja postala istovremeno i najnovija od svih, te otud i njeno kontroverzno ime.
Novi grad je zaista potpuna „novotarija“ naspram srednjovekovnog Starog grada Praga: sve je podignuto u Novom veku. Barok, rokoko, klasicizam, copf (srednjoevropski stil koji meša elemente baroka i klasicizma, a dobio je ime po nemačkoj reči za „kiku“ tj. „pletenicu“: Zopf), art-nuvo…
Novim gradom dominira Vaclavski trg, sa raskošnim Nacionalnim muzejem koji zatvara trg. Ispre muzeja nalazi se statua sa svecem-zaštitnikom Češke, svetim Venceslavom (češki: Vaclav). Grand Hotel Europa je sjajan primer modernističkog stila Češke, koji se nadovezuje na remek-dela ranijih epoha: njegova prominentna fasada je jedo od obeležja Novog grada… Tu je i Narodno pozorište, taman toliko „novo“ da se neupućeni posmatrači vaših fotografija često mogu zabuniti i reći: „Da, ovo je Beč!“. Bečka vladavina, bečki i stil…
Zaključujemo priču o Pragu Višehradom, kvartom čije je ime i nama razumljivo: visoka tvrđava. Ovde su obitavali češki kralhevi još od 10. veka, kada su Pšemislavići sagradili zamak i ovde da bi konkurisao Hradčanima i dvoru koji se nalazi tamo. U 17. veku, cela zona se pretvorila u jednu veliku baroknu tvrđavu, kojom dominiraju kule crkve svetog Petra i Pavla.
Prag su i podzemne pivnice sa velikim drvenim buradima, smeštene u podrumima ili prizemljma, poput izvinakih „U Švejku“ i „U fleku“ ali i desetine manje poznatih mesta sa odličnim travaricama, vinom i crnim i svetlim pivom.
Prag su i lepe devojke bledog tena koje se smeju i lako pričaju, i rado piju pivo. Prag su i mnogobrojni koncerti klasične muzike i promoterke koje šarmantno dele flajere po svim ulicama i trgovima. Prag je i “češka kišica”, ona koja niti pada, pa da se otvori kišobran, niti ne pada, pa da znaš da si suv. Prag su pivnice i klubovi sa pivom jeftinijim od vode. Prag je grad koji ima najlepše fasade, žene i pivo na svetu – i samim tim i jeste – najlepši na svetu.
Prag su i „knedličke“, i ljudi, toliko slični nama i gostoljubivi, ali sa jačim „srednjoevropskim premazom“, negde na granici između germanske učtivosti i slovenske topline, objedinjujući ove dve suprostavljene osobine u jednu divnu, kontroverznu mešavinu. Baš kao što to radi i ceo grad. Magični Prag.
Tekst je bio, u nešto promenjenoj formi i sa drugačijim fotografijama, originalno objavljen u štampanom izdanju časopisa Brava Casa, izdanje Color Press Grupe u martu 2009. godine. Sva prava zadržana.
Посетите и сајт заједничког пројекта ОКО СВЕТА: www.okosveta.rs.
