Текст: Жикица Милошевић
Фотографије: Жикица Милошевић и Андреј Дуганџић
Постоје разна и супротстављена мишљења како се понашати у овим временима, а у инвазији Орка и Мордора ипак се мора пружати отпор и – културом. Можда ситно, можда “мало руках, малена и снага”, што би рекао Његош, али ту смо.
Једна од таквих ствари била је и изложба Дуње Ђурагић Дуганџић под називом “Тричарије” (изложба има и енглеско и јапанско име, будући да је Дуња наставница јапанског језика) у УПИДИВ-у у петак, где је она представила “колекцију разних, малих, небитних, непромишљених рукотворина, које су настале у одлагању великих радова, између часова језика, у току телефонских разговора, уместо кућних послова и ноћу… баш касно ноћу.” – по њеним речима.
Изложба траје до 14. септембра, у галерији „ФОРМА“ Илије Огњановића 3, Нови Сад, а можете и купити неке радове. Јер, како каже Дуња (које се неко сећа пре 10 година као црвенокосе са цигаретом из спота Sputñika “It Is All The Same And Yet It Is Not” – њен муж Андреј је свирао бас у Лазином Телету за ту пригоду 
) – “живот нема смисла без мало бесмисла”.
Ако вам се из подрума сећања врати филм “Изгубљени у преводу”, нисте на погрешном трагу.
О Ауторки:
ДУЊА ЂУРАГИЋ ДУГАНЏИЋ // DUNOSS @DUNOSS.ART // DUNOSS.ART@GMAIL.COM
Дуња Ђурагић Дуганџић је рођена у Новом Саду 1994. године. Студирала је штампу и дизајн, а воли много тога: митологију и старе приче, језике, мачке, птице, гајење биља, чајеве, јапанску културу, канђије, романе с комплексним ликовима, принцес-крофне, многе жанрове музике, Андреја, тражење изгубљених драгуља историје…
У току дана ради као наставник енглеског и креира своју колекцију илустрација прича Словенске митологије. У току ноћи, пише, истражује занимљивости о језицима и културама света, шкраба и резбари. Члан је УПИДИВ-а од 2018. године.
