Tekst i fotografije: Aleksandar Ignjatović
Najsvetiji grad na svetu, toliko svet za sve tri najveće monoteističke religije da je više vekova simbol razdora, je prestonica Izraela, Jerusalim. Naravno, i Palestina ima želju da makar deo Jerusalima bude baš njena prestonica i eto problema.
Grad nakrcan svetim mestima, i po lepoti zaista magičan i mogu slobodno reći, među najlepšima na svetu. Vitlejem, sveti grad samo hrišćanima, nalazi se odmah pored, ali je pod vlašću Palestinske Uprave. Takođe, deo magije koju ne smete propustiti.
Srce Bliskog Istoka čini nekoliko gradova, a među njima se ponajviše ističu oni sa imenima koja u sebi nose drevnu poeziju: Damask, Jafa, Bagdad, i naravno, najsvetiji i najsjajniji od svih: Jerusalim. On je srce onoga što se nekada zvalo Britanska Palestina, gde su rame uz rame živeli hirščani, Jevreji i muslimani.
Odmah po britanskom povlačenju Jerusalim je podeljen, da bi Istočni Jerusalim pripao Jordanu, a Zapadni Jerusalim Izraelu.
Stari Grad i Maslinova Gora pripali su Jordanu i poseta Jerusalimu značila je posetu dvema državama.
Od 1967. Jerusalim je opet ujedinjen pod izraelskom vlašću, gde je sve do 90-ih bio i Vitlejem koji je danas ustupljen pod vlast Palestine.
Boje, miris, ukusi, zvuci ova dva grada su nešto što ne biste zaboraviti ni da tu nisu rođeni i umirali, vaskrsavali i uznosili se na nebo proroci vodećih religija sveta.
Najbolji način da se dođe u Jerusalim jeste iz Tel Aviva ili obližnjeg aerodroma Ben-Gurion, i to vozom ili autobusom.
Kada dođete u Jerusalim, vi shvatite da je ovo ozbiljan velegrad sa savremenim putevima, Kalatravinim mostom, modernim tramvajima i svim ostalim čudima savremenog sveta.
Ali, kako nas savremeni Jerusalim preterano i ne zanima, osim što je ugodan za život, upućujemo se u pravcu Starog Grada. Ili, makar, u pravcu starijeg grada.
A činjenica da sve vodi ka Jafskom putu (Jaffa Road, koji su izgradili Britanci) i da su tu kafei, samousuluge, hoteli i hosteli, olakšava vam slalaženje.
Posle smeštanja u hostel, sretanja najrazličitijih vrsta Jevreja usput (Hasida, Satmar-sekte sa upečatljivim okruglim šubarama, sekularnih), vreme je da se odmah uputimo prema Starom Gradu, gde se sve što je važno i desilo.
Naravno, nećemo zaboraviti ni planinu Sion (Cion, te otuda i cionizam kao pokret).
Jerusalim je čudan grad. Nalazi se na mestu gde je nebo blizu i odakle se, u pustinji, najlakše razmišlja o večnosti.
Upravo je zato, verovatno, pustinja i bila „najproduktivnije mesto“ za religijsku misao odvajkada. Ima i starijih gradova, i onih sa dužom umetničkom ili vojnom tradicijom i impresivnijim građevinama, ali je nedvojbeno Jerusalim najmagičniji grad naše planete.
Jerusalim, čije ime na hebrejskom (Jerušalajim) znači „grad mira“, uvek je bio osuđen na to da živi potpuno suprotno svom imenu: trvenja oko njega traju i danas, oko izgradnje jevrejskih naselja i oko eventualne podele na arapski i jevrejski deo i arapsku i jevrejsku državu.
No, to ne umanjuje lepotu i uzbudljivost 5000 godina predivnih slojeva istorije koji se prepliću u njemu.
Nalazi se između Sredozemlja i Mrtvog mora, u Judejskim planinama, okružen pustinjom i polupustinjom, i njime dominiraju oker i krem nijanse, koje uz plavo nebo, čine okosnicu zavodljivosti njegovog vizuelnog identiteta, uz poneku tačkicu zelenila.
Istorijski, Jerusalim je duhovni centar judaizma još od 1000. godine pr.n.e. kada je kralj David ustanovio prestonicu Ujedinjenog Kraljevstva Izraela baš ovde. Jevrejima grad još više znači otkad je i Davidov sin Solomon izgradio i najsvetiji hram posvećen Jahveu, danas poznat kao „Prvi hram“.
No, kako se mučenje i pogubljenje Hristovo takođe desilo ovde, grad je postao sveti i za hrišćane, za brojnim svetim mestima upečatljive lepote.
Da stvar bude dodatno zakomplikovana, i muslimanima je ovo sveti grad, treći po značaju posle Meke i Medine, budući da je u Kuranu spomenut kao mesto gde se nalazi „Najdalja džamija“.
Najdalja džamija je uskoro i izgrađena, na mestu sa koga se prorok Muhamed vinuo na nebo, i to baš na lokaciji Brda hrama, koja je za Jevreje bila „predviđena“ za obnovu njihove najveće svetinje, i ovim je čvor potpuno zapleten.
Pre nego što se priča razvije, da napomenemo da je grad prelazio iz ruke u ruku pojedinih vladara čak 44 puta.
Za Jevreje, koji su prvi ovaj grad proglasili svetim, najvažnija lokacija je Zid plača, koji se nalazi na Sionskom brdu. Ovde se, u prizemlju kuće u kojoj se odigrala i Tajna večera, nalazi i grob kralja Davida.
Ovde se, takođe, nalazi i mesto na kome je Avram (za muslimane Ibrahim) krenuo sa izvršenjem Jahveove naredbe da žrtvuje svog sina Isaka, ali ga je Bog sprečio i poslao anđela da zaustavi njegovu ruku, zadovoljan njegovom vernošću.
Ovde je kralj David postavio i sveti Zavetni kovčeg. Ovde se, po legendi, tokom Postanja, Svet odvojio od Haosa…
Kada ste na ovom mestu, bili vernik ili ne, tolika istorija vezana za religiju prosto opija. Kralj Solomon ovde je izgradio Prvi hram, koji je uništio vavilonski kralj Navukodonosor 586. pr.ne. da bi hram obnovio Irod Veliki, pod nazivom Drugi hram.
Zbog jevrejskog ustanka Rimljani razaraju i Jerusalim i Hram i na njegovom mestu podižu, u vreme cara Hadrijana, paganski grad Elija Kapitolina, i hram posvećen bogu Jupiteru (zanimljivo da Hadrijan prvi uvodi ime „Palaestina“ za ovaj kraj sveta).
Od jevrejskog Hrama ostaje samo zapadni zid. Upravo taj zid je danas, zbog tragične istorije Jevreja i samog zdanja, poznat kao Zid plača. Ispred Zida plača se svakodnevno mole vernici raznih judaističkih denominacija, iako su najslikovitiji hasidi, jedna od ortodoksnijih denominacija, nekada brojna na istoku Evrope, poznata po dugim zulufima, bradama, crnim kaputima i šeširima. Muškarci se, pokrivene glave ili sa jevrejskom kapicom zvanom kipa, mole na jednom kraju zida visokog 8 metara, dok su žene na drugom, sa maramama na glavama.
Danas je najpopularnija vrsta molitve upisivanje želja na komadiće papira u uguravanje u pukotine zida, a moguće je poslati i pismo sa adresom „Gospod Bog, Zid Plača, Jerusalim, Izrael“, koje će poštari uredno ugurati u zid! Posle izvesnog vremena papirići i pisma se odnose na Groblje želja. Kao što su sve muslimanske bogomolje okrenute prema Meki, tako su i sve sinagoge sveta (njihovi oltari) i molitvena mesta okrenuta ka Zidu plača.
U jevrejskoj tradiciji smatra se da će Treći hram biti izgrađen kada na svet dođe Mesija, i ovo je predmet sporenja ekstremnih Jevreja i onih umerenih, jer se na mestu gde bi trebao biti izgrađen Treći hram danas nalazi Hram na steni, veličanstvena džamija bleštave lepote.
Neki smatraju da će se zamena džamije hramom desiti božjom voljom, dok drugi posmatraju stvar bukvalnije: više puta su sprečeni pokušaji da se džamija sruši, na sreću.
Stavili smo kipe, kapice na glavu, pričvrstili iz šnalama (da, tako se radi, da ne bi spale sa glave, jer nose se na samom temenu) i ubacili svoje želje, lične i za ceo svet.
Usput su nos mnogi Jevreji pitali hoćemo li kod njih kući na šabatni ručak, jer bila je subota. To bi bio doživljaj, ali nije bilo moguće.
Današnja džamija, poznata kao Hram na steni, izgrađena je 692. godine kada su muslimani u silovitom naletu preuzeli Siriju od Vizantije i izvršili snažnu islamizaciju celog Bliskog istoka.
Džamija, koja je istovremeno i najstarija islamska građevina na svetu, ima kupolu sa pozlatom, koja je inspirisala mnoga umetnička dela po svetu, kao i mnoge džamije, crkve ili sinagoge, a sama po sebi, sa svojim raskošnim ornamentiranim zidovima i izuzetnom vidljivošću sa svakog kraja Jerusalima, predstavlja i ikonički simbol grada sa većine panoramskih slika i razglednica. U njenom srcu nalazi se Kamen osnivanja, velika stena u temelju građevine, koja se u jevrejskom poimanju sveta smatra Pupkom sveta.
Zdanje koje je bilo predviđeno da bude „kuća za muslimane i po hladnoći i po vrućini“ (po rečima koje je izgovorio kalif Abdul Malik, kalif koji je naredio izgradnju hrama) dobilo je dodatni „sloj“ lepote kada ga je Sulejman Veličanstveni obložio turskim keramičkim pločicama iz Nikeje, sa prepoznatljivim nijansama tirkiza, tipično turske boje – na taj način Džamija na steni odudara svojom polihromatskom pojavom od ostatka pustinjskog Jerusalima, koji je sav u nijansama boje zemlje i peska.
Muslimani takođe veruju da se na Kamenu osnivanja nalaze tragovi kopita Muhamedovog krilatog konja pod imenom Burak, koji je imao lice žene i telo pauna, a na kome se Prorok uzdigao u Nebo, ravno u Dženet, tj. Raj, posle Noćnog putovanja iz Meke.
Zajedno sa Džamijom na steni, koja je odličan primer vizantijskog uticaja na ranu muslimansku umetnost, nalazi se i Najdalja džamija, Al-Aksa. Ona se, zajedno sa obližnjim tirkiznim svetilištem, zajedno smatra jedintvenim svetim mestom pod nazivom Hasam aš-Šarif.
Za razliku od Džamije na steni, Najdalja džamija je građena u ranom islamskom stilu, a njen minareti Gavanima i Al-Azbat najupečatljiviji su na horizontu grada. 2006. godine je jordanski kralj Abdulah II, pod čijom je jurisdikcijom još uvek ovaj muslimanski lokalitet, najavio da će podići i peti minaret, najviši od svih, koji bi gledao prema Maslinovoj gori, ali ovo još nije sprovedeno u delo. Na žalost, posle Drugi Intifade, danas ovde mogu da uđu samo muslimani.
Muslimanski kvart grada se odmah primeti po gužvi, mirisima začina, ukusima, i po nešto nasrtljivijim trgovcima spremnijim na cenjkanje. Pekare su na svakom ćošku, žene u maramama, sve je mnogo „orijentalniji Orijent“ od onoga u hrišćanskoj četvrti.
I najzad, najskriveniji, i najmističniji deo grada, onaj hrišćanski.
Jerusalim je mesto na kome je ubijen i sa koga je vasrksao Isus Hrist, po hrišćanima, sin Božji. Pre nego što je stradao na brdu Golgota, prošao je gradom Putem bola (takođe poznat i kao Put suza, ili na latinskom Via Dolorosa).
Danas je Via Dolorosa upečatljiva ulica u starom delu grada, po kojoj je Isus nosio svoj krst i na kojoj se nalazi 14 mesta na kojima su se desile neki važni događaji.
Tih 14 stanica su jasno obeležene, a katolička crkva ih naziva „križnim putevima“: to su mesta na kome je Isus poklekao, pao, na kome su bile upućivane reči i slično.
Smatra se da je 9 križnih puteva „dokazano“ putem Jevanđelja, dok je 5 možda delo kasnijih tvoraca priče.
Najsvetije mesto za hrišćane je Crkva svetog groba na brdu Golgota, na kome je Isus bio razapet. Na ovom mestu se nalazila pećina u koju je Hrist bio položen nakon što je ispustio dušu na Veliki Petak, i odakle je ustao na Uskrs.
Ova crkva je prekrasan lavirint u okviru koga se nalaze brdo Golgota, Sveti grob, Crkva svetog krsta i sva ostala mesta vezana za raspeće i vaskrsenje. Crkvu je podigla sveta carica Jelena, majka cara Konstantina, istog onog koji je 313. Milanskim ediktom proglasio versku toleranciju prema hrišćanima i koji je u znaku krsta koji je usnio pobedio na bojnom polju.
Zanimljivo je da prostor dele grčka, koptska, gruzijska, jermenska monofizitska, rimokatolička, sirijska i etiopska crkva, i da i grob mogu da uđu jednovremeno svega 3 hodočasnika, i da svako može da ostane svega 3 minuta, zbog velikog broja posetilaca.
Dovoljno za meditaciju, smatra se. Ako vam kažem da su ruski pravoslavni i latinoametički katolički vernici najuporniji u molitvana i da stvaraju najveću gužvu, verovatno vam neće biti čudno.
Mesto gde je Isus podučavao svoje učenike možda je i najspokojnije i najlepše u Jerusalimu: to je Maslinova gora.
Ovde je i Hrist posle vaskrsenja obavio i poslednji čin na zemlji: vazneo se u nebo. Danas se na ovom zelenom brdu na kome se nalazi 500 stabala masline uzdiže ruski Manastir vaznesenja iz 1874. godine.
Crkva ima toranj visine 64 m i zvono teško 5 tona, dopremljeno iz Rusije, koje ima nadimak Ivan Grozni. Do zvonika na tornju vodi 214 stepenika i sa njega se, kao najviše tačke grada, pruža najlepši pogleda na Jerusalim, posebno magičan u zalazak sunca.
Tu je i Getsimanski vrt, gde je Hrist uhapšen, i naravno, sve je to na „dva koraka“ jedno od drugog: na svakom uglu je nešto sveto i biblijsko i potpuno je neverovatno da je sve ovoliko zgusnuto.
Preko puta se nalaze Lavlja Vrata, kroz koja Jevreji kažu da će proći Mesija, hrišćani kažu da će tuda proći Mesija, samo što je to Hrist, a muslimani kažu: e neće, jer nema proroka posle Muhameda, pa ćemo mi fino zazidati Lavlja vrata.
Hrišćani i Jevreji su se na to hrohotom nasmejali, jer kažu, Mesija, može da sruši zid na vratima jednim potezom ruke. Samo kad dođe.
Stari grad Jerusalima podeljen je u 4 kvarta: muslimanski, jevrejski, hrišćanski i jermenski. Muslimanski kvart je najnaseljeniji i najživopisniji, i proteže se od Lavljih vrata do Vrata Damaska. Pun je živopisnih sukova i uličica na kojima je moguće trgovati i uživati u Orijentu.
Hrišćanski kvart se proteže od Novih vrata do Vrata Jafe (Jaffa Gate): u njemu se nalazi i crkva Svetog groba, dok je Jermenski kvart najmanji i u njemu se nalaze svetinje monofizitske jermenske crkve, koja je tvrdoglavo opstajala kao nezavisna u okruženju drugih hrišćana i drugih vera.
Vrata Jafe su najlepši deo Jerusalima, jer je ovde fokalno mesto da se nalazite i skupite: ogroman trg iza vrata najpopularnije je mesto za odmor i okupljanje turista, a odatle se lako ode u svaki kvart.
Jevrejska četvrt sadrži Zid plača i Džamiju na steni i predstavlja najduže kontinuirano naseljeno jevrejsko mesto na svetu: srce srca jevrejskog identiteta.
Vredi spomenuti i vrata, tj, kapije grada: u vreme krstaša bilo ih je 4, da bi u vreme Sulejmana Veličanstvenog, velikog graditelja, taj broj porastao na 11.
Do 1887. svaka kapija se otvarala u zoru i zatvarala u sumrak, što je bio događaj posebne magije. Danas je ovaj običaj napušten. Savremeni Jerusalim?
Dobro, de, nije sve tako sivo. Vredi izdvojiti izraeslki parlament Kneset, kao i Gradsku kuću Jerusalima, ili Glavnu Autobusku stanicu, sva zdanja građena u tipično modernom stilu, ali i fascinantna zdanja Jerusalimskog pozorišta, sa pravim linijama i izbočinama, koja je odlično uklapa u pustinjsko okruženje, ili Hram knjige, u obliku šešira, u kome se čuvaju svici sa Mrtvog mora.
Muzej Holokausta Jad Vašem je jezivo iskustvo koje stvarno morate proći ali morate imati jake živce. Istorija genocida nad Jevrejima od 1933. do 1945. je prikazana vrlo bolno, a arhitektonski je zanimljivo da što se bližite poslednjoj godini rata, sve postaje suženije i mračnije, da bi se ušlo u svetlost nastankom Države Izrael.
Tekst je, u kraćoj formi i sa manje fotografija, originalno objavljen u časopisu Travel Magazine, 2015. godine, izdanje Duke & Peterson, sva prava zadržana.
Posetite i sajt zajedničkog projekta OKO SVETA: www.okosveta.rs.
